Samo jedno je važno, da pobediš neprijatelja!

Kada Škoti kažu "auld", to se odnosi i na čuvenu pesmu Roberta Barnsa kojom se ispraća stara godina. Kada se na ovaj dijalekt doda reč enemy, "auld enemy" je samo jedan, Engleska.

 I ova krilatica o starom neprijatelju je praktično stvar koja najviše zanima Škote kada je u pitanju reprezentativni fudbal. Jer, nije da su imali nekih uspeha kroz istoriju, čak i kada su njihovi fudbaleri činili osnovu velikih britanskih ekipa sedamdesetih i osamdesetih, ali važnije od svega je pobediti Englesku.

 Nije ni čudo što su posle žreba za prvenstvo Evrope uglavnom komentarisali da za njih postoje dva šampionata, jedan u kome će probati da prođu grupu i drugi u kome moraju da pobede Englesku. Sada, posle startnog poraza od Čeha, jasno je da su to dva cilja u jednom, i da bez toga verovatno nema prolaza.

 Rivalstvo datira od pre 150 godina i mada su Englezi na početku pobeđivali, i mada je ustanovljeno da timovi igraju svakog proleća, niko ne može da pretpostavi da razlika nije velika, Englezi, iako jača fudbalska nacija imaju tek desetak pobeda više od rivala sa severa. Postoji i verovanje da Škoti uvek nađu neke čarobne moći i igraju mnogo bolje kada vide "Tri lava" sa druge strane.

 Šta je istina teško je reči, tek ta priča je nastala 1928. U pitanju je meč koji su odigrali "Čarobnjaci sa Vemblija" kako Škoti nazivaju taj slavni tim koji je u hramu fudbala spakovao pet komada Englezima. Bila je 1928. čudna godina jer ni Englezi, ni Škoti u tradicionalnom turniru britanskog šampionata nisu uspeli da savladaju ni Irsku, ni Vels, iako su do tada bili dominantni.

 Najteži poraz je Škotska doživela početkom šezdesetih kada je na ovom istom britanskom turniru izgubila sa 9:3 od Engleske. Tada je ustanovljen stereotip o Škotima, imaju sjajne trenere, ali i loše golmane. I zaista, tog popodneva na Vembliju je Frank Hafi čuvar mreže "Tartan Bojsa" bio zaista kriminalan.

 Znate li da se se Škoti proglasili za nezvaničnog prvaka sveta?

 Naime, oni su godinu dana pošto je Engleska postala prvak sveta u fudbalu, u kvalifikacijama za EP u Italiji savladali Englesku sa 3:2- Nije to bilo preveliko iznenađenje, u tom timu su bila četiri igrača koja će sa Seltikom osvojiti evropsku titulu narednog meseca, kao i velike zvezde koje su igrale u Engleskoj, Denis Lou, Bakster i legenda Lidsa, Bili Bremner. Alf Remzi selektor Engleske je poraz pravdao činjenicom da je povređen Džeki Čarlton, u to vreme nije bilo zamena. On je visokog štopera, Ser Bobijevog brata poslao u napad, a ovaj je dao gol. Ipak to nije pomoglo Englezima. Ali, Škoti ne bi bili Škoti kada ne bi upropastili sve na kraju. Oni su pali na drugim ispitima u kvalifikacijama, nisu dobili Vels na strani, izgubili su od Severne Irske u gostima. Ni činjenica da su protiv Engleske igrali 1:1 na Hempdenu nije pomogla. Svetski prvak je otišao u završnicu u Italiju, u polufinalu ih je srušio Dragan Džajić.

 Možete da zamislite kako su Škoti bili optimistični kada su 1977. dobili Engleze na Vembliju. Imali su strašnu generaciju, predvođenu "Kraljem" Kenijom Dalglišom. Taj tim je kao jedan od favorita otišao na Mundijal u Argentinu, i nije napravio ništa značajno. Inače te 1977. su navijači gostiju provalili na teren, počupali stative u znak pobede, a engleski odgovor je bio smena Dona Rivija sa mesta selektora. Kasnije su mečevi "britanskog šampionata" ukinuti, pa se timovi više nisu sastajali redovno, do EP 1996. O tome ćemo imati posebnu priču, ostaje zapamćen gol Gaskojna kada je prebacio Kolina Hendrija, njegova imitacija zubarske stolice i pitanje da li mu je škotski štoper doneo sendvič. Škoti su bili ljuti, ali tek su pobesneli kada je Engleska primila gol od Holandije u finišu, u pobedi od 4:1, taj gol Klajverta je izbacio Škote sa šampionata.

