Francuska i Belgija - povezanost do granica istovetnosti

Gotovo da ne postoji strastveni ljubitelj fudbala, a da se ne seća trenutka kada se zaljubio u najvažniju sporednu stvar na svetu.

Bilo da je reč o konkretnoj utakmici, klupskom ili reprezentativnom delu, ljubav na prvi pogled je nešto što se nosi u srcu do kraja života i vremenom učvršćuje kao neizbrisiva datost.

Tako je Mundijal u Francuskoj 1998. godine obeležio detinjstvo čuvenog belgijskog fudbalera Edena Azara, nekadašnjeg asa Čelsija i Real Madrida koji je čari uzbudljive igre osetio gledajući idola Zinedina Zidana.

Iako je pre 26 leta reprezentacija njihove države učestvovala na Svetskom prvenstvu u susednoj Francuskoj, srce braće Azar kucalo je za „Trikolore“ čija postojbina se nalazila na nekoliko decetina kilometara od njihove porodične kuće u Valoniji.

I sam fudbaler, otac Tjeri im je u to vreme kupio Zidanov dres u kojem su Eden, Torgan i Kilijan ponosno pozirali na jednoj od fotografija sa odmora u Francuskoj ranih dvehiljaditih.

Odrastavši u valonskom mestu Bren le Kont, svega nekoliko metara od trening kampa lokalnog kluba Rojal Stad Brenoa, braća Azar su se predala fudbalskim veštinama u nadi da će jednog dana krenuti Zidanovim stopama.

Uprkos tome što su bili stanovnici Belgije, Francuska je za njih bila domovina, a fudbal način kako da se što pre asimiliraju u obećanu zemlju.

Sa takvom mišlju Tjeri Azar je poslao 14-godišnjeg sina Edena u omladinsku školu Lila, a mlađi kadeti kluba sa severa Francuske nisu pojmili da u timu imaju stranca.

„Svi smo bili Francuzi u grupi i on se družio sa nama. Mislio sam da je Francuz. Saznao sam da je Belgijanac tek kada je rekao „nonante“ (valonski dijalekat francuskog za broj 20)“, otkriće mnogo godina kasnije Janis Salibur, nekadašnji saigrač Edena Azara u mlađim kategorijama Lila.

Azar je u godinama koje su usledile postao zaštitno lice „Doga“, ali osim fudbalskog dara mnoge Francuze je oduševio načinom na koji je za kratko vreme postao njihov.

Edenov kulturološki obrazac, način ponašanja i navike tokom boravka u Lilu tipični su za pravog francuskog „severnjaka“ i na njegovom primeru se videlo koliko su fluidne granice između dveju država, iako u kilometrima broje čak 620.

Uprkos tome što za Edena igranje za reprezentaciju Francuske nikada nije bila opcija, ličnim primerom je pokazao isprepletanost dva naroda i sudbinsku vezanost do granica istovetnosti.

Francuski „L’Ekip“ pred polufinale Svetskog prvenstva u Rusiji 2018. godine naširoko se bavio odnosima susednih naroda, a ništa bolje ne oslikava tu priču od poređenja koje je poteklo iz pera novinara uglednog sportskog lista.

„To je kao da idete na daleko putovanje, naletite na egzotičnu plažu i ugledate tipa iz kancelarije kako leži na peškiru“, kulturološki je prikaz Francuza i Belgijanaca koji predstavljaju dve strane istog novčića.

Imajući u vidu razliku u teritoriji i uticaju u svetu, Francuzi su oduvek potcenjivački gledali na Belgijance koji pričaju njihovim izvrnutim jezikom. Sa druge strane, Belgijanci su smatrali Francuze suviše pretencioznim narodom, sklonim da sebe gledaju kao bogom dane.

Mi na Balkanu smo u bliskoj prošlosti bili najbolji svedoci pogubnosti „malih razlika“ između bliskih naroda. Tako su Valonci, gde je francuski jezik dominantan, težili da svaki vid nesuglasica sa susednom Flandrijom, reše tako što će sklonište naći u zemlji sa kojom dele kulturoški obrazac.

