Kako će 'Gudison' dočekati Mojesa?

Kako će, stoga, navijači Evertona dočekati Dejvida Mojesa?

Poslednji put kada je kročio na stadion Gudison, sve je bilo posvećeno njemu. Ovoga puta, kada se vraća na mesto na kome je napravio ime, sve će biti drugačije.

Poslednja utakmica koju je Mojes vodio na stadionu Evertona bila je pobeda njegovog (bivšeg) tima nad Vest Hemom od 2:0, Škot je sa terena otišao uplakan. U nedelju se Mojes vraća u Liverpul, ovoga puta kao trener Mančester Junajteda i, jedno je sigurno, ponovo će biti u centru pažnje.

Dok se on muči u novim cipelama i odelu, njegov bivši klub je nastavio dalje. Raskid je Karamelama prijao, Roberto Martinez je ekipi doneo 66 bodova u tekućoj sezoni, više nego što je Mojesu polazilo za rukom u poslednjih 10 godina.

Okrenuti novom menadžeru, navijači Evertona imaju par stvari koje zameraju Mojesu.

Pre svega, govori se o načinu na koji je oteo, i pokušao da otme, Maruana felainija i Lejtona Bejnsa. Rekavši u avgustu da Everton treba da uradi 'ono što je najbolje za igrače' i pusti ih u Junajted, Mojes je ostavio navijače sa osećajem izdaje i licemerja.

Jer, 2009. godine, upravo je on na sličan način kritikovao Mančester Siti koji je tada 'krao' Džoliona Leskota.

„Nismo zaboravili, Dejvide“, piše na banerima spremnim za nedelju.

„Ako ti jesi, podsetićemo te.“, nadovezuju se navijači plavog dela Liverpula.

Mojes je svestan začaranog fudbalskog kruga, kratkog puta od heroja do zlikovca, puta koji se prelazi samo jednim pogrešnim potezom.

Njegova priča nije ipak ni tako jednostavna.

Tokom decenije svog boravka na Gudisonu, Mojes je uspešno ustoličio Everton kao stabilan klub u top osam ekipa u Premijer Ligi, u vremenu u kome je tradicionalne vrednosti ostrvskog fudbala pregazilo korporativno ruho, i u vreme kada su se popeli na finansijsku platformu koja je ostala nedostižna za Mojesov klub. I dok se klub mučio sa propalim preuzimanjem i kupovinama, kao i planovima o novom stadionu, ekipa je održavala kvalitet na terenu.

Tako je sve barem izgledalo, dok ekipu nije preuzeo martinez, koji je uslovio drugačiji pristup i viđenje prošlih dana.

Na istoj bazi, ekonomskim i finansijskim temeljima na kojima je svoj tim izgradio Mojes, Martinez je uspeo da donese bolji, lepši, lepršaviji i atraktivniji fudbal, ekipu dovede na prag Lige šampiona.

Ono što je posebno zaintrigiralo navijače Evertona jesu komentari trenera omladinskog tima, Kevina Šidija, koji tvrdi da Mojes nije polagao toliko pažnje i poverenja u mlade igrače, kako to čini Roberto Martinez.

Zaključiti se da to i kroz primer Evertonovih mladića, Rosa Barklija i Džoša Sotunsa, dvojca koji je integralni deo ovogodišnjeg tima.

Ne bi bilo fer, ipak, kroz ovaj apsekt suditi o Mojesu, koji je sam kroz godine promovisao mnoštvo mladih fudbalera. Ono što mu se ipak zamera u direktnom poređenju sa Martinezom je taktička priprema, nešto na čemu mu se zamera i u Junajtedu.

Primer njegovog odnosa prema Junajtedovim trenerima i članovima stručnog štaba iz Fergijeve ere, a sa kojima je Mojes po dolasku okončao saradnju, ilustruje i način na koji se ophodio prema ljudima u Evertonu.

Marketinški sektor kluba sa Gudisona, komercijalno osoblje, nije se teška srca oprostilo od Mojesa.

„Retko je dolazio na stadion, osim na dane mečeva. Malo je ljudi uopšte i išlo do njegovih kancelarija na trening centru. Retko se ko usuđivao da ga posećuje bez poziva, a poziva je takođe retko bilo. On je dobro radio, u to nema sumnje, ali jednostavno nije bio preterano druželjubiv.“, otkrivaju radnici Evertona.

Jedno je sigurno, Mojes je ostavio dubok trag u Evertonu. Trag u blatu za jedne, trag optočen u zlatu, za druge.

Prijem na Gudisonu, sigurni smo, biće zanimljiv...