Italija 1968. - Senka nad trijumfom domaćina

Kvalifikacije za EP u Italiji poprimile su obrise današnjeg sistema, timovi su bili raspoređeni u osam grupa po četiri tima, samo pobednici su se plasirali na završni turnir. Konačno smo videli Zapadnu Nemačku koju je Jugoslavija ostavila kod kuće, u četvrtfinalu su se još našle selekcije Engleske po prvi put, Španije, Bugarske, SSSR, Mađarske i Francuske. Italijani su dobili Bugare, Sovjeti Mađare, Engleska je eliminisala vladaoca Španiju, Jugoslavija napunila Francusku.  

Moguće je da je Jugoslavija posle blistavih kvalifikacija bila i favorit za krunu, Džajić je srušio Englesku u pravom ratu u  Firenci, u Napulju su Italijani i Rusi bacali novčić pošto je posle 120 minuta bilo 0:0, sreća na strani domaćina. U finalu, Jugoslavija je bila blizu, Džajić je u Rimu dao gol, ali je Domengini iz izmišljenog slobodnog udarca izjednačio, švajcarski sudija Dinst je odigrao svoju ulogu. Dva dana kasnije, duplo manje gledalaca na "Olimpiku", Italija je bila bolja, Riva i "Turčin" Anastazi su matirali Iliju Pantelića za prvu italijansku titulu.  

Ostaće zabeleženo da je Dragan Džajić bio najbolji strelac završnice, jedini je dao dva gola, od Jugoslovena u idealnom timu bio je Osim, kao i Fazlagić, a društvo su im pravili Zof, Faketi, Domengini, Macola, Riva i engleske legende Bobi Mur i Džof Harst.