Dodole za Žogu Bonito
Autor: Boban Filipović
utorak 17.06.2014.
18:38
Izvor: Sportske.net
Mondijal je krenuo kako se samo poželeti može, imamo privilegiju da gledamo kišu golova na terenima širom Brazila, ali ono što najviše bode oči sada kada se sležu prvi utisci je ni malo lepa igra za oko reprezentacija iz Južne Amerike. Očekivali smo od n
EPA/EFE/JULIAN MARTIN
Povezane vesti
Ko može da voli ovakav Brazil?
Brazil sa dva zadnja vezna, bez masjtora i prave deseke u ekipi, bez ubojitog centarfora, predvođen ljigavim Skolarijem, ubeđenim makijavelistom. Dočekali smo da u zemlji fudbala gledamo Hrvatsku koja više liči na Brazil od njega samog.
Nije da tu nema lepote, dokazali su to Nejmar i Oksar svojim minijaturama, ali to su samo obrisi, a ne suština koju svaki prislatilca 'Žoge Bonito' očekuje.
Luis Felipe Skolari uživa veliko poverenje u narodu zbog trofeja iz 2002. godine, ali tada je u timu imao Ronalda, Rivalda, Ronaldinja...
Sada kod Skolarija u ekipi nema velemajstora svog zanata kao u prošlosti. Pomenimo samo Pelea, Sokratesa, Raija i ostale legendarne 'desetke', neki od ove mlađarije će to verovatno biti kroz koju godinu, ali su u ovom trenutku još uvek šegrti. Nema Ronaldinja, Kake, Gansa, nema ni kalfe Lukaša Moure. Vilijan je ispekao u Šahtjoru majstorski zanat, prelaskom u Čelsi smo očekivali da mu Murinjo nostrifikuje diplomu i pripremi ga za master rad i doktorsku disertaciju, umesto toga mu ju je turio tamo gde sunce ne dopire i pretvorio ga u robota i poslušnika, ali on izgleda ni u tom novom ruhu Skolariju nije preko potreban.
Posebna priča je izbor napadača. Iskusni Fred, čovek koji je onomad presudio Srbiji koja je od 'Evropskog Brazila' evoluirala u 'Evropsku Panamu', je prvi centarfor, bio je cenralna figura, i ispostavilo se najzaslužniji za pobedu na startu, sve zbog situacije koja više liči na pad pijanca u pokušaju da sedne za barsku stolicu nego na penal. Rezerva je Žo, koga u Atletiko Mineiru u životu održava Ronaldinjova magija.
Znalo se da će Skolari da skrnavi igru zarad rezultata, ali on ga baš pretera. Ovakav Brazil i ako osvoji Mondijal, to jednostavno neće biti to.
Konstatacija da je Argentina tim koji može da igra i najlepši i najružniji fudbal na svetu pokazala se i ovog puta kao tačna. Nažalost, ovo drugo gledište je na snazi. 'Gaučosi' igraju 5-3-2 u XXI veku, sa tri štopera, Maskerano (kome je pas duži od 20 metara misaona imenica) je mozak tima, najbolji fudbaler današnjice Leo Mesi igra sa stavom 'prvi za moju', kod Di Marije egizibcionizam prenaglašeno nadvladava nad ozbiljnošću, a Kun Aguero više liči na Kasalicu nago na sebe.
To je otprilike opšta slika stanja kako su Argentinci izgledali na uvodnoj utakmici protiv, prvi put defanzivne, BiH za Papeove vlade.
I oni igraju bez klasične 'desetke', Mesi to nije, mada je odčično odigrao tu ulogu u onoj situaciji kada je na Dejo Savićević način rešio pitanje pobednika.
Stiče se utisak da je 'Zmajeve' pojela trema na premijeri i da će Argentina teško uspeti da se izbori sa prvom ozbiljnom reprezentacijom koja joj naiđe. Kao što je uostalom bio slučaj na prethodnih nekoliko Mondijala.
