Luise, Bog je matematičar (18)

Kada sam mislio da će mi još jedan dan proteći mirno, dogodilo se pravo fudbalsko čudo. Međutim, ako ste ljubitelji karme, onda ćete reći da to i nije neko čudo, već samo i isključivo - pravda.

Između duela Portugalija - Švajcarska i Maroko - Španija, izabrao sam ovaj potonji iako mi još samo nastup Kristijana Ronalda nedostaje kako bih sklopio mozaik svih najvećih svetskih zvezda koje sam gledao uživo u Kataru. Razlozi za to su višestruki, ali jedan je zapravo najpraktičniji - utakmica između Maroka i Španije igra se na stadionu Edžkejšn siti koji je metroom od mene udaljen tek šest stanica i staje tačno u istoimenom parku. Uz to, dvoboj počinje u 18 časova po lokalnom vremenu, pa čak i u slučaju da se utakmica oduži (spoiler alert, naravno da jeste), u smeštaj bih se vratio ipak u pristojno vreme.

Pre toga, došao sam do jednog neverovatnog otkrića i to uz svesrdnu pomoć cimera Alekse čiji sjajan rad možete pogledati na TikTok stranici Admiral Beta. Naime, on mi je posle 18 dana boravka u Dohi pokazao kako zapravo mogu da pustim vrelu vodu iz tuša, samo je potrebno sačekati dva, tri minuta. I tu sam shvatio koliko zapravo čovek može biti glup u nekim malim stvarima i to na sopstvenom primeru samo zbog manjka strpljenja. Da ne bude zabune, do sada se nisam kupao u "ledari" već mlakom vodom, no falilo mi je vreline.
 
Dosta o mojim higijenskim navikama.

Šetajući ulicama, metroom i stadionima u Dohi, shvatio sam da Evropljani nisu superiorni niti u jednom smislu u poređenju sa ostatkom sveta, osim možda finansijski i to ne u odnosu na baš sve. Malo je navijača sa Starog kontinenta ostalo u Kataru, a i taj mali broj njih ne pravi neku atmosferu za pamćenje ni na tribinama, ni van njih. Sa druge strane, Afrikancima alkohol definitivno nije potreban kako bi igrom i pesmom razgalili sve oko sebe. Nisu to više oni Afrikanci o kojima smo slušali od malena - loše obučeni, bosi, siromašni i koji ne mirišu baš prijatno. Da se razumemo, u Dohi su samo oni koji imaju novac da dođu, dakle barem srednja klasa ljudi koja je po tome što poseduje od materijalnih stvari slična onoj u Evropi i Severnoj Americi. I pored toga, ovaj prizor je dovoljan pokazatelj da je jaz između kontinenata sve manji.

Jasno je da se stvara neka nova Afrika o kojoj mi nemamo pojma u svojoj nadobudnosti, prepotentnosti i verovatno nesnađenosti u aktuelnom trenutku. Sam pogled na prirodni priraštaj Evrope ukazuje dovoljno na to da Stari kontinent kakav pamtimo više ne postoji, te da će uskoro biti još radikalno drugačiji. U kom smeru, da se naslutiti.

I dok su evropski navijači u Dohi uglavnom pozeri koji ne haju previše za nekakvu atmosferu, desetine hiljada Marokanaca došlo je da "zapali" svaki stadion na kojem se nađu i podrži svoje fudbalere. Naravno, u najpozitivnijem mogućem smislu, a to su učinili i sa Edžkejšn sitijem koji je protekle večeri primio više od 44.000 hiljade ljudi koji su popunili sve tribine. Zlobnici bi u Srbiji rekli da je na tribinama stadiona u Dohi bilo više ljudi koji nijednim svojim gestom nisu priznali samoproglašenu nezavisnost južne Srbije Kosova i Metohije, nego li na nekim Večitim derbijima...

Od samo početka meča, bilo je jasno da će Španija preuzeti terensku inicijativu i da će kroz veći posed lopte truditi da "uspava" protivnika i nakon toga zada smrtonosni udarac. Delovalo je sve to dobro između dva šesnaesterca, ali u kaznenom prostoru rivala nije bilo nikoga ko bi zapravio predstavljao opasnost po Bona. Na drugoj strani, Marokanci su od prvog do poslednjeg sudijskog zvižduka igrali strpljivo, požrtvovano i hrabro kako bi sačekali priliku za neki kontranapad. U tome su i uspevali u nekoliko navrata, imali čak i dve povoljne situacije za gol, ali je čuvar mreže "furije" Simon uspevao da spasi svoj tim neprijatnosti. Svoj šou imao je fudbaler Anžea Sofijan Bufal koji je u nekoliko navrata prelepim potezima ponižavao protivnike i terao sve nas na tribinama da se, ostajući bez daha, ponovo zaljubimo u ovu prelepu igru. U drugom poluvremenu, Bufal nažalost nije mogao više, pa je posle ovacija praktično čitavog stadiona zamenjen Ez Abdeom, napadačem Osasune jer se Valid Regragui očigledno odlučio za hrabriju igru.

Promene rezultata nije bilo, usledili su produžeci koji su osim u nekoliko situacija bili ipak mirni, pa je bilo jasno nas čeka još jedan penal-rulet u Kataru.

Oni su se pucali na strani gde je bilo i marokanskih i španskih navijača, ali jasno je da Španci, ma koliko se trudili, nisu mogli da se čuju previše. Mislim da ću još nekoliko noći čuti zvižduke upućene španskim fudbalerima prilikom izvođenja penala, pa stoga ni ne treba da čudi što su sva trojica promašila udarce sa bele tačke. Španiji je, simbolično, presudio momak rođen u Madridu i dete Reala Ašraf Hakimi koji se niti u jednom trenutku svog života nije dvoumio da li će nastupati za zemlju svojih roditelja.

Da je karma čudo, u to uverio i selektor Španije Luis Enrike lično. Igra njegovog tima bila je u pojedinim trenucima bleda kao dres koji su igrači nosili, pa se čini da je ona računica da se izbegne Hrvatska i naiđe na Maroko Špancima izašla na nos. Da, naravno da je poraz od Japana u grupnoj fazi bio proračunat, u suprotno nije mogao da me uveri ni slatkorečivi Luis Enrike na konferenciji za medije kada je kategorički negirao tako nešto.

Luise, Bog je matematičar 🇲🇦⚽🇪🇸

AU! 🧵 pic.twitter.com/r0kVyZx4Q4
— Ivan Cvetković (@avant_garde11) December 6, 2022

Nakon toga, bacio sam pogled i na utakmicu između Portugalije i Švajcarske, pa mi je mnogo poruka radosti stiglo iz Srbije. Šta znam, nekako mi je bilo svejedno jer sam zagovornik toga da se uđe u osminu finala i da se obruka, nego li da se uopšte ni ne uđe tamo.

Bog, Karma, kosmička pravda, svako to naziva drugačije, ali je poenta ista onoj iz stare srpske narodne izreke: "Kako budeš činio, tako ti se vratilo". Pa, ako nekoga to vređa, onda je vreme za preispitivanje. Iz dana u dan se u Dohi uveravam kako su bogovi loptanja surovi u deljenju pravde bez imalo pardona, a često i bez logičnog objašnjenja. Ako si pametan, tek posle nekog vremena shvatiš zbog čega si se našao na onoj drugoj strani "batine".

Luise, dobar si matematičar, ali ima (barem) jedan bolji.