Vek španske dominacije!

Koliko su se stvari promenile u poslednjih 20 godina neka posvedoči sledeća činjenica. Naime, od pobede Španije protiv Italije od 2:0 na prelazu vekova (Italija će par meseci posle biti nadomak pobede na EP), ovi timovi su odigrali 13 mečeva u kojima je Italija pobedila samo dva puta. 

Uz to, na velikim takmičenjima je Španija uglavnom dominirala, a svoje dve evropske krune osvojila baš preko "Azura".

Naime, 2008. timovi su igrali u Beču. I stadion nije bio pun za Mediteranski derbi, Španija još nije bila "hajp", Italija je u meč ušla bez suspendovanog Pirla, pa je jasno sve to delovali prilično loše i dosadno. Španci su uništili Ruse u prethodnoj utakmici, ali su igrali loše, verovatno opterećeni lošom tradicijom. Kasiljas je vadio kestenje iz vatre pred Kamoranezijem, ali su šansu "Furije" bile bolje. Najbolju je propustio David Silva kada je posle prodora Toresa propustio priliku da odbitak sprovede u mrežu. Bufona je spasila i stativa nakon udarca Markosa Sene, a golman Juventusa je u produžetku spasao svoj tim kada je Vilja imao šansu. Di Natale je probao glavom, no izgleda da su penali bili suđeni.

Tu Italija nije izdržala, Iker je skinuo udarac De Rosija, Di Natale je podlegao pritisku, i mada je Guiza propustio priliku da reši, Sesk Fabregas nije, pa su Španci konačno eliminisali Italijane, zatim su ponovo u polufinalu preslišali Ruse i preko Nemačke osvojili prvi trofej posle gotovo pola veka i trijumfa iz 1964. godine. Posle pobede nad penale protiv Italijana, Aragones je konstatovao:

"Oni su bili loši kao i obično, ali na nesreću i mi smo odigrali loše", ispalio je "Kornjača" uvredu na račun Italije.

Tu barijeru u glavama su preskočili, već na EP četiri godine kasnije, iako je Pirlo komandovao, a Italija nadigrala Španiju u grupi, "lažna devetka" Sesk Fabregas je spasao aktuelnog prvaka koji se nekako protiv Hrvata dokopao nokaut faze. Igrali su i dalje slabo, ali u finalu kada je Juventusov BBC ispred strašnog Bufona pomislio da ima šansu, Del Boskeov tim je odigrao meč veka. Dali su četiri gola Italijanima, rastavili ih na proste delove, a popularni "Điđi" je priznao da je dobro što nisu primili više. Bila je to demonstacija sile, ali zanimljivo i labudova pesma najveće generacije u istoriji španskog fudbala. Tim koji je osvojio zaredom dve titule evropskog šampiona i između u Južnoj Africi pridodao svetsku u narednih gotovo deceniju nije više osvojio ništa. 

Ali, sa Italijom do 2016. nisu imali problema, mada su ih dobili na Kupu Konfederacija pred brazilski Mundijala na penale, a u pripremama za SP su slavili minimalnim rezultatom. Bile su to godine u kojima je Španija bila za klasu bolji tim.

No, kako rekosmo, ta generacija kao da je odumirala na rate, ali je bila favorit i u Francuskoj pre pet godina. Italijane sa Konteom na klupi mnogi su nipodaštavali, ali su oni već protiv favorizovanih Belgijanaca pokazali da se ne plaše nikoga. 

Konte je stajao na pariskoj kiši na “San Deniju” dok se Del Boske sakrio na klupu od pljuska koji ne natapao teren. I to je bila simbolika, na neki način, naime, takvo vreme je više odgovaralo borbenim Italijanima.

Selektor “Azura” je dobro, kao i obično, odradio domaći zadatak. Napunio je vezni red, Marko Parolo i zaboravljeni Sturaro su jurili Špance kao “poreznici”, kako su pisali egzaltirani italijanski novinari. Prinudio je Špance da koriste bokove gde nisu imali prednost. I gol je nekako visio u vazduhu, De Hea je spasao par puta tim nakon udaraca Pelea i Đakerinija. Ali, golman Junajteda je bio daleko od prave forme, ispustio je loptu nakon slobodnjaka Edera, onda napravio penal nad Đakerinijem, ali pre nego što je Cunajt Čakir stigao da pokaže na belu tačku, večni Đorđo Kjelini je ubacio loptu u mrežu. De Hea je nastavio da greši, poklonio Italijanima par šansi, ali da budemo pravedni i sa par intervencija grejao špansku nadu u izjednačenje. Ali, ovo nije bila Španija od pre četiri godine, Italija ih je doslovno razbila. Pike je mogao da donese produžetkem uplašio se Bufona, ali ne bi bilo pravedno da je izjednačio. Umesto toga, kontra, Insinje je pronašao Darmijana, centaršut koji je Pele zabio u mrežu, na isti način kao protiv Belgijanaca u grupi, u utakmici o kojoj smo pisali u prošlom broju.

I mada su se Španci osvetili u kvalifikacijama za Rusiju, to nije baš umanjilo tugu. Naime, Italija je sa nožem u zubima zaustavila “Crvenu furiju” u kvalifikacionom meču na Juventusovom stadionu. De Rosi je iz penala poravnao u finišu, mnogo kvalitetniji gosti vodili su golom Vitola. U revanšu, Španija je sa dva gola Iska i jednim Morate lako pobedila, osvojila nadmoćno grupu G ispred Italijana koji su otišli u baraž, uspeli da izgube od Švedske i da se ne plasiraju na Mundijal. Ako im je za utehu, i rival se izbrukao u Rusiji, prvo smenivši Lopetegija jer je prihvatio ponudu Reala par dana pred takmičenje, a onda i igrama na šampionatu sveta. Italijanski selektor Ventura je jasno smenjen posle istorijskoh neuspeha, na njegovo mesto je došao Manćini i sada budućnost jedne od najuspešnijih fudbalskih nacija na svetu izgleda mnogo svetlije.

Španija i Italija će se boriti za finale, između sebe imaju četiri krune u Evropi, a izgubili su još tri finala.

Kada pogledate sastav Italijana od pre pet godina kada su eliminisali Španiju u Parizu, u timu Španije su još uvek Aspilikueta, Buskets, Koke, De Hea kao rezerva i Alba.

Ali, kod Italijana, osim rezervnog golmana Sirigua i Bernadeskija i Florencija koji su takođe na klupi, igraju Kjelini, Bonući, Insinje, Ćiro Imobile.

Ovo je zaista veliki derbi evropskog fudbala, strašan meč u kome Italija neće oklevati da igra, videli smo to i u sudaru sa Belgijancima, pa ne možemo da dočekamo ovaj meč.