Bata opet ''otvorio dušu''!

Kao i obično, Ratko Butorović bez ustručavanja i hvali i kritikuje, svakome ''po zasluzi''. Ovog puta povod je bio novogodišnji koktel na kome je bilo preko 400 zvanica, ali popularnog Batu boli nedolazak nekolicine onih koji su bili pozvani na ovaj događaj.

Butorović, naravno, nije propustio ni da se zahvali svima onima koji su ispoštovali Vojvodinu, klub stogodišnje tradicije, ali je u svojevrsnoj ispovesti na klupskom sajtu imao znatno više zamerki na one koji su ignorisali, ili jednostavno ''zaboravili'' da se odazovu pozivu.

''Drago nam je što su nas svojim dolaskom ispoštovali ljudi iz gradskih političkih struktura ali već godinama unazad na naše pozive ne odgovara NIKO iz Pokrajinske administracije. I moramo se zapitati zašto?

Verovatno su u Banovini prevideli da u ovom gradu postoji klub star 100 godina koji nosi ime pokrajine-Vojvodina. Ili se možda plaše da ćemo im tražiti pare…ne gospodo, ne bojte se, nije ovo svadba pa da donosite poklone'', poručuje Butorović.

Poseban osvrt Butorović je imao na nedolazak čelnika FSS i FSV.

''Predsednik te organizacije Tomislav Karadžić i njegov najbliži saradnik Zoran Laković nikada, ali NIKADA nisu došli kada smo ih pozvali. Tako je bilo i sada. Niko iz FSS nije nas udostojili svojim dolaskom, niti su se potrudili da potroše 22 dinara za poštansku marku i pošalju nam novogodišnju čestitku.

Čestitke smo jedino dobili od Agencije „Plavi – Plavi“ koja posluje unutar FSS i sekretara mlađih selekcija Pavla Simića. Ovim putem im se na tome iskreno zahvaljujem.

Zahvaljujem se i FSS što nam NISU POSLALI poziv na njihov koktel. Izvinite gospodo, bili smo sprečeni, sigurno bi došli…

Fudbalski savez Vojvodine? Je l' to uopšte postoji? Čuo sam da su u petak 28. decembra imali novogodišnji koktel na koji predstavnici FK „Vojvodina“ nisu pozvani. Valjda smo suviše mali i nebitan klub. Možda će pre biti da oni ne zovu one koji o fudbalskim problemima imaju svoje mišljenje ili po njega ne idu u FSS'', konstatuje Butorović.

Međutim, kritike su zaslužili i pojedini fudbaleri Vojvodine, kako bivši, tako i sadašnji.

''Ja sam čovek koji drži do tradicionalnih vrednosti i ako me neko pozove u njegovu kuću bilo kojim povodom, ja ću doći. Time iskazujete poštovanje prema domaćinu.

Ne mogu da razumem na primer, jednog Vuka Mitoševića, Igora Đurića ili Aleksandra Kataija, decu Vojvodine, da se ne pojave na najsvečanijem klupskom događaju godine. To je nepoštovanje kluba koji ih je stvorio kao fudbalska imena.

A sa druge strane, kao protivtežu imate Nemanju Supića koji je „zapucao“ čak iz Gacka u Novi Sad, Miloša Deletića … koji su „juče“ došli u Vošu ali očigledno, za razliku od nekih, imaju izražen osećaj pripadnosti klubu i vaspitanje.

No, svako nosi breme odgovornosti za svoje postupke. Bila ta odgovornost moralna ili neka druga.

Posebno razočaranje za mene predstavljaju naši nekadašnji prvotimci, a sada profesionalci u velikim evropskim klubovima.

U Novom Sadu su, zamislite: Željko Brkić, Dušan Tadić, Gojko Kačar, Slobodan Medojević. Svi uredno pozvani, a ni jedan nije došao. Ne tako davno, Vojvodina im beše kuća, a sada pored nje prolaze kao pored „turskog groblja“. 

Isto se može reći i za Milovana Rajevca našeg velikog trenera. Vojvodinu brzo zaboraviše, a isto tako zaboraviše šta su pre Vojvodine bili. Mogli su barem ispoštovati navijače „crveno-belih“ koji su im do nedavno klicali, spevali pesme i kovali ih u zvezde.

Gospodo, ako smatrate da mi iz kluba nismo zaslužili vaše prisustvo, naši verni navijači sigurno jesu. Još uvek stadionom „Karađorđe“ odjekuje pesma : „Jedan je Brka kapiten“.

Pa gde ste i vi: Ljubo „Crveni“, Zolika, Đumi…smatramo Vas neodvojivim delom Vojvodine jer Vi to uistinu i jeste.

Da ovaj moj monolog ne bi prošao samo u kritikama, želim od sveg srca da se na dolasku zahvalim gospodi koji su deo svog radnog i sportskog veka proveli u našem i njihovom klubu: Dragoljubu Bekvalcu, Aleksandru Jankoviću, Saši Milanoviću, Zlatomiru Zagorčiću, Saši Drakuliću, Ljubiši Dunđerskom, Manetu Radinoviću, Goranu Šauli,Zoranu Mariću… kao i prijateljima iz drugih klubova. Svi oni su pokazali veličinu, kulturu, vaspitanje i gospodske manire'', zaključio je Butorović.