Kuzeljević za "Sportske": "Može i bez tutorstva večitih!"

Kragujevački Radnički je hit šampionata. "Crveni" su na pragu Evrope, za dve godine su preskočili dva ranga, a predvođeni iskusnim Slavenkom Kuzeljevićem obeležili su dosadašnji deo superligaške sezone.

Plasman iz snova, ili se nije mogao zamisliti ni u najluđim snovima?

"Kad se sve sabere mi smo tu gde jesmo, jer smo svojim igrama, odnosom i hemijom unutar tima sve to zaslužili. Evidentno je da smo s obzirom da 10 godina nismo igrali Superligu ušli u ligu rezervisanije. Nisam od onih koji će na sva zvona nešto obećavati, jer mislim da pre treba nešto uraditi. Mislim da je ovo možda i malo prebrzo došlo. Ako pogledamo kvalitet lige, videćemo da neke ekipe koje su slovile za kvalitetnije nisu u vrhu, već tamo gde su mnogi očekivali da bude Radnički. Razgovarajući sa kolegama vidim da je Radnički jedno prijatno iznenađenje i po igrama i rezultatu", počeo je priču za naš portal Kuzeljević.

Recept?

"Najbitnija je hemija unutar tima, dobar rad i vrlo bitno da smo i kući i na strani imali veliku podršku. Kad vidite toliko podršku onda pružate i više nego što objektivno možete. Kad se taj zamajac pokrene onda se to lako ne zaustavlja. Upravo to je snaga ovog tima, iz serije dobrih rezultata dobija se samopouzdanje koje onda nosi. Sve je to rezultat sjajnih momaka u timu, njihovog rada na treninzima i oni su to zaslužili.  Dokle će to tako, sigurno da ne možemo biti decidni, ali je evidentno da 10 kola pre kraja imamo realnu šansu da ostvarimo to mesto koje garantuje izlazak u Evropu. To je sa jedne strane dobro, ali sa druge strane može staviti i grad i klub pred preveliki zalogaj. Sa sportskog aspekta sigurno da to želimo".

Kakav je letos bio plan, očekivanja, kako je Kuzeljević po dolasku u Kragujevac video budućnost tima?

Moja priča je od početka bila da postavimo klub na zdrave noge, da Radnički ne brine za status superligaša u ovoj i ovakvoj zemlji, da ne igramo godinu, dve, tri ovakvu ligu, pa da se spustimo par rangova niže gde nam objektivno nikad nije bilo mesto, nego da stvorimo tim koji će imati jednu stabilnost".

Mladi igrači su osnova? Afirmacija nekih od njih, pre svega Filipa Kostića deluje neverovatno...

"Upravo je primer Kostića dobar, to moramo slediti. Cilj je da Radnički sam da ostvari transfer u inostranstvo, da ne mora da bude filijala Zvezde ili Partizana, da može da donese koristi taj uloženi trud i rad trenera mlađih kategorija i svih struktura kluba. Jasno je da će klub morati dobar deo sredstava da obezbedi iz sopstvenog rada jer će  biti sve teže za novac. Meni je bitno da igrači imaju dobar odnos prema radu, prema obavezama i da budu što rasterećeniji. Evidentno je da pritisak utiče na igru tima u poslednje vreme. U svakom razgovoru pokušavam da im objasnim da moramo da idemo utakmicu po utakmicu, da ne gledamo u tabelu, Evropu, i da samo tako možemo nastaviti u ritmu u kom smo bili. Da ukoliko izborimo plasman u Evropu da to bude zasluga ovih momaka, navijača, ljudi u klubu, da to bude jedan veliki dan za Kragujevac, ali i da jasno znamo u kom pravcu ide klub i kako dalje".

Kako tumači činjenicu da Radnički nije mnogo promenio tim u tri godine, da je ekipa iz srpske lige, sa nekoliko pojačanja uspela da se domogne i mesta u vrhu najkvalitetnijeg takmičenja.

