Fudbalska "Travijata"
Autor: Boris Jovanović
ponedeljak 14.10.2013.
11:58
Izvor: Sportske.net
Parmina "Stotka" se poklapa sa godišnjicom vek starijeg Verdija, a iako se radi o "skorojevićima" u smislu velike fudbalske istorije, oni su prečicom stigli do članstva u "sestrinstvu" Serije A.
FC Parma - Serbia
Povezane vesti
Parma?
Debeljani i gurmani će prvo pomisliti na sir, muzičari na Verdija, umetnici i istoričari na vojvodstvo iz doba renesanse.
Fudbalski klub je devedesetih bio logičan nastavak, osnovan na stogodišnjicu rođenja "Maestra" Verdija, sa bojama i grbom koje simbolizuju nezavisno vojvodstvo od Parme, jedan od simbola razjedinjenog poluostrva u renesansi, sve sa "Parmezanom" kao mamcem za turiste.
Upravo je kompanija za mlečne proizvode "Parmalat" učinila Parmu jednom od sedam sestara italijanskog fudbala, ne znam da li znate, ali "Dukali", odnosno "Vojvode" su najtrofejniji italijanski klub u Evropi posle neprikosnovenih timova severa, milanskih divova i Juventusa.
Parma je za deceniju vladavine porodice Tanci osvojila osam trofeja, od toga dva kupa UEFA, jedan blagopočivši Kup Pobednika Kupova i evropski Superkup. U tom smislu sa visine gleda Romu, Lacio, Fiorentinu i Napoli, dok u novom veku mašta o obnavljanju stare slave.
Ako su devedesete "belle epoque" Parme, novi vek je više nego dobar. Naime, Parma nikada nije bila u Seriji A do 1989.
Kako život može da režira najlepšu priču pokazala je njihova promocija, do elite su se plasirali pobedom nad Ređanom, 2:0.
U pitanju je najveći rival, drugi krak "Grana" rivalstva koje je ime pozajmilo od lokalne vrste sira. U pitanju je klub koji je devedesetih takođe bio u Seriji A, ako pitate navijače Parme, Ređana je njihov najveći rival. Drugi je Bolonja iz geografskog razloga, ali i činjenice da je to jedini tim uz Parmu koji zna kako izgleda bitan trofej u pokrajini u kojoj još od fudbala imate Pjaćencu i Modenu.
Rivalstvo sa Modenom datira od srednjeg veka, ne fudbalsko, već "državno", vojvodstva Modene i Parme bila su tradicionalni rivali u srednjevekovnoj Italiji i kasnije.
Temelje moderne Parme je postavio Arigo Saki, fudbalski vizionar i nekadašnji prodavac cipela iz Breše koji, iako ga nije igrao, fudbal razume mnogo bolje od velike većine trenera.
Ovaj inovator je Parmi vratio duh prošlosti u kome je lepa igra bila "trademark" Verdijeve pokrajine, manje od umetnosti, više od fudbala.
Parma je u drugoj polovini osamdesetih izbacila iz kupa Berluskonijev sveže kupljeni Milan, igra Golijata je impresionirala velikog gazdu toliko da je Saki odmah dobio posao među "Rosonerima".
Njegov put je nastavio u Parmi Nevio Skala, koji nigde osim među svojima nije imao takav rezultat. Ovu "svojtu" uzmite kao relativan pojam, on je iz Veneta, ali što se navijača Parme tiče, pravi je "Parmiđano". Sedam godina je vodio klub sa velikim uspehom.
Jasno, "Parmalat" je ulagao ogroman novac u ekipu, pomenio Kanavara, Tirama, Asprilju, Krespa, Dina Bađa, ali i igrače koji su upravo iz ovog "vojvodstva" krenuli na put prema zvezdama kakav je Điđi Bufon, recimo.
