Jesenji virusi i prolećni optimizam

Zvezdi je fudbalsko proleće podarilo buđenje nade, osam bodova minusa više ne deluje tako beznadežno, ali ovo nije priča o brojkama.

Jer, ako bismo o brojevima, mnogo veći utisak ostavlja 40 000 vernika na tribinama nego to da li je Partizan deset, ili osam koraka ispred.

Upravo je impresivna slika na tribinama ono što su svi poneli kućama sa "Marakane". Na stadionu su ostali bodovi i tu se spisak dobrih stvari iscrpljuje.

Zvezda je igrala loše. Sad, to se može podvesti pod tremu novajlija, težinu prve utakmice, teret očekivanja, tremu, kad hoćete, razlog ćete uvek naći.

Ali, u odnosu na subotičku premijeru, promenio se jedino rezultat. Zvezda nema rešenja za presing rivala, bokovi nisu radili, Borha je promenio mesto u timu, ne i navike.

Kvalitativno deluje isto, ma koliko se Prosinečki neće složiti sa ovom ocenom. Evandro je, kada je spreman, najbolji igrač crveno - belih a Tošić je levi bek, ne štoper.

Ovo su jasno prvi utisci, ali je već sada jasno da gostujući timovi na "Marakani" neće menjati taktiku, izaći će visoko, pritisnuti poslednju liniju i Mijailovića, usporiti protok lopte crveno - belih. Uz tu prepreku, pas igra nikad ne dolazi do izražaja i posed nije prednost.

Nema mnogo vremena, liga nije maraton, proleće traje tri meseca. Ono što je još važnije, iza ugla je kup protiv Partizana, koji je takođe igrao slabo. Ali, ulaziti u derbi, sa obe strane brda, uz nadu da je rival više slab, nikada nije formula za uspeh...