"Ako bi gledali kvalitet fudbala u Srbiji, on je u evidentnom opadanju. Najslikovitije je to objasniti tim  podatkom da smo treći ili četvrti u svetu po izvozu igrača. Ovaj tim je rastao iz godine u godinu, samopouzdanje je raslo, atmosfera je odlična. Sigurno je da ima kvalitetnijih ekipa nego što je Radnički. Spalević i Milošević su ti koji daju primer, nose te mlade igrače. Spalević je u 35 godina prvi strelac lige, pitanje je gde su ti momci od 21, 22 godine. Evidentno je da ima talentovanih. ali prebrzo odlaze.  U pitanju je preživljavanje, pošto država vrlo malo čini da nam sport bude na nekom većem nivou. Malo je sredina gde je bilo šta urađeno kad je infrastruktura u pitanju i onda to povlači i slabu posetu i slabiji rad. Svake godine kad vam iz tima ode nekoliko igrača teško je to nadoknaditi. Teško je porediti vremena, ali stara Jugoslavija je upravo imala jaku ligu jer su se timovi retko menjali, zameni se po jedan igrač, kosturi su ostajali po nekoliko godina i onda ne treba da čudi što je Zvezda tad, ili čak Rijeka mogla da parira Realu. To je upravo primer Radničkog u ovom trenutku.

Drugi timovi se baš i ne drže tog puta?

"Sad mladi igrači odlaze rano. Zbog ekonomske situacije, zbog svega što se dešavalo ovde smo u situaciji da moramo da ih prodajemo. Ako vi ne možete da zadržite igrača, da on bude zadovoljan, postavlja se pitanje i njegove motivacije da igra na istom nivou".

"Mi smo možda i jedini tim u gornjem domu koji mladim igračima pruža šansu i koji ima uvek 3-4 mlada igrača u pogonu. Tu je Kostić, Rosić, Petrović, mali Popović je dobijao šansu, ima još par mladih igrača, ali moramo biti sa njima obazrivi, davati im na kašičicu minutažu ove sezone, da bi već sledeće mogli da računamo na njih kao na startere, na Rosića, Petrovića, možda još nekog od mlađih igrača. Oni su i sad dobijali šansu, ali šansu koju budu dobijali u narednom periodu dobijaće u drugačijoj situaciji. Sad su bili neko ko uz grupu starijih ne moraju da preuzmu veliku odgovornost već da pokažu talenat, a naredne će već biti igrači koji treba da nose ekipu. Mi i dalje pratimo mlade igrače, pokušavamo da ojačamo omladinski pogon. Ne treba zaboraviti da osim Spalevića i Miloševića, Radnički ima praktično mlad tim. Čančarević ima 22, bekovska linija je u proseku 23-24 godine ko god da igra. Naravno, moramo razmišljati i o mlađim igračima koji treba sutra da naprave transfer da popune budžet, a i da sva deca koja dolaze ovde shvate da u Radničkom imaju perspektivu. Ovaj plasman Radničkog nam omogućava da se lakše komunicira sa igračima, sa roditeljima. O Radničkom se piše, Radnički igra dobro, u vrhu je, predstavlja određeni magnet i mi to moramo maksimalno iskoristiti u narednom periodu da ne bi morali da brinemo za budućnost fudbalskog kluba. Naravno, na rukovodstvu je da obezbedi da imaju sve uslove".

Kuzeljević se odlično uklopio u čitavu priču. Da li on razmišlja o nekoj dužoj misiji na kragujevačkoj klupi?