Najviše je razočarao Urugvaj. Odsutvo Suareza za iznenađujući poraz protiv Kostarike na startu ne može i ne sme da bude opravdanje jer je u pitanju ekipa koja je aktulelni šampion Južne Amerike, koja je bila četvrta na prošlom Mondijalu i koja brani titulu svetskog prvaka svojih predaka iz Brazila 1950. i čuvenog 'Marakanaca'.
Za selektora Oskara Tabareza se zna da je pristalica zatvorenije, italijanske škole fudbala, bilo je vidljivo odsustvo pravog vođe i u njihovom timu, Forlan jeste Pirlov vršnjak, ali je Dijega po svoj prilici ipak izujedao zub vremena. Iz tog razloga 'desetke' poput legende Urugvaja Enca Frančeskolija nema ni na mapi.
Možda će Urusi sa Suarezom izgledati bolje već protiv 'Gordog Albiona'. Koliko prisustvo najboljeg igrača jedne ekipe može da utiče na ekipu najslikovitije svedoči primer Didijea Drogbe, čiji je ulazak u igru doneo ekspresni preokret i pobedu "Slonovanad" Japanom. Najbolji strelac Premiejr lige u minuloj sezoni će protiv buljuka svojih saigrača iz Liverpula imati priliku da popravi očajan utisak iz prvog meča dvostrukog svetskog šampiona i da ga ostavi u igri.
Gledajući rezultate južnoameričkih ekipa najviše razloga za zadovoljstvo ima Kolumbija. Pekermanova četa je ubedljivo dobila Grčku sa 3:0, mada je ovaj rezultat nerealan u odnosu na ono što smo imali prilike da gledamo. Pobeda je apsolutno zaslužena, ali od igre, osim lepe akcije kod vodećeg gola Armera na samom početku utakmice, nismo videli 'bog zna šta'.
Nažalost, Radamel Falkao nije uspeo da se oporavi, njegovo mesto u startnoj postavi je, možda iznenađujuće, zauzeo Teofilo Gutijerez iz River Plejta pre zvučnijih imena kao što su Džekson Martinez iz Porta, Karlos Baka iz Sevilje i Adrijan Ramos, novi napadač Borusije iz Dortmunda.
Čini se da više od 'Tigra' nedostaje pravi i dostojan naslednik legendarnog Karlosa Valderame. Najbliži tome je Džejms Rodrigez, iako ni on nije klasična desetka.
Jedini koji nisu odustali od priče sa pravom desetkom su Čileanci. Horhe Valdivija možda ne spada u red najvećih majstora i više liči na neku idelanu mešavinu Milijaša i Saše Ilića budući da nema pluća za mondijalski tempo, ali njegov gol protiv 'Ozija' i njegova lucidna dodavanja jesu istinske majstorije dostojne broja koji nosi na dresu.
Problem Čileanaca je to što su "Liliputanci", što je Aleksis Sančez među najvišima u vrsti, i što i tri puta gora ekipa može ozbiljno da ih ugrozi iz prekida. Vidljiv je i nedostatak samopouzdanja: kada ih je Tim Kejhil preskočio i vratio "Kengure" u meč bilo je prmetno da im je 'voda u ušima'. Ovo su samo neki od parametrara koji diskredituju i neke optimistične procene da bi mogli da budu najprijatnije iznenađenje ovog Mondijala.
Za Ekvador bi na osnovu meča sa Švajcarskom možda najbolja ocena bila da imaju više srca nego pameti. Primiti gol iz kontre u sudijskoj nadoknadi i na taj način ostati praznih ruku je krajnje neozbiljno.
