Jugoslovenska tuga, danska bajka!

Kada je nekoliko dana pred šampionat Evrope 1992. UEFA, “sledeći političku realnost”, kako je rekao tadašnji predsednik Lenart Johanson izbacila Jugoslaviju, Danska je već nekoliko nedelja znala da postoji mogućnost da iako je ostala iza “Plavih” u grupi, zaigra na prvenstvu.

Selekcija krnje Jugoslavije (svi sem Srba i Crnogoraca) su napustili tim, a i selektor Osim je dao ostavku je brojala 17 igrača, trener je bio pomoćnik Ivan Čabrinović. Vraćeni su kući, a Danci su formalno dobili poziv. 

Imali su devet dana da se pripreme, u medijima je vladala debata da li treba da igraju, ali je savez posle većanja prihvatio ponudu. Kapiten Fleming Poulsen je na pitanje novinara da li su spremni da igraju 90 minuta odgovorio:

“Jesmo, po pola sata protiv Engleske, Švedske i Francuske”.

Mihael Laudrup nike došao na pripreme, srpski mediji su lagali da je to iz poštovanja prema Jugoslaviji i nepravdi koja joj je naneta, ali u stvarnosti on je bio u svađi sa selektorom Melerom-Nilsonom. Njegov brat Brajan je prihvatio poziv, kako je rekao jednom, mislili su da će odigrati tri meča i onda razlaz na letovanje.

Prvi meč igrali su u Malmeu, Englezi su imali problema sa sastavom, dosta igrača je bilo povređeno, a selektor Tejlor je ostao nekim tvrdoglavim izborima bez pravih rešenja po desnom boku.

“Momci, imamo šansu”, rekao je golman Mančester Junajteda Peter Šmajhel, kada je video tim rivala. 

Izdržali su prvo poluvremen, a onda su nanjušili krv. Posle akcije Benta Kristensena, Džon Jensen koji je pred turnir izjavio da su svesni da su uskočii u kopačke mnogo bolje ekipe kakva je Jugoslavija doneo je prednost Dancima, ispostavilo se i pobedu. 

Ali, u drugom meču su spušteni na zemlju, takozvano “Oresund derbi” između komšija pripao je domaćinu, Švedskoj. Razlika je bio Martin Dalin koji je poreklom iz Venecuele i bio je jedan od najboljih švedskih napadača u poslednjoj deceniji prošlog vreka. Danci su imali svoje šanse, Raveli je branio odlično, ali je presudio taj jedan gol.

“Danska je na korak od ispadanja, veliki pozdrav i hvala što su uskočili na turnir”, komentarisali su švedski novinari na kraju večeri u Stokholmu.

Ali, Danska se vratima u Malme. Šmajhel je L’Ekipu rekao da ga je jedan francuski igrač molio da ne zapinju kako bi se Gali odmorili za polufinale. Nije rekao ko je u pitanju, kasnije su mediji tvrdili da je Emanuel Peti zamolio klupskog druga Sivebeka da “spusti ručnu”, ali je Lars Olsen rekao da je to bilo u šali.

Pre utakmice, šok za Dance, Kim Vilfort je napustio kamp zbog bolesti deteta koja se pogoršala. Zamenio ga je Henrik Larsen i odmah postigao gol, posle akcije Keneta Andersona i Fleminga Poulsena. Andersen je stvarao velike probleme Manuelu Amorosu (čoveku koji je promašio penal u Bariju protiv Zvezde) a Platini je bio nemoćan da bilo šta promeni u svom timu. Svaki danski prekid je bio najmanje polušansa, a Francuzi su tek pripretili Šmajhelu preko Kantone i sadašnjeg selektora Dešampa. Ipak, posle gužve u kaznenom prostoru neprimetni Papen je zakucao loptu u mrežu, ali je u narednom napadu propustio priliku da pogodi za preokret. I to kao da je bila giljotina za “Petlove”, nekoliko minuta kasnije, Poulsen je bio u ofsajdu na desnoj strani, austrijski pomoćnik Pemer nije podigao zastavicu, Boli nije uspeo da izbaci centaršut, a Lars Elstrup zaboravljeni napadača Lutona je postigao istorijski gol. 

“Prvo je trebalo da idem dve nedelje na letovanje u Grčku, kada su me pozvali, smanjio sam na sedam dana na Kritu, sada ne idem, ostajemo na prvenstvu”, rekao je Henrik Larsen posle pobede i plasmana u polufinale. 

