Da li su svi stranci samo plaćenici?

Naravno da igrače koji nisu sa ovih prostora interesuje novac, ali nije jasno šta je u tome loše. Oni odrađuju ono za šta su plaćeni i ne treba ih automatski kvalifikovati kao nezainteresovane za bilo šta osim svog interesa.

Na drugoj strani, prisutna je bolećivost prema domaćih igračima koju podgrevaju i sami fudbaleri. To da li će neko ljubiti grb ili ne sigurno ga neće učiniti boljim ili lošijim igračem.

Svedoci smo da su nekako svi igrači Zvezde i Partizana odrasli na "severu" odnosno "jugu" i da su samo čekali dan kad će sa tribine sići na teren.

Primer Ivana Ivanova, Almami Moreire, ali i Kristijana Borhe recimo pokazuje da požrtvovanje ne mora da ima veze sa pasošem.

Bugarin je igrao u Kuli i pored toga što mu je majka preminula, baš kao i "Dr Mo" pre nekoliko godina u onom revanšu protiv Apoela. Portugalac se nije baš na najbolji način rastao sa Partizanom, no pitanje je koliko je krivica do njega, a koliko je u svemu tome odgovoran klub.

Ili, recimo Borha. Nipodaštavaju ga sa tribina, a u derbiju se videlo da ima najveće srce u ekipi Zvezde. Kod njega to nema veze sa klubom, već karakterom.

I to je upravo odgovor na pogrešno pitanje da li su srpskom fudbalu potrebni stranci.

Svakom fudbalu, pa i našem su potrebni ljudi, to sa verom, bojom kože i nacijom nema nikakve veze. Kvalitetan stranac treba pre svega da bude profi, kada je tako onda se o nekom razdvajanju od domaćih igrača ne može govoriti.

Isto je i za momke koji su ponikli u klubu, bitan je karakter, a ne to gde si počeo karijeru. I niko ne bi trebalo da ima tapiju na bilo šta zbog takvih stvari, niti da zbog toga bude u hendikepu.

Biti stranac nigde nije lako pa ni u Srbiji, delom upravo zbog te ksenofobije i predrasuda...