Ekvadorcima takođe fali neki doktor fudbala na ovom šampionatu kakav je bio legendarni Aleks Aginaga. Veliki hendikep je i povreda najboljeg Zvezdinog stranca u istoriji Segunda Kastilja uoči Mondijala, napadač ranga Kristijana Beniteza se nije pojavio od njegove smtri, a prvoj zvezdi ove ekipe Antoniju Valensiji nedostaju liderske karakteristike. Nakon pomenutog 'glupog' poraza od Švajcarske, koja po imenima u svom sastavu više liči na azilantski kamp, najverovatnije se učešće Ekvadoraca na ovom SP završava već u grupnog fazi.
Žoga Bonito ne mora nužno da se veže samo za Južnu Ameriku, uostalom Bosna i Hercegovina i Hrvatska imaju po 1/6 nasleđa 'Evropskog Brazila'. Očekivali smo je i iz zemlje na čijem je jeziku ispredena, Portugala, ali ta reprezentacaija protiv 'Elfa', koji nikome i nikada ne prašta, nije imala nikakvu igru, kamo li lepu. Zanimljivo, 'Panceri' su ojadili evropski 'Selesao' istim rezultatom kao i Mesijevu Argentinu u 1/4 finalu pre četiri godine u Južnoj Africi, te se sada s pravom može pokrenuti rasprava o tome kako ni CR7 ne može da napravi ništa bez npr. Modirića i Ćabija Alonsa, kao omaleni Argentinac bez Ćavija i Inijeste, oko čega se komentatrotluk prepire u priči koja nema kraja. Žoao Mutinjo i pola čovek, pola srednji prst Raul Meirelješ izgleda da nisu dovoljno dobra podrška vlasniku 'Zlatne lopte'. Ili je ipak i do njega?
Pored nemačkog 'blic kriga' videli smo i holandski. Luj Van Gal je poput kamenoresca napravio nadrobni spomenik za 'tiki-taku' i na reprezentativnom planu. Najprijatnije je iznenadila Kostarika, Francuska odaje utisak da bi mogla da se vrati na veliku scenu, Italija je opravdala svoj status fudbalske super sile, Engleska je ponovo pokazala da joj za to nedostaje još koji stepenik. Čekamo još da vidimo na delu Belgiju, koja se posle 12 godina plasirala na smotru najboljih i od koje se dosta očekuje.
Nadamo se da će i dalje padati golovi kao i do sada, očekujemo i neku majstoriju iz slobodnjaka. I malo više Žoge Bonito...
Brazil sa dva zadnja vezna, bez masjtora i prave deseke u ekipi, bez ubojitog centarfora, predvođen ljigavim Skolarijem, ubeđenim makijavelistom. Dočekali smo da u zemlji fudbala gledamo Hrvatsku koja više liči na Brazil od njega samog.
Nije da tu nema lepote, dokazali su to Nejmar i Oksar svojim minijaturama, ali to su samo obrisi, a ne suština koju svaki prislatilca 'Žoge Bonito' očekuje.
Luis Felipe Skolari uživa veliko poverenje u narodu zbog trofeja iz 2002. godine, ali tada je u timu imao Ronalda, Rivalda, Ronaldinja...
Sada kod Skolarija u ekipi nema velemajstora svog zanata kao u prošlosti. Pomenimo samo Pelea, Sokratesa, Raija i ostale legendarne 'desetke', neki od ove mlađarije će to verovatno biti kroz koju godinu, ali su u ovom trenutku još uvek šegrti. Nema Ronaldinja, Kake, Gansa, nema ni kalfe Lukaša Moure. Vilijan je ispekao u Šahtjoru majstorski zanat, prelaskom u Čelsi smo očekivali da mu Murinjo nostrifikuje diplomu i pripremi ga za master rad i doktorsku disertaciju, umesto toga mu ju je turio tamo gde sunce ne dopire i pretvorio ga u robota i poslušnika, ali on izgleda ni u tom novom ruhu Skolariju nije preko potreban.