 Zanimljivo da je UEFA želela da spreči da Engleska i Škotska budu u istoj grupi, iz straha od sukoba navijača, nadali su se da će žreb biti milostiv, ali nije. Ipak tada na Vembliju nije bilo mnogo nereda.

 Ali, jeste tri godine kasnije, kada su Englezi i Škoti završili na drugom mestu u svojim kvalifikacionim grupama za EURO 2000. I opet je žreb za švajcarske činovnike u Nionu bio najgori, Engleska protiv Škotske. Ovoga puta nasilje nije izostalo, "Gordi Albion" je bio mnogo kvalitetniji, dobili su prvi meč na Hempdenu sa 2:0, Pol Skols je bio strelac oba gola. Posle utakmice je uhapšeno pedesetak ljudi zbog tuča navijača. Ali, u revanšu je Engleska drhtala, napadač Evertona, Don Hačison je pogodio mrežu Dejvida Simana. Pamtiće se slika krvavog Krejga Barlija koji je zadobio povredu i ostao na terenu, do kraja je Škotska pritiskala, deset minuta pre kraja je Kristijan Dejli imao šansu iz snova, ali je golman Arsenala spasao tim i selektora Kigena. Kroz iglene uši su Englezi otišli na prvenstvo u Holandiju i Belgiju i tamo se izblamirali.

 Poslednje zvanične utakmice, odigrane su u kvalifikacijama za Mundijal u Rusiji. Englezi su lako dobili u Londonu, Staridž, Lalana i Kejhil koji su sada daleko od reprezentacije su postigli golove. Ova utakmica je bila jako bitna za Gareta Sautgejta, posle toga je dobio stalni posao, odnosno izbrisano mu je v.d. sa kojim je nasledio Sema Alardajsa. Sa druge strane nazirao se kraj puta za Gordona Strahana, pre toga Škoti nisu dobili slabu Litvaniju kod kuće , a poniženi su protiv Slovaka.

 Koliko se sve promenilo za Englesku od tog meča (prošlo je manje od pet godina) neka posvedoči činjenica da će u timu u petak biti samo Voker, Stouns i Sterling. Inače, u junu te godine, kada je već sve bilo gotovo, Škoti su sačuvali ponos, 2:2 u ludom meču, gde je Engleska vodila, pa je večito osporavani Lej Grifits za dva minuta u samom finišu doveo domaće na prag pobede, da bi Kejn u trećem minutu nadoknade postavio konačan rezultat.

 I kako izgleda kada sve saberemo?

 Osim što je ovo najstariji reprezentativni duel na svetu, on je i najfrekventniji, ne postoje timovi u Evropi koji su odigrali više reprezentativnih mečeva, čak 113 puta su igrali. Engleska ima 48 pobeda, Škoti 41, 24 puta je meč završenon nerešeno. Dodajmo i to da je ova utakmica igrana na Hempdenu pred 150 000 ljudi, takođe apsolutni rekord u Evropi, bilo je to 1937.

 Sad, mnogi će pitati odakle Škotima toliko pobeda?

 Prvo, Škoti su od uvodnih 16 utakmica dobili 10 što im je obezbedilo prednost. Fudbal se ranije razvio na severu ostrva, Škoti su učili Engleze fudbalu, a ne obrnuto kako bi neko smatrao. Od toga postoji ona tradicija da su škotski treneri generalno vodili najveće timove Engleske. Do rata, onog drugog, Škotska je držala tu prednost od 10 pobeda, 29:19. I u stvari, prvi put su Englezi stigli do prednosti tek 1983. Ipak, sedamdesetih je slika počela da se menja, a pošto su prešli u vođstvo, Škoti su samo tri puta dobili najvećeg rivala u poslednjih 40 godina. Za to vreme izgubili su 13 utakmica, pa je razlika sada već solidna.

 Navijačko rivalstvo?