Parmu je izdvajalo to što je igrala lep fudbal, tih godina je bila najveći rival jednom od najboljih Juventusa u istoriji, onom Lipijevom. Upravo je potenciranje na igri umesto industrije učinilo tako privlačnom Parmu. Oni su peti tim sa severa po broju navijača što je posve neverovatno, ali stasali su klinci devedesetih.
Dakle, Parma ima manje navijača u severnim regijama jedino od velike trojke i Bolonje koja je institucija sa sedam titula prvaka. I ti navijači nisu nasilni, mada uvek ima budala spremnih da posrame sve ostale.
Ipak, "Tardini" važi za prijateljsku teritoriju, mesto dobrog ukusa i istog takvog fudbala, a ni teška vremena nisu osula navijačku bazu. Posle propasti "Parmalata" i administracije, Tomazo Đirardi je kupio klub za 3 miliona evra.
Znate li koliko vredi danas? Deset puta više, a čovek poznat po građevinskim kompanijama, nastavlja da gradi imidž kluba. Procena je da bi kupovinom stadiona "Tardini" od komune, odnosno gradske vlasti, vrednost dovoljno porasla da Parma počne da se uz sveži kapital ponovo trka sa velikim aždajama severa.
Uz naravno, lep fudbal.
Klub ima naviku da prodaje najbolje, uostalom Krespo je bio svetski rekorder svojevremeno kada je prešao u Lacio, a Bufon je daleko najskuplji golman svih vremena, da ne pominjemo ostale.
Parma važi kao idealan klub za razvoj mlađih igrača, mnogo talenata dobija šansu, i letos su prodali Belfodila Interu, sledeći na redu je Bijabijani.
Najbliže Seriji B bili su pre šest godina kada ih je Ranijeri sa Pepitom Rosijem spasao u poslednja dva kola. Preživeli su i nastavili priču o siru, muzici, istoriji i fudbalu.
Vek postojanja obeležen je revijalnom utakmicom u kojoj su učestvovale velike zvezde kluba, bio je to dan Parme, na neki način fudbalskih "skorojevića", ali i kluba koji je postavio osnove za trajanje na najvećoj sceni.
Za ostalo će se pobrinuti godine...
https://twitter.com/Boris_sportske
Debeljani i gurmani će prvo pomisliti na sir, muzičari na Verdija, umetnici i istoričari na vojvodstvo iz doba renesanse.
Fudbalski klub je devedesetih bio logičan nastavak, osnovan na stogodišnjicu rođenja "Maestra" Verdija, sa bojama i grbom koje simbolizuju nezavisno vojvodstvo od Parme, jedan od simbola razjedinjenog poluostrva u renesansi, sve sa "Parmezanom" kao mamcem za turiste.
Upravo je kompanija za mlečne proizvode "Parmalat" učinila Parmu jednom od sedam sestara italijanskog fudbala, ne znam da li znate, ali "Dukali", odnosno "Vojvode" su najtrofejniji italijanski klub u Evropi posle neprikosnovenih timova severa, milanskih divova i Juventusa.
Parma je za deceniju vladavine porodice Tanci osvojila osam trofeja, od toga dva kupa UEFA, jedan blagopočivši Kup Pobednika Kupova i evropski Superkup. U tom smislu sa visine gleda Romu, Lacio, Fiorentinu i Napoli, dok u novom veku mašta o obnavljanju stare slave.
Ako su devedesete "belle epoque" Parme, novi vek je više nego dobar. Naime, Parma nikada nije bila u Seriji A do 1989.
Kako život može da režira najlepšu priču pokazala je njihova promocija, do elite su se plasirali pobedom nad Ređanom, 2:0.
U pitanju je najveći rival, drugi krak "Grana" rivalstva koje je ime pozajmilo od lokalne vrste sira. U pitanju je klub koji je devedesetih takođe bio u Seriji A, ako pitate navijače Parme, Ređana je njihov najveći rival. Drugi je Bolonja iz geografskog razloga, ali i činjenice da je to jedini tim uz Parmu koji zna kako izgleda bitan trofej u pokrajini u kojoj još od fudbala imate Pjaćencu i Modenu.
