Žoze Murinjo - Šekspir iz provincije

Ono što je sigurno je da Žoze Murinjo nije lud, to je valjda jedino tačno od onoga što je rekao posle mučne noći u Kremoni.

Kremoneze nije pobedio nikoga ove sezone osim Rome dva puta, u kupu, i prošlog vikenda u prvenstvu. Dobro, moguće je da Romi ne odgovara stil igre Stradivarijevih zemljaka (ovde ide emotikon "pakosni smešak). 

Ali, nije reč o porazu, niti jednoj utakmici, Murinjo je suviše uspešan da bi računao u minutima. Iako se kroz njegovu karijeru, vreme tanji, pesak curi brže nego, pre, recimo desetak godina, neće biti da takvi likovi zavise od jedne utakmice.

Zbog čega je napao, što bi rekao naš vrli narod, "kao smrt na babu" na onog nesretnog rezervnog sudiju? 

Murinjo ništa ne radi bez razloga, u tome je stvar.

Daleko od toga da je genijalan, takvi ne postoje u  poslu gde dosta zavisi od detalja na koje ne možete da utičete. Svojevremeno je bio najbolji zanatlija na svetu, međutim, posle su izmislili serijsku proizvodnju opanaka, nije baš da se snašao. 

To što je rekao četvrtom sudiji da ga je provocirao jer je iz Torina, a eto Murinjova Roma baš u nedelju dočekuje Juventus, je teorija slična ravnozemljaškom argumentu ispred zadruge uz staklo piva. Priznaćete da “Ze” iz Setubala, uz nezgodnu narav (tamošnji ljudi su preki i baš dobri u obijanju automobila) ipak nije neko ko veruje da džinovska kornjača nosi našu planetu na leđima.

Ništa od toga.

Murinjo stvara atmosferu u kojoj mu neće ostati ništa drugo nego da se spakuje i vrati tamo gde su njegovi, u Englesku. Ovo je radio i svojevremeno dok je bio u Interu, sa većim, budžetom, jačim timom. Spremao je teren, prikazujući sebe kao žrtvu skandalozne Italije. U Lombardiji je to radio predosećajući da će na kraju pobediti i da je odatle samo moguće skotrljati se niz brdo. U Romi čini isto, jer zna da će ga kamen koji gura iz pomenuto brdo na kraju spljoštiti.

Nemojte se ljutiti i meni je Serija A oltar na kome sam se molio nedeljom u 15.00. Ali, prosečan klub PL, veći je izazov od Rome. Jer, sa Romom je uvek isto, ona bi mnogo htela, ima pogrešnu predstavu o sopstvenoj veličini koja redovno porodi veliku ambiciju i završi u suzama. Prosto veruju da postoji kauzalitet između strasti i rezultata. 

 I tu Murinjo ništa ne može, postoje ti ciklični procesi u italijanskom fudbalu gde 12 puta pobede Juventus, Milan i Inter, i onda jednom skudeto sklizne na jug. Pa vidite,ove godine jedino ako kolektivno Napolijev tim skoči u Vezuv, mogu da ne budu prvaci. Hoće li Murinjo čekati, ima li uopšte kredit ne za sledećih 12, već naravno sledeću sezonu? Naravno da ne, i svestan je toga. Pogotovo jer je provalio američke vlasnike u Čelsiju.

Oni imaju neodoljivu želju da se dopadnu, da zasene Romana, da pokažu da i oni mogu da budu sugar daddy kao Rus. Niko sa zarađenih 10 dolara, a ovaj Čelsijev konzorcijum je stekao nešto više ne bi utrpao pola milijarde u deveto mesto. To se ne radi, pogotovo ne usred sezone. Kada ona bude završena i u Zapadnom Londonu shvate da je Fulam ispred njih na tabeli, očajnički će zaigrati na navijačku nostalgiju. Legat, podgrejanu supu, želju da opet budemo mladi i lepi (dobro, ovo drugo nije u moj slučaju, da se ne lažemo). 

