Đukina tajna

Miroslav Đukić je došao u Valensiju nakon trenera koji je ostavio popriličan trag u svlačionici tima sa "Mestalje".

Ernesto Valverde nije uspeo ove sezone da ostvari 4. mesto u Primeri, ali je zato stekao veliko poštovanje od strane igrača ovog tima, koji su i javno zatražili da on ostane i naredne sezone na klupi "Slepih miševa".

Ipak, uprava kluba se odlučila za novine, tako da je pre nekoliko dana potpisala ugovor sa  srpskim stručnjakom Miroslavom Đukićem, koji je svojevremeno nosio dres Valensije punih 6 sezona.

Đukić je u Španiji pre Valensije trenirao Herkules i Valjadolid gde se polako, ali sigurno dokazao kao trener, a u intervjuu španskom listu "Marka" otkrio je nekoliko zanimljivih detalja u vezi svog fudbalskog stila koji gaji.

Pre svega, na prvom mestu je disciplina. Srbinu sam termin disciplina ima malo drugačije značenje. Ona prema njegovom mišljenju označava poštovanje. On ne naređuje da se neke stvari učine, već čini da to postane običaj.

Đukić kaže da ne voli da viče na svoje igrače, čak i kad ima potrebe za tim. Njegova želja je da sami igrači steknu osećaj odgovornosti kako bi radili u korist čitavog tima.

Druga bitna stavka u njegovom radu je fizička sprema. Srpski stručnjak u predsezoni u prvoj nedelji priprema radi skoro uvek "bez lopte". Tokom sezone njegovi treninzi ne traju duže od sat i petnaest minuta ili sat i po, ali su uvek u visokom ritmu gde izvlači maksimum od svojih igrača.

Na trećem mestu je psihologija igrača. Đukić smatra da ima u "malom prstu" psihologiju fudbalera, jer je i sam nekada bio igrač, tako da ne koristi pomoć nekog klupskog stručnjaka po tom pitanju.

Srbin zna kako se igrači osećaju, koji su njihovi strahovi, kada su srećni ili tužni. Često razgovara sa njima o svemu i uvek je upućen u njihovo psihičko stanje.

Četvrta veoma bitna stavka u Đukićevom radu je taktika. Sa te strane sa njim nema pregovora. Tu se već radi po sistemu naređenje-izvršenje. Svaki igrač mora da zna koji je njegov zadatak i tu nema pogovora, ne zato što je to on tako rekao, već zato što čitav tim zavisi od toga.

Sve se dogovara na treninzima, a mane protivničkih ekipa se pronalaze uz pomoć video snimaka, koje kasnije treba da postanu prednost njegovog tima na terenu.

I na kraju, pod rednim brojem pet, Đukiću je najbitnije da njegovi igrači igraju čisto. Srbin želi da sve na terenu izgleda maksimalno prirodno. Igrač Valensije, kako novi trener ovog tima kaže, mora da bude primer svima i da ispunjava ono što se traži od njega.

To je pitanje slike celog tima, počev od trenera preko uprave kluba i to ne bi trebalo da bude teško bilo kome.

Dakle, Đukić je očigledno trener koji ima strpljenja, stvari rešava smireno, bez nervoze i isti takav odnos očekuje i od svojih igrača. On od njih želi da stvori pre svega ljude, gospodu, pa tek onda fudbalere vrhunske klase.

Našoj reprezentaciji sa takvim sistemom nije valjao.