 Nema tu ništa od korektnosti i fer-pleja. Najgore uvrede protiv Engleza čućete na engleskim stadionima i od navijača na "Vembliju". Da je pun, u petak uveče bi svi skandirali, "Ustani ako nisi Škot", i "Bolje Pakistanac nego Škot". I to se nikada neće promeniti.

 Škotski navijači su ranije redovno navijali na velikim takmičenjima za engleske rivale, ali se ponešto od toga izgubilo.

 Razlog je to što je Škotska loša decenijama, i pisali smo o tome, interesovanje za reprezentativni fudbal je itekako opalo u poslednjih par decenija. Jer, do ovog prvenstva i nakon što je izblamirala favorizovanu Srbiju Škotska od 1998. nije otišla ni na jedno veliko takmičenje.

 Kada pominjemo ovaj vek, koliki je Engleska favorit neka posvedoči činjenica da u 21. stoleću ne znaju za pobedu protiv Enhleza, mada igraju retko od kada nema Britanskog Šampionata. Ona opisana pobeda, nedovoljna za EP 2000. godine je poslednji trijumf "Bojsa", imaju doduše remi od pre četiri godine na Hempdenu.

 Kada pominjeno evropska prvenstva, Škoti nikada neće oprostiti sebi što nisu učestvovali u kvalifikacijama za turnir 1964. Jer, oni su tada pobedili i Engleze godinu dana pre toga (Engleska je ispala lako od Francuske u kvalifikacijama) ali su i savladali Španiju, uz SSSR najbolji tim tog vremena,

 Naime, godinu dana pred prvenstvo, Škotska je gostovala na "Bernabeu", rezultat je bio 6:2 za goste protiv Španije. Mediji u Madridu su bili zapanjeni, a meč je opisan u "Marki" kao igra mačke i miša.

 Ali, kako rekosmo, Škoti su odlučili da ne učestvuju u kvalifikacijama, po mnogima tada su imali najbolji tim ikada i nisu se okušali...

 No, to su škotska posla, uvek su jaki kada nije toliko važno, mada je ova generacija samim plasmanom na šampionat nadmašila sva očekivanja. Protiv Engleske, biće u petak više od igre i to je sasvim jasno svakome ko, makar i površno prati odnose u fudbalskoj Britaniji.

Kada Škoti kažu "auld", to se odnosi i na čuvenu pesmu Roberta Barnsa kojom se ispraća stara godina. Kada se na ovaj dijalekt doda reč enemy, "auld enemy" je samo jedan, Engleska.

 I ova krilatica o starom neprijatelju je praktično stvar koja najviše zanima Škote kada je u pitanju reprezentativni fudbal. Jer, nije da su imali nekih uspeha kroz istoriju, čak i kada su njihovi fudbaleri činili osnovu velikih britanskih ekipa sedamdesetih i osamdesetih, ali važnije od svega je pobediti Englesku.

 Nije ni čudo što su posle žreba za prvenstvo Evrope uglavnom komentarisali da za njih postoje dva šampionata, jedan u kome će probati da prođu grupu i drugi u kome moraju da pobede Englesku. Sada, posle startnog poraza od Čeha, jasno je da su to dva cilja u jednom, i da bez toga verovatno nema prolaza.

 Rivalstvo datira od pre 150 godina i mada su Englezi na početku pobeđivali, i mada je ustanovljeno da timovi igraju svakog proleća, niko ne može da pretpostavi da razlika nije velika, Englezi, iako jača fudbalska nacija imaju tek desetak pobeda više od rivala sa severa. Postoji i verovanje da Škoti uvek nađu neke čarobne moći i igraju mnogo bolje kada vide "Tri lava" sa druge strane.

 Šta je istina teško je reči, tek ta priča je nastala 1928. U pitanju je meč koji su odigrali "Čarobnjaci sa Vemblija" kako Škoti nazivaju taj slavni tim koji je u hramu fudbala spakovao pet komada Englezima. Bila je 1928. čudna godina jer ni Englezi, ni Škoti u tradicionalnom turniru britanskog šampionata nisu uspeli da savladaju ni Irsku, ni Vels, iako su do tada bili dominantni.

 Najteži poraz je Škotska doživela početkom šezdesetih kada je na ovom istom britanskom turniru izgubila sa 9:3 od Engleske. Tada je ustanovljen stereotip o Škotima, imaju sjajne trenere, ali i loše golmane. I zaista, tog popodneva na Vembliju je Frank Hafi čuvar mreže "Tartan Bojsa" bio zaista kriminalan.