"Ja sam od onih koji rade i razmišlja kao da će ostati pet godina. Meni je ovo u karijeri deseti klub, za 20 godina rada, bilo je sredina gde sam bio po nekoliko godina. Smatram da svi ljudi iz struke moraju da razmišljamo dugoročno. Ako sutra ja odem, da neko ko dođe ima nešto na čemu će da gradi. Svi moramo da radimo da fudbal podignemo na viši nivo, ne smemo da razmišljamo od danas do sutra. Vizija mora da postoji. Ništa ne uspeva preko noći. Ovaj region mora da se maksimalno mobiliše, da se sve što je talentovano skupi, da se bude rasadnik, ali da se to maksimalno iskoristi. Možemo da dovedemo sa strane, ali samo ono što je kvalitetno i što nemamo ovde. Bio sam igrač u zemlji koja je fudbal znala da poštuje i znam da jedino ono što je postavljeno na zdrave noge može da traje. Zato kažem da Evropa nije toliko bitna u ovom trenutku, iako je svima u glavi. Meni je prioritet da se ne desi Evropa, pa pad. Ja bih bio najsrećniji da dođe Evropa sad. Koliko smo mi spremni i kao klub i kao grad da ovim ljudima koji dođu gore damo maksimum, nešto više. Mi ne možemo od ovih momaka očekivati čudo. Oni daju maksimum, bore se, nekad je to lepo za oko, nekad nije, ali ne možete im prigovoriti da se ne bore. Nekad smo bili miljenici sreće, ali sreća prati hrabre i odvažne. Naravno, imamo i podršku navijača koja mnogo pomaže".

Poseban pečat timu daju dvojica najiskusnijih, Milošević i Spalević?

"Kad je Milošević u pitanju, on je prevashodno bitan sa te ljudske strane. To je mnogo bitnije nego igrački. Evo i sad povređen, on je stalno uz ekipu. Vanserijski igrač se rađa, Mesi se rodi, Maradona se rodi, ali čovek se postaje i kad imate to onda je sve lakše i uraditi i ispraviti. Naravno, on će igrati dokle bude mislio da može i mi razmišljamo o budućnosti, o danu kad on bude rekao  da je dosta. Imamo Tintora, malog Rosića koji je već u timu. Doveli smo Kosorića koji je debitovao.

Što se Spalevića tiče, tu je situacija komplikovanija. Vrlo je malo mladih igrača na tržištu koji pokazuju kvalitet, uostalom Spalević kad je bio mlađi nije bio igrač kakav je danas. Ali njegov odnos prema treningu, igri, požrtvovanost ga je dovela ovde. Sad mu se sve poklopilo. On je prvi strelac lige, postigao je 14 golova, nijedan iz penala. Naravno, to neće trajati večno, ali Spalević svojim odnosom i značajem za ekipu daje kvalitet koji je izuzetno bitan za ovaj mladi tim.

Mi smo imali sreću sa ova dva igrača. Oni su pre svega sjajni ljudi, koji svojim primerom daju smer ponašanja mladim igračima i njihova reč se poštuje i ceni. Kad oni mogu nešto da urade na treningu ili utakmici, koji mladi igrač sme da se požali ili da kaže da nešto ne može"?

Za kraj, kako bi ocenio zimska pojačanja?

"Mi smo bili u situaciji da nismo imali alternativu za Kostića. Simić je imao pauzu od 6 meseci i to je uticalo na njega. Treba mu utakmica sigurno da se vrati u formu, ali je u ovom trenutku bio prioritet na Kostiću. igrao je protiv Vojvodine na poziciji koja mu ne odgovara, on je ipak najbolji iza napadača. ali ja ne sumnjam da će on uskoro biti onaj pravi i da će pokazati svoj kvalitet.

Od Mutavdžića očekujem još bolje igre. Mutavdžić se dokazao i radom i odnosom i znam da može mnogo više. Poslednju utakmicu je odigrao slabije, ali baš kao i ceo tim.

Kosorić je isto imao pauzu zbog nekog sukoba u prošlom klubu, kasno je stigao, prošao je završni deo priprema sa nama, skoro je registrovan, ima određeni potencijal i sigurno je da imamo u njemu dobro rešenje.

Vukašinović ima određeni potencijal, sigurno je da može i mora mnogo više. Nama je trebala alternativa za Spalevića koji je neprikosnoven na toj poziciji. ima iskustvo igranja u Superligi, bio je slobodan.

Ja sam zadovoljan pre svega kakve ljude imam u timu. Bez obzira na godine. Mislim da je to upravo faktor koji ove momke nosi, ta ljudska komponenta koja se ogleda kroz atmosferu", završio je iskusni trener, jedan od tvoraca kragujevačkog čuda.