Magija argentinskih golmana - Hoće li “Dibu” biti potreban protiv Kanade?

Za razliku od Brazilaca koji često preziru svoje golmane (setite se Moazira koji je posle "Marakanaca" bio proklet i kako je sam govorio osuđen na doživotnu robiju), Argentinci su potpuno drugačiji.

Dugi niz njihovih velikih golmana koji su raspaljivali maštu sunarodnika i bivali heroji na velikim takmičenjima svakako će nastaviti Emilijano Martinez. "Dibu" je već ušao u istoriju na Mundijalu u Kataru, a ako je suditi po odbranama u penal seriji protiv Ekvadora, golman Aston Vile je već sada član elitnog kluba argentinskih čuvara mreže koji su inspirisali mnoge da krenu istim putem.

Prvi veliki golman bio je popularni "Meriko", legenda Boke. Ameriko Tesoriere je sa "Đenovljanima" osvojio 13 titula. Dva puta u njegovo doba je Argentina osvojila titulu prvaka Južne Amerike, poseban kuriozitet je bio to što "La Glorija" kako su ga novinari tog vremena prozvali na tim šampionatima nije primilio nijedan gol!

Posebna specijalnost su mu bili penali, postoji i pesma navijača Boke: "Imamo čudesnog golmana, brani penale sedeći na stolici". Dugo se ta pesma čula na "Bombonjeri", zanimljivo da je čast da podigne argentinsku zastavu kada je mitski stadion otvoren, 1940. imao baš Tesorijere.

On je bio poreklom Italijan, mnogi će tu naći vezu između dve nacije koje imaju najboljeg golmane na svetu.

Ako premotamo četrdesetak godina unapred, naići ćemo na golmana koga selektori nisu voleli, ali koji je bio inspiracija za seriju velikih južnoameričkih čuvara mreže. U pitanju je Amadeo Karizo, još jedan golman italijanske krvi. Iako je za deset godina odigrao dvadesetak mečeva za Argentinu, on je po mnogo čemu bio jedinstven, čovek koji je promenio poziciju golmana. Karizo je bio idol mnogih velikih čuvara mreže, legendarni Hugo Gati , ali i kasnije Iguita, Luis Čilavert su od njega pokupili stil. Jer, Karizo je prvo po uzoru na italijanske čuvare mreže počeo da nosi rukavicue. Njegov stil je bio osoben, naime često je driblao, umeo je da organizuje igru iz poslednje linije, a pričalo se da bi bez problema mogao da igra u veznom redu Rivera. Na njegovu nesreću, Argentina je 1958. posle katastrofe protiv Čehoslovaka na Mundijalu (Karizo je primio šest golova) rešila da postane gruba i cinična, pa su ga selektori često korili i sprečavali da učestvuje u igri. Sa Riverom za koji je branio na preko 500 mečeva (23 godine je bio u klubu, počev od vremena famozne "La Makine") osvojio je ogroman broj trofeja, ali ne i Kopa Libertadores. Naime, u prvom izdanju najvećeg klupskog takmičenja u Južnoj Americi, River je izgubio finale od Penjarola.

Ali, kako rekosmo, Karizo je bio uzor, veliki Ugo Orlando Gati je svoj stil dugovao "La Gloriji". Gati je stasao uz Kariza u River Plati, ali se ipak sedamdesetih posle La Plate i Santa Fea proslavio u Boki. Mnoge je oduševljavao stilom, bacao se na sve strane, napuštao kazneni prostor i bio rodonačelnik "ahike" stila u kome ste uvek spremni da uklizate protivničkom napadaču van kaznenog prostora. Gati je bio strašan kod izvođenja penala, zajedno sa svojim velikim rivalom Ubaldom Filjolom drži rekord po broju odbranjenih jedanaesteraca u argentinskoj ligi. Osvojio je mnogo više od svog antipoda Filjola, dva Kopa Libertadores su i njegovo delo. I naravno, odbranio je penal Vanderleju iz Kruzeira što je odlučilo u finalu 1977. u baražu u Montevideu!

