Muzeji kao leteći tanjiri, katarski Crnogorci i pripreme za Drugu nišku ligu (24)

Novi dan u Kataru oslobođen od fudbala iskoristio sam na, kasnije će se ispostaviti, najbolji mogući način. Plan je bio da posetim dva velelepna muzeja - Nacionalni muzej Katara i Muzej islamske umetnosti koji se nalazi u neposrednoj blizi od 20 minuta hoda u Kornišu. Za Dohu to jeste neposredna blizina.

Nije mi bilo teško da ubrzam unapred isplanirani doručak, sredim se i krenem taksijem do Vest Beja, kako se i zove taj deo grada. Ulaznice za ove muzeje koštaju po 100 rijala, dakle 3.000 dinara, ali moguće je kupiti paket ulaznica za više kulturnih znamenitosti kojih u Kataru ima sasvim dovoljno. Iskoristio sam svoju polu-VIP privilegiju i ulaznice dobio besplatno na šta imam prava kao nosilac FIFA akreditacije za Svetsko prvenstvo.

Nacionalni muzej Katara je veoma impozantna građevina podignuta prema zamislima francuskog arhitekte Žana Novela koji je bio inspirisan oblicima kristala koji se mogu nađi u obližnjim pustinjama. Nova zgrada koja uistinu podseća na leteći tanjir otvorena je 28. marta 2019. godine kada je zamenila prethodnu otvorenu 1975. godine. Muzej sadrži palatu šeika Abudalaha bin Jasima Al Tanija (valjda sam pogodio podugačko ime), a od 2013. godine direktorka muzeja je šeika Amna, takođe iz najbitnije, kraljevske porodice Katara Al Tani. Muzej se može podeliti u tri dela i svaki je zaista neverovatan. Sve počinje od izložbe istorije razvitka prirode u ovom delu sveta - od prvih lišajeva, ameba, riba i ostalih životinja u tom delu Persijskog zaliva. Nakon toga, sledi deo posvećen stvaranju katarske države koja je svoju punu nezavisnost dobila tek 1971. od Velike Britanije, dok treći deo zauzima otkrivanje i eksploatacija nafte koja je počela još tokom Drugog svetskog rata.

Katar je sastavljen od brojnih plemena koja su kroz istoriju živela zajedno, češće u miru, a ređe u međusobnom sukobu. Glavna grana privrede bila je trgovina i to biserima iz zaliva koji su odvajkada bili nadaleko čuveni u svetu. Nije to bio lak posao, radnici su morali da izvade na hiljade školjki ne bi li našli tek nekoliko bisera. Područje na kojem se nalazi Katar umnogome podseća na Srbiju koja je takođe "kuća na promaji", veoma prometno mesto koje je videlo mnoge osvajače. Katar je bio veoma zanimljiv brojnim osvajačima, pa su se kroz istoriju često smenjivali vladari ove zemlje, od Mongola, Portugalaca i Holanđana, preko Otomanske imperije i naposletku britanske krune. Najbitniji grad bio je Zubara nakon čijeg rušenja Doha postaje centar trgovine u ovom delu Azije.

Kataraca u ovoj zemlji nema mnogo, tek negde oko 300.000 hiljada i prema svedočenju istoričara, mnogi od njih su krvno povezani i svi se poznaju međusobno. U pitanju su porodice stare po nekoliko vekova koje su letnje mesece provodile kraj mora tražeći bisere i trgujući, da bi se tokom zime povlačile u pustinje i dizale šatore i utvrđenja u unutrašnjosti Katara. Sve te porodice sada su veoma imućne i praktično predstavljaju krem društva u svojoj zemlji, ispod kojih slede mnogobrojni migranti koji rade za njih. Podsetilo me je to na Crnogorce u Beogradu - nema ih mnogo (u odnosu na čitav grad), povezani su krvnim srodstvom i uglavnom su direktori. U genetskom kodu katarskih porodica, muka i borba za preživljavanjem nisu nepoznanica jer su vekovima tragali za izvorima osnovnih životnih potreba, vodom i hranom. Za razliku od naše plodne i vodom prebogate zemlje iz koje bi niklo nešto taman da bacite i dugme, Katarci su morali da se dovijaju. Lako su shvatili da treba pratiti prirodu, te su oaze sa vodom pronalazili uglavnom zahvaljujući životinjama čiji ih instinkt nikada nije prevario. Ako iznad nekog dela zemlja vide jato ptica koje lete u krug, to je bio jasan znak da su pronašli vodu. Katarci su poznati kao veoma ljubazni domaćini i svaka porodica ma koliko skromna ili bogata bila, imala je deo kuće rezervisan samo za goste koji su zbog napornog puta ostajale tu i po nekoliko nedelja.