 Znate li da se se Škoti proglasili za nezvaničnog prvaka sveta?

 Naime, oni su godinu dana pošto je Engleska postala prvak sveta u fudbalu, u kvalifikacijama za EP u Italiji savladali Englesku sa 3:2- Nije to bilo preveliko iznenađenje, u tom timu su bila četiri igrača koja će sa Seltikom osvojiti evropsku titulu narednog meseca, kao i velike zvezde koje su igrale u Engleskoj, Denis Lou, Bakster i legenda Lidsa, Bili Bremner. Alf Remzi selektor Engleske je poraz pravdao činjenicom da je povređen Džeki Čarlton, u to vreme nije bilo zamena. On je visokog štopera, Ser Bobijevog brata poslao u napad, a ovaj je dao gol. Ipak to nije pomoglo Englezima. Ali, Škoti ne bi bili Škoti kada ne bi upropastili sve na kraju. Oni su pali na drugim ispitima u kvalifikacijama, nisu dobili Vels na strani, izgubili su od Severne Irske u gostima. Ni činjenica da su protiv Engleske igrali 1:1 na Hempdenu nije pomogla. Svetski prvak je otišao u završnicu u Italiju, u polufinalu ih je srušio Dragan Džajić.

 Možete da zamislite kako su Škoti bili optimistični kada su 1977. dobili Engleze na Vembliju. Imali su strašnu generaciju, predvođenu "Kraljem" Kenijom Dalglišom. Taj tim je kao jedan od favorita otišao na Mundijal u Argentinu, i nije napravio ništa značajno. Inače te 1977. su navijači gostiju provalili na teren, počupali stative u znak pobede, a engleski odgovor je bio smena Dona Rivija sa mesta selektora. Kasnije su mečevi "britanskog šampionata" ukinuti, pa se timovi više nisu sastajali redovno, do EP 1996. O tome ćemo imati posebnu priču, ostaje zapamćen gol Gaskojna kada je prebacio Kolina Hendrija, njegova imitacija zubarske stolice i pitanje da li mu je škotski štoper doneo sendvič. Škoti su bili ljuti, ali tek su pobesneli kada je Engleska primila gol od Holandije u finišu, u pobedi od 4:1, taj gol Klajverta je izbacio Škote sa šampionata.

 Zanimljivo da je UEFA želela da spreči da Engleska i Škotska budu u istoj grupi, iz straha od sukoba navijača, nadali su se da će žreb biti milostiv, ali nije. Ipak tada na Vembliju nije bilo mnogo nereda.

 Ali, jeste tri godine kasnije, kada su Englezi i Škoti završili na drugom mestu u svojim kvalifikacionim grupama za EURO 2000. I opet je žreb za švajcarske činovnike u Nionu bio najgori, Engleska protiv Škotske. Ovoga puta nasilje nije izostalo, "Gordi Albion" je bio mnogo kvalitetniji, dobili su prvi meč na Hempdenu sa 2:0, Pol Skols je bio strelac oba gola. Posle utakmice je uhapšeno pedesetak ljudi zbog tuča navijača. Ali, u revanšu je Engleska drhtala, napadač Evertona, Don Hačison je pogodio mrežu Dejvida Simana. Pamtiće se slika krvavog Krejga Barlija koji je zadobio povredu i ostao na terenu, do kraja je Škotska pritiskala, deset minuta pre kraja je Kristijan Dejli imao šansu iz snova, ali je golman Arsenala spasao tim i selektora Kigena. Kroz iglene uši su Englezi otišli na prvenstvo u Holandiju i Belgiju i tamo se izblamirali.

 Poslednje zvanične utakmice, odigrane su u kvalifikacijama za Mundijal u Rusiji. Englezi su lako dobili u Londonu, Staridž, Lalana i Kejhil koji su sada daleko od reprezentacije su postigli golove. Ova utakmica je bila jako bitna za Gareta Sautgejta, posle toga je dobio stalni posao, odnosno izbrisano mu je v.d. sa kojim je nasledio Sema Alardajsa. Sa druge strane nazirao se kraj puta za Gordona Strahana, pre toga Škoti nisu dobili slabu Litvaniju kod kuće , a poniženi su protiv Slovaka.