Znači, Murinjo, treći put, kao brzi fiks. 

O, kako su te njegove prve sezone zavodljive, ono kada se smeje, dobro je raspoložen, šali se sa medijima, to je ona slatkoća ranog zabavljanja dok ne upoznate jedno drugo. Taj slatkiš je očajnički potreban Čelsiju, ispraznili su sve rezerve dopamina. Treba im udarac u venu, vizija, pejzaž u magli. 

Sve to Murinjo zna dobro, prihvatio bi i Vulvse, to je pitanje sporedne uloge u West Endu, umesto mesta teatarskog prvaka u provinciji. Jer, PL je (smešno je da u Srbiji pričamo o odvratnosti globalizma dok trpamo svakakav junk u sebe) glavna pozornica. Tu je i kritika i publika i Šekspir. Odavno već njegovi fudbalski komadi nemaju mesto zbivanja u Veroni, Veneciji ili Padovi, preselili su se u dosadnu kišu Barnlija i živopisno morsko sivilo Brajtona. 

Sve to vuče Murinja kao Sauron prsten. Vrišti i doziva ga, uostalom porodica nikada nije otišla u Italiju, čekaju. 

I to će se desiti, ovako ili onako.

Murinjo tvrdi da ga je rezervni sudija iz Pijemonta, apsolutni epizodista vređao i provocirao, Na žalost, ne postoji zvučni zapis.

Ono što postoji je dijalog u prijavi protiv Murinja u trećem poluvremenu.

Murinjo: “Priznaj šta si mi rekao ako imaš muda, budi čovek, izvini se i na tome će se završiti”.

Lik koji menja sudiju ako se povredi, što se gotovo nikada ne dešava: “Nisam rekao ništa i nema potrebe da se izvinjavam bilo kome”

Murinjo: “Lažeš govnaru, kakva si ti kukavica. Iz Torina si, je l’ to radiš zato što u nedelju igramo protiv Juventusa”

Lik čija se uloga svodi na to da tužaka klupe oba tima sudiji na terenu: “Očekivao sam tako nešto, da izmišljate stvari”.

Teško da je dijalog dostojan Šekspira, ali prema budžetu i umetnici.

Uzgred rečeno, u tom Murinjovom izgubljenom prologu, koji niko nije video, sudija mu je nakon prigovaranjat rekao: “Odjebi i gledaj svoja posla” što je navodno iniciralo oluju.

Dakle, ako postavimo čitavu scenu, glavni junak, jedan od najpoznatijih ljudi na svetu tvrdi da mu je 35-godišnji Marko Sera, po zanimanju finansijski savetnik sa severa Italije rekao da odjebe. 

Dobro, možda je kuražan, "ne da na sebe" što kažu braća Crnogorci, ali nije se desilo. 

Sera je silno grešio u januaru kada je oštetio Milan protiv Specije. Šampion je izgubio, arbitar je bio neutešan, Ibra ga je tešio posle meča. Kažnjen je i od tada uglavnom služi kao rezerva za sudiju.

Mogućnost da neko takav provocira Murinja je ravna mogućnosti da narečeni Murinjo osvoji titulu u Italiji sa Romom, dakle ne postoji.

Sve ovo je već viđeno. 

Kako je jednom rekao najpoznatiji komunista među italijanskim trenerima, Renco Ulivijeri, kada je u onoj prvoj sezoni sa Interom, Murinjo terao "komendiju" vređajući sve i svakoga, od Ranijerija, preko direktora Katanije do sudija i nepostojećeg gradskog prevoza u Milanu: 

"Plazi se da bi nam skrenuo pažnju sa suštine, igre svog tima".

Izgleda da je opet tako, svi smo stariji, svet nam izgleda lošije jer nam se ne sviđa odraz u ogledalu.

Tako je i sa Murinjom, u Rimu je kao u raju, ali u Premijer Ligi je ekipa...