Prva španska pobeda - Ideologija u službi fudbala!

Španska zlatna generacija nije dobila priliku da se okuša protiv moćnog SSSR na prvom Kupu Nacija, Franko je zabranio da igraju protiv Sovjeta, odbio čak i neutralni teren. Jedna verzija je da nije želeo da igra protiv komunista, druga da je dobio informacije da je “Zbornaja” prejaka, iako je igrala samo iza gvozdene zavese, pa je jednostavno procenio da bi to bio veliki udarac za njegov režim. 

Ali, 1960. je Real bio na vrhuncu moći, četiri godine kasnije više nije bilo tako, zlatne godine su prošle. Zbog toga je Španija ne samo učestvovala već i na kraju bila domaćin završnog turnira. 

Hoze Anhel Iribar je u svojim memoarima napisao da čak četiri godine ranije mediji nisu ni izveštavali o šampionatu Evrope, niti su smeli da napišu prave razloge odustajanja. Cenzura je bila u strašna tokom španskog fašizma. No, nakon debakla u Čileu na Mundijalu, promenjena je strategija. Novi selektor Viljalonga je odlučio da umesto zvezda i naturalizovanih Južnoamerikanaca šansu pruži mladim igračima odgajanim van Barse i Reala. I dalje je računao na legendarnog Luisa Suareza koji je dominirao sa Interom i Hererom tih godina, a proglašen je baš u sezoni prvog šampionata Evrope za osvajača “Zlatne Lopte”. Tu je bio i Amansio, kao i Ignasio Zoko, ali je zavidan broj igrača dolazio iz recimo Saragose, a uz Suareza i Del Sol je igrao u Italiji, za Juve. 

Španci su u kvalifikacijama rasturili slabu Rumuniju, ali je Severna Irska sa svojim profesionalcima iz Engleske bila teška prepreka. Na kraju krajeva te sezone su Škoti, koji nisu učestvovali ni na ovom prvenstvu Evrope u prijateljskom meču razmontirali Španiju. Severna Irska je u Bilbaou u prvoj utakmici delovala dobro, čuvar mreže Bobi Irvajn je do očaja dovodio fudbalere “Crvene furije”. Amansio koji će dve godine kasnije rastužili Partizan u finalu Kupa Šampiona je doveo domaće do prednosti, ali je Vili Irvajn savladao Visentea, a gosti su mogli u finišu i do pobede. Publika u Bilbaou “kraj katedrale” je ovacijama ispratila ostrvljane, delom jer su Severni Irci igrali odlično, a delom jer je to bio vid otpora Franku. 

Revanš je odigran na Vindzor Parku, kiša je lila svih 90 minuta, oktobar na ostrvu, znate i sami. Domaćin je napadao, ali nije dao gol, Džoni Krosan je promašio par odličnih šansi, Španija je slavila bombom Paka Henta i otišla dalje.

Englezi su inače ispali od Francuza na svom prvom pojavljivanju u kvalifikacijama, ali su pred Špancima stajali još jedni Irci. Republika Irska je posle velike borbe eliminisala Austriju. Ali, imali su problema za četvrtfinale, Mančester Junajted je odbio da pusti kapitena Noela Kantvela (on je sa dva gola okrenuo protiv Austrijanaca i uz divljanje publike u Dablinu odveo Republiku Irsku u četvrtfinale) kao i Tonija Dana. Kris Harli još jedna zvezda, iz Sanderlenda je dobio dozvolu, ali je odigrao treći meč za pet dana. Španija je obrisala pod sa Ircima, dala im na andaluzijskoj kiši na “Pishuanu” četiri gola za poluvreme. Na kraju su gosti u Sevilji ostali sa desetoricom, povredio se MekEvoj (nisu tada bile dozvoljene izmene) pa je na kraju meč završio 5:1 za Španiju.

Iako su se Kantvel i Dan vratili za revanš na Dalimont Parku, Pedro Zabalja, napadač Barse je dao gol, ali zanimljivo nikada više nije zaigrao za nacionalni tim.

Prošli su još branioci trofeja Rusi, Mađarska koja je bila prejaka za Francuze i Danci koji su golom svog bombardera Madsena eliminisali Luksemburžane, iznenađenje u kvalifikacijama.

Protiv Mađara u polufinalu, Suareat je blistao na stadionu Reala. Publika mu je skandirala ime, iako je pre Intera igrao za Barsu. Inače domaćin je bio oslabljen u odnosu na kvalifikacije jer je Juve zabranio zbog finala kupa Del Solu da doputuje na vreme, a Viljalonga je eliminisao slavnog Henta posle jedne svađe. Španci su poveli golom Ćusa Perede, povukli se, na neverovatnoj vrućini Mađari su napadali svim silama. Gol im je poklonio Baskijac Iribar, golman Bilbaoa, ispustio je loptu nakog šuta Nagija, pa je Bene ćušnuo loptu u mrežu.