 Koliko se sve promenilo za Englesku od tog meča (prošlo je manje od pet godina) neka posvedoči činjenica da će u timu u petak biti samo Voker, Stouns i Sterling. Inače, u junu te godine, kada je već sve bilo gotovo, Škoti su sačuvali ponos, 2:2 u ludom meču, gde je Engleska vodila, pa je večito osporavani Lej Grifits za dva minuta u samom finišu doveo domaće na prag pobede, da bi Kejn u trećem minutu nadoknade postavio konačan rezultat.

 I kako izgleda kada sve saberemo?

 Osim što je ovo najstariji reprezentativni duel na svetu, on je i najfrekventniji, ne postoje timovi u Evropi koji su odigrali više reprezentativnih mečeva, čak 113 puta su igrali. Engleska ima 48 pobeda, Škoti 41, 24 puta je meč završenon nerešeno. Dodajmo i to da je ova utakmica igrana na Hempdenu pred 150 000 ljudi, takođe apsolutni rekord u Evropi, bilo je to 1937.

 Sad, mnogi će pitati odakle Škotima toliko pobeda?

 Prvo, Škoti su od uvodnih 16 utakmica dobili 10 što im je obezbedilo prednost. Fudbal se ranije razvio na severu ostrva, Škoti su učili Engleze fudbalu, a ne obrnuto kako bi neko smatrao. Od toga postoji ona tradicija da su škotski treneri generalno vodili najveće timove Engleske. Do rata, onog drugog, Škotska je držala tu prednost od 10 pobeda, 29:19. I u stvari, prvi put su Englezi stigli do prednosti tek 1983. Ipak, sedamdesetih je slika počela da se menja, a pošto su prešli u vođstvo, Škoti su samo tri puta dobili najvećeg rivala u poslednjih 40 godina. Za to vreme izgubili su 13 utakmica, pa je razlika sada već solidna.

 Navijačko rivalstvo?

 Nema tu ništa od korektnosti i fer-pleja. Najgore uvrede protiv Engleza čućete na engleskim stadionima i od navijača na "Vembliju". Da je pun, u petak uveče bi svi skandirali, "Ustani ako nisi Škot", i "Bolje Pakistanac nego Škot". I to se nikada neće promeniti.

 Škotski navijači su ranije redovno navijali na velikim takmičenjima za engleske rivale, ali se ponešto od toga izgubilo.

 Razlog je to što je Škotska loša decenijama, i pisali smo o tome, interesovanje za reprezentativni fudbal je itekako opalo u poslednjih par decenija. Jer, do ovog prvenstva i nakon što je izblamirala favorizovanu Srbiju Škotska od 1998. nije otišla ni na jedno veliko takmičenje.

 Kada pominjemo ovaj vek, koliki je Engleska favorit neka posvedoči činjenica da u 21. stoleću ne znaju za pobedu protiv Enhleza, mada igraju retko od kada nema Britanskog Šampionata. Ona opisana pobeda, nedovoljna za EP 2000. godine je poslednji trijumf "Bojsa", imaju doduše remi od pre četiri godine na Hempdenu.

 Kada pominjeno evropska prvenstva, Škoti nikada neće oprostiti sebi što nisu učestvovali u kvalifikacijama za turnir 1964. Jer, oni su tada pobedili i Engleze godinu dana pre toga (Engleska je ispala lako od Francuske u kvalifikacijama) ali su i savladali Španiju, uz SSSR najbolji tim tog vremena,

 Naime, godinu dana pred prvenstvo, Škotska je gostovala na "Bernabeu", rezultat je bio 6:2 za goste protiv Španije. Mediji u Madridu su bili zapanjeni, a meč je opisan u "Marki" kao igra mačke i miša.

 Ali, kako rekosmo, Škoti su odlučili da ne učestvuju u kvalifikacijama, po mnogima tada su imali najbolji tim ikada i nisu se okušali...

 No, to su škotska posla, uvek su jaki kada nije toliko važno, mada je ova generacija samim plasmanom na šampionat nadmašila sva očekivanja. Protiv Engleske, biće u petak više od igre i to je sasvim jasno svakome ko, makar i površno prati odnose u fudbalskoj Britaniji