Posebna priča je izbor napadača. Iskusni Fred, čovek koji je onomad presudio Srbiji koja je od 'Evropskog Brazila' evoluirala u 'Evropsku Panamu', je prvi centarfor, bio je cenralna figura, i ispostavilo se najzaslužniji za pobedu na startu, sve zbog situacije koja više liči na pad pijanca u pokušaju da sedne za barsku stolicu nego na penal. Rezerva je Žo, koga u Atletiko Mineiru u životu održava Ronaldinjova magija.
Znalo se da će Skolari da skrnavi igru zarad rezultata, ali on ga baš pretera. Ovakav Brazil i ako osvoji Mondijal, to jednostavno neće biti to.
Konstatacija da je Argentina tim koji može da igra i najlepši i najružniji fudbal na svetu pokazala se i ovog puta kao tačna. Nažalost, ovo drugo gledište je na snazi. 'Gaučosi' igraju 5-3-2 u XXI veku, sa tri štopera, Maskerano (kome je pas duži od 20 metara misaona imenica) je mozak tima, najbolji fudbaler današnjice Leo Mesi igra sa stavom 'prvi za moju', kod Di Marije egizibcionizam prenaglašeno nadvladava nad ozbiljnošću, a Kun Aguero više liči na Kasalicu nago na sebe.
To je otprilike opšta slika stanja kako su Argentinci izgledali na uvodnoj utakmici protiv, prvi put defanzivne, BiH za Papeove vlade.
I oni igraju bez klasične 'desetke', Mesi to nije, mada je odčično odigrao tu ulogu u onoj situaciji kada je na Dejo Savićević način rešio pitanje pobednika.
Stiče se utisak da je 'Zmajeve' pojela trema na premijeri i da će Argentina teško uspeti da se izbori sa prvom ozbiljnom reprezentacijom koja joj naiđe. Kao što je uostalom bio slučaj na prethodnih nekoliko Mondijala.
Najviše je razočarao Urugvaj. Odsutvo Suareza za iznenađujući poraz protiv Kostarike na startu ne može i ne sme da bude opravdanje jer je u pitanju ekipa koja je aktulelni šampion Južne Amerike, koja je bila četvrta na prošlom Mondijalu i koja brani titulu svetskog prvaka svojih predaka iz Brazila 1950. i čuvenog 'Marakanaca'.
Za selektora Oskara Tabareza se zna da je pristalica zatvorenije, italijanske škole fudbala, bilo je vidljivo odsustvo pravog vođe i u njihovom timu, Forlan jeste Pirlov vršnjak, ali je Dijega po svoj prilici ipak izujedao zub vremena. Iz tog razloga 'desetke' poput legende Urugvaja Enca Frančeskolija nema ni na mapi.
Možda će Urusi sa Suarezom izgledati bolje već protiv 'Gordog Albiona'. Koliko prisustvo najboljeg igrača jedne ekipe može da utiče na ekipu najslikovitije svedoči primer Didijea Drogbe, čiji je ulazak u igru doneo ekspresni preokret i pobedu "Slonovanad" Japanom. Najbolji strelac Premiejr lige u minuloj sezoni će protiv buljuka svojih saigrača iz Liverpula imati priliku da popravi očajan utisak iz prvog meča dvostrukog svetskog šampiona i da ga ostavi u igri.
Gledajući rezultate južnoameričkih ekipa najviše razloga za zadovoljstvo ima Kolumbija. Pekermanova četa je ubedljivo dobila Grčku sa 3:0, mada je ovaj rezultat nerealan u odnosu na ono što smo imali prilike da gledamo. Pobeda je apsolutno zaslužena, ali od igre, osim lepe akcije kod vodećeg gola Armera na samom početku utakmice, nismo videli 'bog zna šta'.
Nažalost, Radamel Falkao nije uspeo da se oporavi, njegovo mesto u startnoj postavi je, možda iznenađujuće, zauzeo Teofilo Gutijerez iz River Plejta pre zvučnijih imena kao što su Džekson Martinez iz Porta, Karlos Baka iz Sevilje i Adrijan Ramos, novi napadač Borusije iz Dortmunda.