Muk u Madridu, Bene je mogao da donese pobedu u regularnom delu, ali se Iribar iskupio. Ipak, ono što je bio kvalitet Mađara je fizička sprema, bili su i odmorniji, imali manje teških mečeva, pa se domaćin sa razlogom plašio produžetaka. Ipak, Amansio poznat po odlučujućim golovima je postigao gol u 112. minutu, verovatno je bio u ofsajdu kako su tvrdili gosti, ali je uz olakšanje Franka i njegovih generala Španija otišla u finale.

Tu se desilo ono što su priželjkivala oba bloka, desničarski i komunistički. SSSR je branio titulu, Danci su posle uspeha u kvalifikacijama rasprodali svoje amatere, oni su završili u Engleskoj i Škotskoj, a savez je odlučio da ostane na snazi pravilo da profesionalci ne mogu da igraju za nacionalni tim. Zbog toga je to bila igra mačke i miša, na kraju krajeva, Dancima se žreb otvorio ovo je bio njihov najveći uspeh i nisu mogli da traže više, Katalonija je navijala za Sovjete, lako su izašli na kraj sa rivalom koji nije napravio nijedan faul na utakmici.

Finale?

Pre svega to ostaje najgledaniji meč u istoriji završnica EP. Bitku za titulu prvaka Evrope gledalo je oko 80 000 ljudi. Domaćin je imao ogromnu podršku, a bilo je to mnogo više od fudbala. Naime, Franko je na stadion protiv omraženog ideološkog rivala doveo i budućeg kralja, tada 26-godišnjeg Huana Karlosa. Jašin je i dalje bio na golu Sovjeta, on je bio oduševljen što je u tunelu sreo svog heroja iz mladosti, Zamoru.

Prvi duel dobili su komunisti nakon bacanja novčića, igrali su u crvenim dresovima, a Španija je morala da obuče tamnoplave u kojima su igrali u gostima. Nošena publikom “Crvena furija” je pretila na startu, Ćus Pereda je iskoristio grešku obično pouzdanog Šesternjova i doveo do delirijuma publiku. Ali na tribinama u Madridu se još slavilo kada je usledio šok. Anikin je bio asistent, a jedan od retkih Tatara u istoriji Sovjetskog Saveza koji je igrao za reprezentaciju omaleni Galimzan Kusainov je pogodio mrežu. Nije baš najbolje šutirao, ali je ponovo Iribar dopustio da mu se izmigolji lopta i završi u mreži.

Kao da je to uplašilo oba tima, 1:1, dva gola za deset minuta, pa su i jedni i drugi delovali rezervisano. Bilo je i tuče, par grubih startova i razmena udaraca između Olivele i Čislenka. Onda je sudija Holand zažmurio na čist penal kada je Zoko srušio Čislenka. Posle se probudio Suarez, kada je dobio udarac od Voronjina, kao da je to razljutilo najboljeg igrača Španije. U samom finišu akcija po desnoj strani, Marselinjo je završio, Jašin je mogao i bolje. Asistent Pereda je tvrdio da je on centrirao, ali su novinari smatrali da je Amansio asistent. Na kraju pred kraja Peredinog života nađen je snimak koji dokazuje da je on pripremio gol Marselinju, pa je pravda zadovoljena, a nekadašnji igrač Barse je zaplakao. 

Olivela je podigao pehar, publika je ludovala na tribinama. Naravno Kastiljanci nisu propustili priliku da vređaju i zvižde Sovjetima, propaganda je bila strašna. 

Pisali smo već, kada se vratio u Moskvu, selektor SSSE Konstantin Beskov je otpušten lično od predsednika Hruškova koji mu je kroz viku rekao da je izdajnik. Beskov je pred kraj života 2005. rekao da je očekivao zatvor i da je na kraju dobro prošao, Morao je za kaznu u Ukrajinu da vodi Zorju, ali se klima promenila, vratio se u Moskvu pa je posle smrti Hruščova čak u dva navrata ponovo vodio reprezentaciju. 

Što se Španaca tiče, više od slavlja je to bilo oslobađanje od straha, fudbaleri su se bojali Frankovog gneva ako izgube. Trijumf je iskorišćen u propagandne svrhe, a sledeće nedelje je televizija par puta prikazala snimak. 

Igrači su primljeni u El Pardu, u kraljevskoj palati, Franko je bio dobro raspoložen, a Hoze Viljalonga je izjavio da je diktator najzaslužniji za pobedu. Najavio je i zlatno doba koje se nije desilo, Španija sledeće 44 godine neće osvojiti ništa. Zanimljivo, selektor je bio kao igrač osvajač olimpijske medalje u Antverpenu kao igrač, pa se do Del Boskea nije postavljalo pitanje ko je najveći španski selektor svih vremena.

Inače, nije to bila najbolja Španija. Luis Suarez je rekao kasnije da je igrao u mnogo boljim reprezentacijama “Crvene furije”, ali da za razliku od te generacije iz 1964. nisu osvojili ništa.