Dan pre polufinala u Geteborgu protiv strašnih Holanđana, Meler-Nilsen je svoj tim odveo na fast fud jer su mu igrači rekli da su bolesni od pasti. U Meku su se pošteno najeli i onda sutradan izašli na megdan “Oranje”. Počelo je samo kako se poželeti može, posle greške Ronalda De Bura, Laudrup je oteo loptu centrirao, Kuman bio prespor, Henrik Larsen pogodio na drugoj stativi. Nepravedno bi bilo reći da su Holanđani paničili, propustili su par šansi, a izjednačenje je stiglo sredinom prvog poluvremena. Vičge je centrirao, Rajkard loptu prosledio glavom do nove zvezde Ajaksa, Denisa Bergkampa, lopta je prevarila Šmajhela.

Ali, Danska je odbijala da se preda, Vilfort koji se vratio na turnir, pa Laudrup nisu uspevali da ubace loptu u mrežu Van Brukelena, ali je Henrik Larsen pogodio opet, došao je kao zamena, a završio na deobi prvog mesta na listi strelaca. Danci su izgubili i Keneta Andersona kome je stradalo koleno, do kraja je Rajkard pogodio, i činilo se da rival neće izdržati. Ali “Dinamit” se odbranio u produžetku i odluka je pala sa penala. Van Basten je postao tragičar i mada se Van Brukelen unosio u lica danskih šutera, oni su bili hladni kao led. Nisu imali šta da izgube, vera da se bajka nastavlja je bila jaka. Kim Kristofte je lagano pogodio poslednji i nikome nije jasno kako, ali Danci su otišli u finale.

Tri nedelje pre prvenstva na referendumu je Danska odbila sporazum iz Mastrihta, ovo kao da je bio znak da ipak treba da uđu u EU. 

Tamo su ih čekale komšije Nemci. Spremni, sa ekspedicijom koja je brojala ukupno 52 člana, “Panceri” koji su preživeli i poraz od Holandije, aktuelni prvaci sveta, i tim koji je znao kako se osvajaju titule prvaka Evrope. 

Na početku činilo se da je autsajder nervozan, čak je i Šmajhel ispuštao lopte, ali četiri šanse za 15 minuta Nemci nisu iskoristili.

“Da su dali gol, mi bismo se raspali”, rekao je svojevremeno Lars Olsen. 

Umesto toga, akcija posle koje je Breme možda i fauliran, Švajcarac Galer je pokazao da se igra nastavi, Poulsen sve iznenadio pasom ka “Faksu”, kako su zvali Džona Jensena. To je ime popularnog danskog piva kojim su ga svojevremeno saigrači u Brondbiju okupali tokom jedne šale. Nadimak je ostao, on nije imao dobar šut, ali taj, najvažniji u životu je pogodio. Ilgner nemoćan, Efenberg se kasno bacio u blok, i od tada Danska se probudila, Nisu uspevali da dokrajče Nemce pa umalo da vidimo staru priču. Ridle je promašio ziver, tačnije je Kent Nilsen izbacio loptu sa gol linije. Posle kornera Klimsman je probao glavom, ali je Šmajhel odbranio. I onda, ponovo neregularan gol, ali ko te pita, Vilfort je primirio loptu rukom, videlo se bez usporenog snimka. Sudije su ostale neme, on je šutirao pored Helmera, ni jako, ni precizno, ali je lopta završila van domašaja Boda Ilgnera. 

Nekoliko nedelja kasnije, njegova ćerka Line je izgubila bitku sa leukemijom. 

Nemci su se predali, nije bilo govora o povratku, Danska je postala najneverovatniji šampion Evrope (do Grčke 2004.). Niko od ovih igrača sem Šmajhela nije napravio svetsku karijeru, Brajan Laudrup je otišao u Milan, bez prave šanse najbolje godine je proveo u Škotskoj, ostali su igrali po srednjim i manjim klubovima. Jensen je bio u Arsenalu, otkrilo se da je u tom transferu bilo korupcije, od strane menadžera Grejema. Dao je jedan gol za četiri godine i to drugaru Šmajhelu u Čeriti Šildu. Vilfort je bio i ostao legenda Brondbija, navijači nezvanično stadion zovu po njemu. Kristofte se bavi profesionalno pokerom, Neki su poput kapitena Poulsena i Elstrupa morali da završe karijere ranije zbog povrede, Kapiten Lars Olsen je dugo bio selektor Farana, 

Ipak, ono što će pamtiti osim titule je doček oko milion sugrađana u Kopenhagenu, najveće okupljanje posle Drugog Svetskog Rata.

“Pobedilo smo za Dansku, ali i za Jugoslaviju”, rekao je jednom prilikom Peter Šmajhel.