Četrdeset godina Sanijeve ''bronzane kopačke''

OFK Beograd je oduvek bio prepoznatljiv po vrsnim golgeterima, ali jedan se izdvojio daleko, uprkos velikoj konkurenciji - Slobodan Santrač.

Rođen je 01.07.1946 u Koceljevi. Iskazao se kao centarfor koji je zakoračio daleko ispred svih. Davao je golove sa naeverovatnom spretnošću. Igrao je neverovatnom tehničkom umetnošću, inteligencijom i intuicijom. Tako združene, te tri vrline, anulirale su nedostatak njegove fizičke konstitucije i nedostatak fizičkog rasta. Borio se umom, lukavstvom, tehnikom i hitrinom. U OFK Beogradu je na 284 utakmice postigao 186 golova i postavio rekord u taboru ''Romantičara''.

Na današnji dan 1972. godine, Slobodan Santrač, sa 218 pogodaka apsolutni rekorder među golgeterima našeg fudbala, dobio je "bronzanu kopačku", kao treći najbolji strelac sezone 1971/72.

Popularni Sani je te takmičarske godine sa nepunih 25 godina postigao 33 pogotka, a od njega su tada bili bolji Gerd Miler sa 40 iz Bajerna i Antonis Antonijadis sa 39 golova koji je igrao u Panatinaikosu! Te sezone je na 34 utakmice postigao 33 gola i postavio granicu snova za svakog centarfora.

"Te sezone smo imali izuzetno nisku postavu, kada je napad u pitanju. Lukić, Zec, Turudija, Petković i ja smo bili u rasponu od 166 do 172. Izgledali smo poput igrača Barselone sada, a tako smo i igrali. Krasila nas je pas igra i često smo uspevali da pobegnemo protivničkim igračima odbrane sa lakoćom. Te sezone mi je poništeno, po slobodnoj proceni 8-10 golova, te ostaje žal za boljim učinkom na generalnom planu'', izjavio je Santrač, a prenosi zvanični sajt OFK Beograda.

U dresu beogradskih "plavih" Santrač je debitovao 14.avgusta 1965, kao desno krilo na utakmici protiv splitskog Hajduka (2:2) u Splitu, a prvi ligaški gol postigao je 23. oktobra 1965. godine u susretu sa zagrebačkom Trešnjevkom (3:3) na Karaburmi. To je bila njegova četvrta utakmica u dresu OFK Beograda, a igrao je u navali sa Samardžićem, Dakićem, Skoblarom i Banovićem.

"Te 1966 tim je bio već formiran, ali nas je zadesio peh da je u jesen iste godine otišlo 13 igrača. Izuzetan trener Boris Marović je započeo posao, a nastavio Kika Popović. Medjutim zbog odlaska velikog broja igrača 1967 smo bili u dnu tabele, ali je već tada počeo da se rađa novi OFK Beograd i da se stvara preporod. Uz Miloša Milutinovića i Šekularca, koji su došli u naš klub, tu su uveliko bili i Vukašinović i Krivokuća. Pojavili su se Utješinović, Jokić, vratio se Gugleta...Kika Popović je već ubacio u tim Zeca, Turudiju i Lukića i napad je počeo da se formira. Od 1969 do 1973, nizali su se uspesi OFK Beograda'', kaže Santrač i nastavlja:

"1969 godine nam je izmaklo finale Kupa UEFA. Nesmotrenost nas je odvojila od poslednje stepenice. Turski Gectepe smo pobedili kod kuće rezultatom 3:1, ali smo vodili 3:0 dugo dok nismo primili gol iz naše greške. U gostima smo izgubili rezultatom 2:0, ali teško je igrati protiv 14 igrača. U Izmiru i dan danas mislim da nismo imali fer suđenje. Ispali smo u četvrtfinalu, a Turci su preskočili polufinale, jer su bili slobodni, a u finalu ih je čekala Admira'', priseća se Santrač evropskih utakmica.

Medjutim, ta generacija OFK Beograda je nizala značajne rezultate na evropskoj sceni. Svima su u sećanju klasici sa Tventeom, Fejnordom, Djurgardenom i Duklom, a biće zapamćeni da su jedne godine izbacili Fejnord koji je bio prvak sveta, a već naredne i Panatinaikos koji je bio prvak Evrope.

Kao član OFK Beograda Santrač je 26. maja 1966. osvojio pobednički trofej Fudbalskog kupa Jugoslavije pobedivši u finalu favorizovani zagrebački Dinamo sa 6:2 i tada je navalni trio "Tri S" (Skoblar, Samardžić i Santrač) postigao po dva gola.

"Bila je to jedna od najboljih ekipa OFK Beograda"

Santrač je stoti ligaški gol postigao na Koševu protiv Sarajeva, a rekordne pogotke, kojim je prestigao dotadašnjeg ligaškog rekordera Boru Kostića (158 golova), postigao je 25. marta 1973. na utakmici protiv zagrebačkog Dinama (4:2) na Karaburmi.

Zagrepčani su poveli sa 2:0, a onda je Santrač postigao sva četiri gola za OFK Beograd - po redu svoj 157, 158, 159. i 160. ligaški pogodak. Toga dana, u 16 časova i 17 minuta, Santrač je postao jugoslovenski ligaški strelac-rekorder.

"Obaranje rekorda je imalo interesantan tok. Dinamo je na našem stadionu poveo rezultatom 2:0 i svi su očekivali laganu pobedu Zagrepčana. Medjutim uspeo sam da smanjim njihovo vođstvo, a malo zatim da postignem gol koji je poništen. Ipak golom iz slobodnog udarca došao sa na deobu rekorda sa Borom Kostićem, ali i do remija OFK Beograda sa Dinamom. U tom trenutku znam da su se mnogi pitali, da li je istina da je obnoren rekord i da li mi nedostaje još koji gol, ali kako ne bismo dovodili u sumnju bilo šta, uspeo sam da postignem još dva gola'', dodaje Santrač.

Santrač je kraće vreme igrao i u švajcarskom Grashopersu, beogradskom Partizanu i FK Galenici.

"Došao sam u OFK Beograd iz Metalca, gde sam bio prvi strelac srpske lige sa 27 pogotka. Interesantno je i da sam u Grashopersu bio prvi strelac dve godine sa 21-im i sa 23 pogotka. U Galenici , u drugoj ligi sam postigao 27 pogotka i bio prvi strelac te lige, a u Partizanu sam u polusezoni na 15 utakmica postigao 14 golova. Imao sam njuh za golove, razumeo sam se sa saigračima, ali sam i dosta radio na sebi. Nije bilo dana da nisam sam trenirao i šutirao po 1000 puta nakon treninga, kaže Santrač.

Za beogradske "plave" Santrač je postigao ukupno 186 ligaških golova, a sa 218 postignutih pogodaka ubedljivo zauzima prvo mesto na listi ligaških rekordera svih vremena.

Četiri puta je bio najbolji jugoslovenski prvoligaški strelac (1967/68 - 22, 1969/70 - 20, 1971/72 - 33, 1972/73 - 25), a u OFK Beogradu je igrao čak 12 sezona!