Čini se da više od 'Tigra' nedostaje pravi i dostojan naslednik legendarnog Karlosa Valderame. Najbliži tome je Džejms Rodrigez, iako ni on nije klasična desetka.
Jedini koji nisu odustali od priče sa pravom desetkom su Čileanci. Horhe Valdivija možda ne spada u red najvećih majstora i više liči na neku idelanu mešavinu Milijaša i Saše Ilića budući da nema pluća za mondijalski tempo, ali njegov gol protiv 'Ozija' i njegova lucidna dodavanja jesu istinske majstorije dostojne broja koji nosi na dresu.
Problem Čileanaca je to što su "Liliputanci", što je Aleksis Sančez među najvišima u vrsti, i što i tri puta gora ekipa može ozbiljno da ih ugrozi iz prekida. Vidljiv je i nedostatak samopouzdanja: kada ih je Tim Kejhil preskočio i vratio "Kengure" u meč bilo je prmetno da im je 'voda u ušima'. Ovo su samo neki od parametrara koji diskredituju i neke optimistične procene da bi mogli da budu najprijatnije iznenađenje ovog Mondijala.
Za Ekvador bi na osnovu meča sa Švajcarskom možda najbolja ocena bila da imaju više srca nego pameti. Primiti gol iz kontre u sudijskoj nadoknadi i na taj način ostati praznih ruku je krajnje neozbiljno.
Ekvadorcima takođe fali neki doktor fudbala na ovom šampionatu kakav je bio legendarni Aleks Aginaga. Veliki hendikep je i povreda najboljeg Zvezdinog stranca u istoriji Segunda Kastilja uoči Mondijala, napadač ranga Kristijana Beniteza se nije pojavio od njegove smtri, a prvoj zvezdi ove ekipe Antoniju Valensiji nedostaju liderske karakteristike. Nakon pomenutog 'glupog' poraza od Švajcarske, koja po imenima u svom sastavu više liči na azilantski kamp, najverovatnije se učešće Ekvadoraca na ovom SP završava već u grupnog fazi.
Žoga Bonito ne mora nužno da se veže samo za Južnu Ameriku, uostalom Bosna i Hercegovina i Hrvatska imaju po 1/6 nasleđa 'Evropskog Brazila'. Očekivali smo je i iz zemlje na čijem je jeziku ispredena, Portugala, ali ta reprezentacaija protiv 'Elfa', koji nikome i nikada ne prašta, nije imala nikakvu igru, kamo li lepu. Zanimljivo, 'Panceri' su ojadili evropski 'Selesao' istim rezultatom kao i Mesijevu Argentinu u 1/4 finalu pre četiri godine u Južnoj Africi, te se sada s pravom može pokrenuti rasprava o tome kako ni CR7 ne može da napravi ništa bez npr. Modirića i Ćabija Alonsa, kao omaleni Argentinac bez Ćavija i Inijeste, oko čega se komentatrotluk prepire u priči koja nema kraja. Žoao Mutinjo i pola čovek, pola srednji prst Raul Meirelješ izgleda da nisu dovoljno dobra podrška vlasniku 'Zlatne lopte'. Ili je ipak i do njega?
Pored nemačkog 'blic kriga' videli smo i holandski. Luj Van Gal je poput kamenoresca napravio nadrobni spomenik za 'tiki-taku' i na reprezentativnom planu. Najprijatnije je iznenadila Kostarika, Francuska odaje utisak da bi mogla da se vrati na veliku scenu, Italija je opravdala svoj status fudbalske super sile, Engleska je ponovo pokazala da joj za to nedostaje još koji stepenik. Čekamo još da vidimo na delu Belgiju, koja se posle 12 godina plasirala na smotru najboljih i od koje se dosta očekuje.
Nadamo se da će i dalje padati golovi kao i do sada, očekujemo i neku majstoriju iz slobodnjaka. I malo više Žoge Bonito...
0 Komentara