Ali, kao i njegov mentor i nekadašnji učitelj iz Rivera, Karizo, nije imao mnogo sreće sa državnim timom. On je 1966. bio na Mundijalu u Engleskoj, ali kao rezerva. Naime, vodila se velika polemika, ali je prednost dobio Antonio Roma, ili "Tarzan" kako su ga zvali. Po čemu je ovaj golman Boke poznat? Pa po penalima. On nije odbranio toliko udaraca sa bele tačke, ali ih je branio u najvažnijim utakmicama. Najpooznatiji je onaj iz 1962. godine kada je skinuo penal-bombu Brazilca Delema iz Rivera koja je omogućila Boki titulu. Posle te odbrane je publika provalila u teren, počeli su da grle heroja, meč je bio prekinut više od deset minuta. Do kraja je Boka sačuvala 1:0 i osvojila titulu.

Roma je smetao Gatiju šezdesetih, a onda se pojavio Ubaldo Filjol. Iako je Karizo proglašen za najboljeg južnoameričkog golmana u prošlom veku, Argentinci za najboljeg smatraju baš "Patka" Ubalda Filjola. Razlog je činjenica da je Filjol osvojio titulu prvaka sveta sa Argentinom 1978. Branio je i četiri godine ranije i 1982. ali se pričalo da ga je Maradona sprečio da se probije u konačni izbor Biljarda, mada je uticalo i to što je pred kraj karijere, odnosno kada je već imao 35 godina otišao u Španiju da brani za Atletiko Madrid (pre toga je bio sezonu u Flamengu) Filjol je bio mnogo konzervativniji od Gatija, svog "nemezisa", on nije voleo avanture, ali je takođe bio majstor za odbranu penala. U jednoj sezoni ih je odbranio čak šest, bilo je to pre Rivera, tamo početkom sedamdesetih kada je branio za Rasing Aveljanedu. Nije legenda, kada se opraštao devedesete, "Pato" je protiv svog Rivera na "Monumentalu" skinuo penal Rubenu da Silvi i doneo pobedu Velezu. Kada se povukao preuzeo je brigu o golmanima argentinske reprezentacije.

Ali je naslednik već stigao.

Srednja generacija se seća majstora odbrane penala Serđa Goikoečee. Kako mu prezime govori, poreklom je Baskijac, pa je osim što su ga zvali "El Gojko" imao i nadimak "El Vasko" odnosno Bask. On je bio rezerva Neriju Pumpidu pred italijanski Mundijal 1990. godine, ali se čuvar mreže Rivera ("El Gojko" mu je bio i rezerva među "Milionerima") povredio na meču sa SSSR. On je prethodno bio razapet posle poraza od Kamerunaca na startu, ali bi verovatno ostao na golu jer je na kraju krajeva bio dobar sa Maradonom, ali je i osvojio titulu prvaka sveta 1986. Umesto toga njegova rezerva je dobila šansu. Ostalo ili znate, ili su vam pričali očevi. Goikoečea je branio penale kao posednut, ali ne samo to. Manje se ljudi sećaju da je protiv Brazila u meču u kome je Argentina dobila golom Kaniđe, iako je "Selesao" bio mnogo bolji sačuvao mrežu. Onda je "Bask" izbacio Jugoslaviju i Italiju na penale, nisu uspeli da ga savladaju Piksi Stojković, Hadžibegić i Brnović, odnosno Donadoni i Serena u polufinalu. Na kraju je Argentina pala sa penale, ali ne na lutriji već je Nemačka dobila golom Bremea finale. I taj penal je "El Gojko" pročitao ali je bio suviše jak i precizan. Pokojni Andi Breme je retko davao šansu.

Ali, bez obzira na poraz u finalu ovaj golman je postao broj "1" u reprezentaciji. Ono što je usledilo bili su najveći trenuci relativno nepoznatog golmana pre tog sudbinskog šampionata u Italiji. Argentina je osvojila južnoameričku titulu 1991. pa je dve godine kasnije odbranila krunu u Ekvadoru. I ne samo to, "El Gojko" je bio najbolji igrač turnira 1993. Pogađate, odlučili su penali. Prvo je Argentina izbacila u četvrtfinalu Brazil, Goikoečea je odbranio penal Bojaderu za trijumf, onda je u polufinalu golman "Gaučosa" skinuo penal Aristizabalu iz Kolumbije. U finalu je primio gol iz igre protiv Meksika, ali je Batistuta dva puta pogodio mrežu legendarnog Horhea Kamposa pa je šampion odbranio krunu.