Sada već davne 2008. godine rukovodstvo Standarda iz Liježa, najuticajenijeg kluba iz Valonije, najavilo je mogućnost da se priključi francuskoj Ligi 1 u slučaju da timovi iz Flandrije formiraju svoje frakcije.

Svedoci smo da od toga nije bilo ništa, ali je činjenično stanje da je upravo zbog prisustva dva različita naroda Belgija osuđena da bude zapaljivo tlo za obračune.

Budući da Flandrija pokriva više od polovine teritorije Belgije, jasno je da je da su Valonija, a poslovično i njeni klubovi kroz istoriju prolazili kroz mnoge turbulencije, a pogled ka Francuskoj im je uvek davao nadu da imaju na koga da se oslone.

Stoga ni ne čudi što su u Standardu iz Liježa kroz istoriju najveći broj evropskih stranaca dolazio iz Francuske. Najpoznatiji su svakako Elijakim Mangala i Olivije Dakur, koji su društvo pravili velikom broju srpskih i hrvatskih fudbalera u dresu kluba iz Liježa, kulturnog centra Valonije.

Susedstvo dveju država uticalo je i na veliki broj prijateljskih utakmica dve reprezentacije, kojima su se sigurno više radovali Valonci u sastavu „Crvenih đavola“, nego fudbaleri potekli iz Flandrije gde se ne raduju previše kad čuju francuski jezik.

Prvi prijateljski meč između dve države odigran je još davne 1904. godine kada je u okolini Brisela bilo 3:3, a sve do kraja sedme decenije prošloga veka gotovo da nije postojala godina u kojoj se dve reprezentacije nisu sastale.

Meč koji će ostati u naročitom pamćenju odigrao se na Badnje veče 1944. godine u Parizu kada su Belgijanci gostovali svega četiri meseca pošto je francuska prestonica oslobođena u Drugom svetskom ratu.

Francuzi su na „Parku prinčeva“ slavili sa 3:1, a sav prihod od ulaznica otišao je žrtvama rata, što je nagovestilo da će nadolazeći mirnodopski period proteći u srdačnim odnosima dvaju naroda.

Iako začuđujuće zvuči s obzirom na rezultate na međunarodnom planu, Belgijanci su uspešniji u međusobnim duelima protiv Francuza, a dve ubedljive pobede uz čak sedam golova u mreži „Trikolora“ nije pokvario ni Mišel Platini na prvenstvu Evrope 1984. godine.

Čuveni fudbaler je toga dana u Nantu postigao čak tri gola Belgijancima u ubedljivoj pobedi 5:0 na kontinentalnom šampionatu, donevši Galskim petlovima prvi trofej namenjen prvaku Evrope.

Istim sjajem okitiće se 16 godina kasnije Tijeri Anri, ali će na iznenađenje mnogih nakon igračke karijere rešiti da prihvati poziv reprezentacije Belgije za mesto pomoćnika selektora.

Upravo je pred duel na Mundijalu 2018. godine prisustvo Anrija na belgijskoj klupi izazvalo veliku pažnju u Francuskoj, a nekadašnji fudbaler je izjavio da se odlučio za taj korak jer nije dobio poziv iz saveza svoje države.

Šest godina nakon tog okršaja dve reprezentacije će ovog ponedeljka u Diseldorfu od 18 sati odigrati duel osmine finala Evropskog prvenstva.

Iako su se pre starta šampionata ubrajale među favorite, Francuska i Belgija su razočarale u grupnoj fazi, završivši kao drugoplasirane iza daleko manje renomiranijih Austrije i Rumunije.

Videćemo da li će od nokaut faze njihova igra krenuti nabolje, a duel na severozapadu Nemačke je prilika da nas uvere da nisu zaboravili da igraju fudbal.