Čovek sa maslinovom grančicom u ruci...

Prateći reprezentaciju Hrvatske koja je na fenomenalan način započela svoje takmičenje na Evropskom prvenstvu, Robert Prosinečki se seća kada je, prvo sa reprezentacijom Jugoslavije, a onda i Hrvatske stizao do neslućenih fudbalskih visina.

Iznenađenje za neke ljude kao što je Ćiro Blažević, koji je obećao da će pojesti svoju diplomu ukoliko Robi ikada postane fudbaler, sadašnji trener Zvezde i čovek koji je sa dve različite reprezentacije postizao golove na svetskim prvenstvima, sa Jugoslavijom 1990. i Hrvatskom 1998. godine, u intervjuu za FIFA.com govori o prošlom i sadašnjem vremenu iz perspektive (ne)pristrasnog posmatrača.

Kao prva stvar koja se nameće u razgovoru sa trenerom Crvene zvezde je i neizostavni period istorije dva naroda koji se odlikuje u nemilim događajima koje svi žele da zaborave.

„Rat je promenio sve.“

„Dok smo kao igrači Zvezde osvajali svet, nismo ni slutili da će ubrzo sve biti drugačije, i naši međusobni odnosi i sama sudbina. Nismo imali vremena ni da shvatimo koliko je uspeh koji smo ostvarili 1991. godine. Da je onaj tim Zvezde igrao zajedno još koju godinu, dominirao bi Evropom, u to nema sumnje.“, priča Robi.

Kada je izbio rat, Robi je igrao za Real Madrid, kaže da je kao madić na nemila događanja gledao sa distance.

„U to vreme sam kao 21-godišnjak igrao u Španiji, gde nisam ima sa kim da razgovaram o tom što se događalo na Balkanu. Tada nije bilo ni interneta, ni mobilnih telefona, kada sam hto da vidim kako su moji, morao sam da čekam na vesti ili na telefonski poziv jednom u nekoliko dana.“

„Jeste bilo teško, ali Zagreb nije mnogo osetio rat, moja porodica je bila živa i zdrava i to mi je jedino bilo važno.“, ističe on.

Godine koje su za nama donekle su popravile pokidane veze. Sada kao hrvatski trener u Srbiji, Robi je zadovoljan i srećan.

„Prošlo je dosta vremena, iako je i dalje donekle neuobičajeno da hrvatski treneri rade u Srbiji, meni je izuzetno dobro. Hrvatska je moja zemlja, ali ja živim u Srbiji gde sam jako srećan. Do pre deset godina to nije moglo ni da se zamisli ali vreme i sport čine veliku razliku i donose promenu.“

„U Beogradu se osećam kao kod kuće, ovde sam igrao, borio se u dresu Crvene zvezde i osvojio evropsku titulu. Ovde nisam imao ni najmanji problem, ljudi su jako ljubazni prema meni i to mi daje veliko samopouzdanje i slobodu da radim na miru.“, ističe Robert Prosinečki.

Kada iz ove pozicije gleda na hrvatsku reprezentaciju koju još na ovom Evropskom prvenstvu vodi Slaven Bilić, Robi ne može, a da se ne seti, najslavijeg trenutka u istoriji Vatrenih koji su 1998. stigli do velikog uspeha na Svetskom prvenstvu.

„To je bio najbolji tim u istoriji Hrvatske.“

„Ipak, u polufinalu smo izgubili od Francuske, koja je u to vreme zaista bila najbolja ekipa na svetu. Hrvatska je imala veliku šansu da stigne do finala, ali nam je nedostajalo malo sreće, baš kao i u vreme kada sam igrao za Jugoslaviju kada smo 1990. izgubili od Argentine.“

„I tada smo imali jako dobar tim, ali nas je u četvrtfinalu zaustavila ekipa koja je slavila na penale. To vam je fudbal, ponekad sreća odlučuje o svemu.“, zaključuje Robi.