Čudo iz Berna - Kad je Fric Valter dočekao kišu...

Pričalo se da je tog dana Fric Valter od zore nekoliko puta izlazio na terasu hotela u Bernu. Gledao je zabrinuto u plavo nebo.

Najbolji nemački igrač tog vremena nije voleo Sunce, borio se za Vermaht u južnoj Italiji gde su se iskrcali saveznici, zaradio i malariju i nikada se nije navikao na vrućinu. Legendarni fudbaler je uvek bolje igrao po lošem vremenu, u Nemačkoj stariji i danas pljuskove nazivaju "Valterovo vreme".

Datum je bio 4. jul 1954. i Nemci su igrali finale Mundijala protiv moćne mađarske lake konjice. I bili prežaljeni, naime u grupi su ih Mađari rasturili sa 8:3, ali se kasnije, u formi mita pričalo da je Sep Herberger poslao na teren oslabljen tim, kako bi zavarao objektivno kvalitetnijeg rivala, i uljuljkao tipove kao što su Puškaš i Kočiš. Ovaj drugi je dao četiri gola Toniju Tureku u tom meču na "Sent Jakobu" u Bazelu, ali su Nemci dobili Turke, na otvaranju, a onda i u plej ofu za drugo mesto u Ženevi, bilo je 7:2, pa su se provukli u nokaut fazu.

Međutim i pre Mundijala i tokom havarije u grupnoj fazi u Nemačku nije verovatno nije verovao niko, "Špigel" je tražio da zbog sramote i osam komada od komunista obese selektora o jabukovo drvo.

Iako su bili autsajderi i u osmini finala protiv Jugoslavije, dobili su taj meč, pre utakmice je Zebecu uručeno cveće za 25. nastup, a Hepberger, stara lisica je prodao igračima priču da je poklon u stvari čestitka za prolazak u narednu rundu. Na kraju, u finišu Germani su sa dva gola izbacili Jugoslaviju, a onda preko ostatak austrijskog Vunder tima stigli u finale. Iako je Austrija dobila 7:5 Švajcarsku i pretila da će komšijama pokazati gde se igra bolji fudbal, Nemačka ih je lako napunila i ponovo zakazala utakmicu sa Mađarima, ovoga puta za titulu prvaka sveta.

Četiri puta je, kako pišu hroničari Valter izlazio na terasu, a osmeh mu je zaigrao kada je jutro već odmaklo i kada su se oblaci navalili na Bern.

"Padaće kiša", oduševljeno je saopštio saigračima.

Nacija je prvi put od katastrofe u ratu bila okupljena oko radio prijemnika, nedelja, promukli glas čuvenog komentatora Herberta Cimermana. On nije trebalo ni da prenosi ništa osim utakmice u grupi, ostali su bukirali odmor jer od Nemačke nisu očekivali ništa. I tako je reporter iz Hamburga postao legenda.

"Ovo je veliki dan", počeo je prenos, koji je kasnije nazvan, kao i utakmica, "Čudo u Bernu". Puškaš i Cibor su za dva minuta doveli Mađare do prednosti, ali je Morlok u desetom minutu smanjio.

"Hvala Bogu, nije više 2:0", uzdahnuo je Cimerman koji je bio "šmokljan u tridesetim godinama", kako su ga kasnije opisivali. Ni on nije verovao, niti mnogo podigao glas jer očekivao je da će gol Maksa Morloka legende Nirnberga samo naljutiti "laku konjicu". Noć pre toga ga je za meč priprema kolega Rudi Mihel koji ga je savetovao da kaže, kad ih Mađari budu rasturili da je i sam plasman u finale ogroman uspeh Nemačke.

No, ponela ga je utakmica, prvi put je podigao glas kada je Turek odbranio bombu Nandora Hidekgutija, uskliknuvši, "Toni, ti si Bog".

I onda, kako su pisali njegovi biografi, sve češće su se čule svojevrsne molitve, tražio je od slušalaca da veruju. Tu reč je ponovio najviše puta u drugom poluvremenu, prvo je završeno sa 2:2 jer je već posle dvadesetak minuta Helmut Ran savladao Đulu Grošiča.

I kada je Ran šest minuta pre kraja pogodio za 3:2, komentator je izgubio glas. Na ploči na kojoj je bio prenos i koja je prodata u više miliona primeraka, je osam sekundi tišine, kada pokušava da uhvati vazduh i onda vriskom kaže, "Nazovite me ludim, ali Nemačka vodi sa 3:2".

Čak je i komentator komunističke DDR, uhvaćen u nelagodnoj situaciji, popustio pod emocijama i rekao "Neverovatan preokret", što mu je kasnije kada se vratio u Berlin zamereno u partiji.

Ali, šta se desilo tog popodneva, osim kiše koju je Fric Valter prizvao i koja je pogodovala fizički jačim, ali tehnički mnogo siromašnijim Germanima?

Postoje jasno teorije zavere, da su Nemci bili dopingovani, ali teško da postoji tako jednostavno objašnjenje. Prvo, nikakav doping nije mogao da pomogne pred veštinom Mađara koji su dali osam golova Brazilu i Urugvaju u nokaut fazama. Pre će biti da se sve poklopilo. Turek je bio i ostao prosečan golman sem u finalu u Bernu kada je delovao kao div, odbranio je bukvalno deset zicera. Mađari su pogodili okvir gola tri puta, poništen im je jedan regularan. Plus, Ran je odigrao utakmicu života, ali i tu postoji priča. Hepberger je gledao na Vembliju kako Mađari uništavaju prepotentne Engleze i iz Londona doneo mantru, “Svi, pa i Mađarska, imaju slabosti”. To je ponavljao igračima non-stop.

Mađare rival nije zanimao, i oni su verovali da je dovoljno da se pojave na terenu. Da je bilo drugačije, znali bi da je Ran igrač koji na desnom krilu ima neverovatan šut levom nogom, često je na taj probijao odbrane i slao bombe, kada uđe u sredinu. Tako je dao prvi gol koji je Nemcima vratio samopouzdanje. Mađari nisu vodili računa ni o vremenu, dok je na klupi uz nemačkog selektora sedeo Adi Dasler. Da, vlasnik Adidasa koji je snabdevao tim nekoliko godina i za prvenstvo patentirao krampone koji se menjaju. Pa kada je kiša počela na radost Frica Valtera da natapa teren, on je jednostavno stavio duže krampone u kopačke zemljaka.

Uticala je i povreda Puškaša, tako da je stvar bila u detaljima. Valter je kasnije pričao da se na 0:2 prisetio meča iz ratnog maja 1943. kada se Nemačka vratila sa 1:3 protiv istog rivala (tada su izgubili ipak sa 5:3). I kada je Morlok povikao: “Hajde da im pokažemo”, Valteru se vratio samopouzdanje.