Dule, srećan rođendan!
Autor: Vladimir Nestorović
ponedeljak 03.03.2014.
12:31
Izvor: Sportske.net
Na današnji dan pre 55 godina rođen je najuspešniji trener u istoriji KK Partizan, legenda crno-belih, Duško Vujošević.
kkpartizan.rs
Povezane vesti
Duško Vujošević rodio se 3. marta 1959. godine, u Podgorici, tadašnjem Titogradu. Kao veoma mali sa porodicom prelazi u Beograd, a od mladosti pokazuje veliku ljubav prema košarci. Kako je i sam procenio da tu neće napraviti neku karijeru, veoma rano prestaje sa igranjem i posvećuje se trenerskom poslu, sa svega 17 godina.
Nakon rada sa nekoliko omladinskih selekcija Partizana, vodio je OKK Beograd i KK Zemun, da bi 1985. godine postao asistent Vladislava Laleta Lučića. Već na polovini sezone, Lučić dobija otkaz, a tada 26-godišnji Vujošević prinudno preuzima prvi tim crno-belih, uprkos činjenici što je većina igrača bila starija od njega.
Narednog leta u klub stižu tada Žarko Paspalj iz Budućnosti i Vlade Divac iz kraljevačke Sloge, a Vujošević postaje i zvanično prvi trener ekipe. Sa nekoliko iskusnijih u timu, u vidu Gorana Grbovića, Milenka Savovića i Željka Obradovića, bio je to zaista dobro uklopljen tim, što se i pokazalo u borbi za trofeje te sezone. Partizan je te 1987. godine uspeo da slavi i osvoji titulu prvaka Jugoslavije, prvu za mladog Vujoševića.
Naredne godine, Dule je tim odveo i do svog prvog fajnal-fora, i to u Ganu, ali je ekipa stigla 'samo' do trećeg mesta. Usledio je njegov odlazak u inostranstvo, u Granadu, a nakon lošeg rezultata, vratio se u Partizan posle svega jedne godine. Loše iskustvo u NBA ligi uslovilo je i povratak Žarka Paspalja, a naredne sezone Vujošević šokira sportsku javnost i preuzima Crvenu zvezdu, gradskog rivala crno-belih. Ironično, tim preuzima Željko Obradović i iste sezone donosi titulu prvaka Evrope u Partizan.
Zatim je usledio odlazak u Italiju, gde se Vujošević zadržao šest godina, pre nego što je usledio povratak u Partizan, preko Budućnosti (pomoćnik Muti Nikoliću) i beogradskog Radničkog.
Od povratka u Partizan 2001. godine, Vujošević je osvojio devet uzastopnih nacionalnih titula, četiri kupa i četiri uzastopne Jadranske lige, čime je postao najuspešniji trener u istoriji kluba. 2009. godine Vujošević je dobio nagradu Aleksandar Gomeljski, koja se dodeljuje najboljem evropskom treneru.
Sve je kulminiralo odlaskom na F4 u Parizu, gde je Partizan zauzeo četvrto mesto, a nakon toga je stigla i 'nagrada' za Duleta, u vidu ponude da preuzme prebogati CSKA iz Moskve.
Rusi su imali plan da se ekipa podmladi, ali bez da se to oseti u rezultatima, što u tom trenutku nije bilo moguće, pa je veoma brzo došlo do prekida saradnje. Sa klupe je vodio i reprezentaciju Srbije i Crne Gore, a kasnije i Crne Gore.
Nakon pauze od dve sezone, ponovo se vraća u svoj Partizan, gde i danas sa uspehom radi. Čuven je po radu sa mladim igračima, veoma dinamičnom vođenju utakmice i pobedama u nemogućim uslovima, zbog čega je čuvena i njegova rečenica: "Realnost nije briga na koju se mi obaziremo."
Veliki je ljubimac navijača crno-belih, koji često skandiraju njegovo ime, a poznata je i njihova šaljiva izjava da Dule Vujošević ima više titula nego što ima kilograma.
Nakon rada sa nekoliko omladinskih selekcija Partizana, vodio je OKK Beograd i KK Zemun, da bi 1985. godine postao asistent Vladislava Laleta Lučića. Već na polovini sezone, Lučić dobija otkaz, a tada 26-godišnji Vujošević prinudno preuzima prvi tim crno-belih, uprkos činjenici što je većina igrača bila starija od njega.
Narednog leta u klub stižu tada Žarko Paspalj iz Budućnosti i Vlade Divac iz kraljevačke Sloge, a Vujošević postaje i zvanično prvi trener ekipe. Sa nekoliko iskusnijih u timu, u vidu Gorana Grbovića, Milenka Savovića i Željka Obradovića, bio je to zaista dobro uklopljen tim, što se i pokazalo u borbi za trofeje te sezone. Partizan je te 1987. godine uspeo da slavi i osvoji titulu prvaka Jugoslavije, prvu za mladog Vujoševića.
Naredne godine, Dule je tim odveo i do svog prvog fajnal-fora, i to u Ganu, ali je ekipa stigla 'samo' do trećeg mesta. Usledio je njegov odlazak u inostranstvo, u Granadu, a nakon lošeg rezultata, vratio se u Partizan posle svega jedne godine. Loše iskustvo u NBA ligi uslovilo je i povratak Žarka Paspalja, a naredne sezone Vujošević šokira sportsku javnost i preuzima Crvenu zvezdu, gradskog rivala crno-belih. Ironično, tim preuzima Željko Obradović i iste sezone donosi titulu prvaka Evrope u Partizan.
Zatim je usledio odlazak u Italiju, gde se Vujošević zadržao šest godina, pre nego što je usledio povratak u Partizan, preko Budućnosti (pomoćnik Muti Nikoliću) i beogradskog Radničkog.
Od povratka u Partizan 2001. godine, Vujošević je osvojio devet uzastopnih nacionalnih titula, četiri kupa i četiri uzastopne Jadranske lige, čime je postao najuspešniji trener u istoriji kluba. 2009. godine Vujošević je dobio nagradu Aleksandar Gomeljski, koja se dodeljuje najboljem evropskom treneru.
Rusi su imali plan da se ekipa podmladi, ali bez da se to oseti u rezultatima, što u tom trenutku nije bilo moguće, pa je veoma brzo došlo do prekida saradnje. Sa klupe je vodio i reprezentaciju Srbije i Crne Gore, a kasnije i Crne Gore.
Nakon pauze od dve sezone, ponovo se vraća u svoj Partizan, gde i danas sa uspehom radi. Čuven je po radu sa mladim igračima, veoma dinamičnom vođenju utakmice i pobedama u nemogućim uslovima, zbog čega je čuvena i njegova rečenica: "Realnost nije briga na koju se mi obaziremo."
Veliki je ljubimac navijača crno-belih, koji često skandiraju njegovo ime, a poznata je i njihova šaljiva izjava da Dule Vujošević ima više titula nego što ima kilograma.
0 Komentara