Kasnije je devedesetih Herman Burgos, ili "Mono" ("Majmun"), mlađi ga znaju kao Simeoneovog pomoćnika, uspešnog rokera i čovekak koji je pobedio opaku bolest, nastavio sa ludim stilom argentinskih golmana, ali nije bio poznat kao neki majstor za penale. Karlos Roa, "subotar" koji se povukao svojevremeno iz verskih razloga pa se vratio, je odbranio čuveni penal Dejvidu Batiju 1998. na Mundijalu u Francuskoj što je proglašeno osvetom za Foklandsa ostrva (odnosno Malvine kako ih zovu Argentinci).

Ali, niko od golmana u ovom veku, menjali su se Romero, Abonazijeri, Armani, Rulji, Vili Kabalero, Markesin, Guzman (nije hronološki) nije bio ni blizu Emija Martineza. "Dibu" je osvojio svetsku krunu (njegove igre moći i prozivke na račun protivničkih fudbalera ćemo obraditi u posebnom tekstu), i mada je bilo dosta kritika, to je njegov stil, da rivalima uđe u glavu. Ekvador je izbacio, videćemo da li će njegove usluge biti potrebne protiv Kanade u polufinalu.

Ako je Argentina apsolutni favorit protiv “Kanuksa”, velika neizvesnost je u drugom polufinalu, gde Kolumbija ide na Urugvaj.

Ne može se reći očekivano, ali Urugvaj je posle penala izbacio Brazilce, pa "El Loko" Bijelsa nastavlja pohod sa novom reprezentacijom, trećom posle svoje Argentine i Čilea, koju vodi na velikim takmičenjima. Možda zvuči uvrnuto, ali biće teže protiv "Kafeterosa". Kolumbija je uništila Panamu, nisu poraženi već dve i po godine što je nestvaran podatak. Čini se da je ova generacija moćnija i od one iz devedesetih i da bi mogla da ponovi uspeh iz 2001. kada je na domaćem terenu osvojila jeduninu titulu prvaka kontinenta. Na neki način Kolumbija vuče prokletstvo, često su bili u polufinalu. Tačnije, od 1993. od kada se igra takmičenje u ovom formatu, od šest pokušaja prošli su samo jednom.

Doduše, uglavnom im se ispreči Argentina, što sada nije slučaj.

Sa Urugvajcima poslednjih godina uglavnom remiziraju, ali u kvalifikacijama za Mundijal nisu pobedili od 2014. Doduše, jesu eliminisali 2021. na Kopa Amerika "Uruse", ali na penale.

Urugvaj vodi sa 20:14 u pobedama, ali je ta prednost napravljena do osamdesetih kada su često bez problema slavili protiv ovog rivala. Valderamina generacija je bila nadmoćna, ali u ovom veku se težište ponovo pomerilo na stranu "Čarua".

Poslednja pobeda Kolumbijaca nad Urugvajcima je verovatno i najpoznatija, ona sa Mundijala u Brazilu. Tada je na "Marakani" Hames Rodrigez dva puta savladao Musleru i odveo ekipu Hozea Pekermana na duel sa Brazilom. Rodrigez je i dalje tu, deset godina kasnije bez visina koje su mu predviđali nakon tog Mundijala, ali on u reprezentaciji, za razliku od klubova blista. Nije jedini preživeli iz te velike pobede, golman Ospina (njegova sestra Danijela je bivša žena Hamesa Rodrigeza). Tu je osim Ospine i rezervni golman takođe veteran Kamilo Vargas.

Kod Urugvajaca, tu je vice-kapiten Himenez i naravno Luis Suarez koji je tada bio suspendovan nakon što je u grupnoj fazi ujeo Kjelinija. To je bio poslednji ispad takve vrste za "El Pistolera", prošlo je deset godina, od tada je dao dva gola Kolumbiji. Samo, na prethodna dva meča u kojima je bio u postavi, nije se upisao, mečevi su završili 0:0.

Ne bi nas čudilo da i sada bude tvrdo, veliki je značaj, Bijelsa se neće braniti, ali jedna od težih stvari trenutno u južnoameričkom fudbalu je dati gol Kolumbiji. U Barankilji u kvalifikacijama za Mundijal u oktobru prošle godine bilo je 2:2, ne verujemo u tako efikasan meč. Utakmica bi mogla lako da bude rešena penalima, podsetimo na Kopa Amerika nema produžetaka nakon remija u regularnom delu...