Postfeđina depresija

Dugo su padale kiše u fudbalskom Kragujevcu, koliko god vam to čudno zvučalo, nije ga obilazila. I da, stiglo je Sunce, ali je trajalo svega dve godine i za sve je bio najviše zaslužan tim stručnjaka predvođenih Feđom Dudićem. 

Istina, te evropske epizode Radničkog nisu za pohvalu, naprotiv, ali makar je euforija tresla grad i stadion je bio neretko pun. Uporedite, vratite film kako je izgledao stadion pre dve godine u meču protiv jednog Čukaričkog a kako je izgledao pre neki dan protiv Lučanaca. Pogledajte i naslovnu fotografiju, toga ove sezone nema. 

Sada sve izgleda depresivnije.

Dok sam čekao suprugu jednom na aerodromu u Beogradu posmatrao sam lica ljudi koji su doputovali u Beograd i garantujem vam da bih sa 95% sigurnosti pogodio ko je tek došao na odmor u Srbiju, a ko se vratio sa odmora i ko ima efekat praznine i vraćanja u svakodnevicu. 

Taj efekat praznine je pogodio Radnički i lako ga i vi možete videti, posle uzbudljivog dvogodišnjeg putovanja sa Feđom Dudićem, usledile su smene trenera kao na traci, pa i smrt Mladena Žižovića koji je doveden kao pravi naslednik bosanskohercegovačkog trenera. Nije pomogao ni možda i najbolji trener Vojvodine u poslednjih desetak godina, Boža Bandović, a ne bi verovatno ni veće ime, a malo ih je u Srbiji, ako ih uopšte i ima.

Jednostavno je, postavljena su velika očekivanja pred ovu sezonu, stavljen je nenormalan teret na igrače, pa su usledili šokovi od kojih nema tako lakog povratka. Feđin odlazak, promena sistema igre sa Aleksandrom Lukovićem, pa dolazak Mladena Žižovića, smrt Mladena Žižovića, bacanje u vatru Bojana Puzigaće, slabiji rezultati, i na kraju dolazak Božidara Bandovića koji je, moramo i to napomenuti, imao zamerke na stanje igrača i ima i dalje zbog neretkih povreda koje se vuku iz prvog dela sezone. 

Sezona koja je bila toliko turbulentna i nakon čega moramo reći da je posle svega pokazanog na terenu - Radnički zaslužio plej-aut. 

Pogledajte samo mart mesec, Radnički nije dao gol, iako je ekipa prilično čvrsta pozadi, baš kako je izgledala i Bandovićeva Vojvodina svojevremeno kada je dolazila upravo na "Čika Daču". 

Ipak, i dalje je ekipa u igri, imaju šanse protiv Čukaričkog, da se nadaju porazu Radnika iz Surdulice na "Karaburmi", ali niko ne može pobiti činjenicu da je ekipa JEDNOM pobedila u drugom delu sezone. Osam mečeva bez pobede.

Ovaj blaži oblik depresije u kojoj se nalazi fudbalski Kragujevac se mora lečiti i to nisu česte promene trenera, posebno ne sada kada je klub postao daleko ozbiljniji nego što je bio i kada je podignut na jedan nivo gde mu zavide i daleko veći fudbalski klubovi u Srbiji.

Prvi korak - pomiriti se sa tim da je Feđa prošlost i da Radnički ne može više da igra lepršav, energetski, rok-en-rol, klopovski fudbal, nazovite ga kako hoćete. Drugi - šansa za kvalitetne trenere kao što je Boža, pa možda jednog dana budemo pričali i o "postbožinoj depresiji" jednom viđenoj u Novom Sadu.

Ako i dalje ne verujete Boži, a imate volju, možda nije loše pročitati Mićin tekst o njemu.