Rivalstvo sa Modenom datira od srednjeg veka, ne fudbalsko, već "državno", vojvodstva Modene i Parme bila su tradicionalni rivali u srednjevekovnoj Italiji i kasnije.
Temelje moderne Parme je postavio Arigo Saki, fudbalski vizionar i nekadašnji prodavac cipela iz Breše koji, iako ga nije igrao, fudbal razume mnogo bolje od velike većine trenera.
Ovaj inovator je Parmi vratio duh prošlosti u kome je lepa igra bila "trademark" Verdijeve pokrajine, manje od umetnosti, više od fudbala.
Parma je u drugoj polovini osamdesetih izbacila iz kupa Berluskonijev sveže kupljeni Milan, igra Golijata je impresionirala velikog gazdu toliko da je Saki odmah dobio posao među "Rosonerima".
Njegov put je nastavio u Parmi Nevio Skala, koji nigde osim među svojima nije imao takav rezultat. Ovu "svojtu" uzmite kao relativan pojam, on je iz Veneta, ali što se navijača Parme tiče, pravi je "Parmiđano". Sedam godina je vodio klub sa velikim uspehom.
Jasno, "Parmalat" je ulagao ogroman novac u ekipu, pomenio Kanavara, Tirama, Asprilju, Krespa, Dina Bađa, ali i igrače koji su upravo iz ovog "vojvodstva" krenuli na put prema zvezdama kakav je Điđi Bufon, recimo.
Parmu je izdvajalo to što je igrala lep fudbal, tih godina je bila najveći rival jednom od najboljih Juventusa u istoriji, onom Lipijevom. Upravo je potenciranje na igri umesto industrije učinilo tako privlačnom Parmu. Oni su peti tim sa severa po broju navijača što je posve neverovatno, ali stasali su klinci devedesetih.
Dakle, Parma ima manje navijača u severnim regijama jedino od velike trojke i Bolonje koja je institucija sa sedam titula prvaka. I ti navijači nisu nasilni, mada uvek ima budala spremnih da posrame sve ostale.
Ipak, "Tardini" važi za prijateljsku teritoriju, mesto dobrog ukusa i istog takvog fudbala, a ni teška vremena nisu osula navijačku bazu. Posle propasti "Parmalata" i administracije, Tomazo Đirardi je kupio klub za 3 miliona evra.
Znate li koliko vredi danas? Deset puta više, a čovek poznat po građevinskim kompanijama, nastavlja da gradi imidž kluba. Procena je da bi kupovinom stadiona "Tardini" od komune, odnosno gradske vlasti, vrednost dovoljno porasla da Parma počne da se uz sveži kapital ponovo trka sa velikim aždajama severa.
Uz naravno, lep fudbal.
Klub ima naviku da prodaje najbolje, uostalom Krespo je bio svetski rekorder svojevremeno kada je prešao u Lacio, a Bufon je daleko najskuplji golman svih vremena, da ne pominjemo ostale.
Parma važi kao idealan klub za razvoj mlađih igrača, mnogo talenata dobija šansu, i letos su prodali Belfodila Interu, sledeći na redu je Bijabijani.
Najbliže Seriji B bili su pre šest godina kada ih je Ranijeri sa Pepitom Rosijem spasao u poslednja dva kola. Preživeli su i nastavili priču o siru, muzici, istoriji i fudbalu.
Vek postojanja obeležen je revijalnom utakmicom u kojoj su učestvovale velike zvezde kluba, bio je to dan Parme, na neki način fudbalskih "skorojevića", ali i kluba koji je postavio osnove za trajanje na najvećoj sceni.
Za ostalo će se pobrinuti godine...
https://twitter.com/Boris_sportske
0 Komentara