Pronalazak nafte je još više olakšao život stanovništvu koje se pre toga bavilo uglavnom trgovinom. Pravi ekonomski bum Katar je doživeo pod vlašću kraljevske porodice Al Tani čiji koreni iz 17. veka sežu iz Saudijske Arabije. Zabeleženo je da je osnivač porodice bio Mudar bin Nizar, dok je šeik Mohamed bin Tani kao prvi katarski emir pod patronatom Saudijske Arabije i kasnije Otomanskog carstva prvi okupio katarska plemena. Pretpostavlja se da članova veoma moćne porodice Al Tani u ovom trenutku ima oko 20.000, treba sve to opslužiti... Na kraju izložbe, video sam i nešto što me je fasciniralo. U pitanju je zvanični dokument iz 2008. godine koji se zove "Katar 2030" i u kojem su taksativno navedene sve faze razvoja ove zemlje do pomenute 2030. godine. U pitanju su ljudi koji ne znaju šta će sa parama i koji prave planove 20 godina unapred, nešto što ne može da ne da rezultate. Domaćinstvo Svetskog prvenstva baš ove 2022. godine je očigledno centralni deo čitavog plana i biće značajna prekretnica u istoriji Katara.

Nisam bio lenj, pa sam pešaka nakon toga produžio ka Muzeju islamske umetnosti sa kojeg se pruža prelep pogled na grad jer se nalazi na obali zaliva. Oba muzeja su me opčinila interaktivnovšću, kao da se nalazite u jednoj velikoj, ali ipak ozbiljnoj igraonici. Kako je aktuelna postavka o gradu Bagdadu, mogao sam menjati radio stanice kako bih doživeo kakva se to muzika mogla čuti ulicama glavnog grada Iraka tokom 20. veka. Nailazio sam i na spise svete knjige islama Kurana koji su izvezeni zlatnim koncima na finom papiru, kao i na mnoge naučne knjige na koje su Arapi posebno ponosni. Mnoga otkrića iz ovog dela sveta doneta su u Evropu, kasnije i čitav svet, a čak su i poznati grčki filozofi u želji da prenesu znanje sa Bliskog istoka u svoju zemlju prevodili i prepisivali knjige sa arapskog na starogrčki. Kasnije je to prevođeno i na latinski, pa je tako primetan ogroman uticaj arapskih filozofa na nešto što će se vekovima kasnije nazvati renesansom u Evropi. Tako sam stigao i do jednog veoma neobičnog zaključka - religija ovdašnjeg naroda je nekoliko stotina godina mlađa od hrišćanske, dok je civilizacija Bliskog istoka hiljadama godina starija od evropske. Neki bi rekli da su razmišljanja arapskih filozofa pre nekoliko hiljada godina bila modernija od nekih sadašnjih koji žive u prilično konzervativnom okruženju.

E, sada kada sam vam podvalio jedan suptilan, nadam se i zanimljiv, čas istorije, vreme je da se počastite jednom novom dogodovštinom koja ima veze sa fudbalom. Uvidevši na Kornišu (šetalište) one čuvene vašarske zanimacije, poželeo sam da izmerim jačinu udarca lopte nogom. Prišao sam i strpljivo čekao svoj red dok su cifre na onom merenju pokazivale 46, 49, 50... Stigao je red i na mene, lagano sam stavio loptu i u pantalonama i "šunjalicama" opalio po njoj moćnom levicom. Radar pokazuje 65, njihovom oduševljenju i mojoj slavodobitnosti nema kraja, pa nisam stigao da zabeležim taj veličanstveni momenat.

Pripreme za nastavak sezone su počele.

Spavaš li mirno, Druga niška ligo!?