Majka pobeda i njeni siročići
Autor: Boris Jovanović
petak 02.08.2013.
21:10
Izvor: Sportske.net
Fudbalski trijumf, makar bio i painkiller za stvarnost i kišobran za sve ove što će se danas nakačiti na nevinost pobede je najslađa stvar na svetu. Da uživamo dok možemo i ne očekujemo ništa...
uefa.com
Povezane vesti
Kako je lep osećaj pobediti u fudbalu.
Ma šta lep, božanski, i to se ni sa jednim drugim sportom ne može porediti, neka mi oproste, samo govorim ono što većina vas misli.
Nije to ništa strašno, niti se Srbija razlikuje.
Prvo, taj nektar žele da ispiju svi istočno od Atlantika.
Drugo, kada ste dobri u fudbalu život obično dobije smisao, makar u pitanju samo bio analgetik za život. U Južnoj Americi i favela izgleda kao dvorac tih 90 minuta, i malo posle kad pokulja sreća zbog trijumfa.
Srbija tako retko pobeđuje u fudbalu, da je najbolja stvar što nismo naučili da stvari prihvatamo zdravo za gotovo, opije te euforija bez razmišljanja o danu posle, kada se pobeda ukvari.
Ne zbog igrača i Drulovića, oni su oročili uspeh, titula je kamata na njihove karijere, tek će uživati, ako je budu pametno trošili.
Ne mislim na njih, već na političare, kvazi menadžere, savez, klubove, sve te što iskaju zlatnu prašinu, da na brzinu preboje oronulu fasadu.
Litvanski trijumf će biti kišobran, kad se neko bude nasmejao livadama na kojima će početi nova sezona JSL (koga briga), javiće se neki brkati čikica da vam skrene pažnju da su ona deca od sinoć počela na tim pašnjacima.
Kada se razlegne lelek što ne idemo na Mondijal, pojaviće se proroci da vas zamole da se strpite par godina jer će zlatna generacija porasti i iskopirati trijumf na najvišem nivou, onome na kome se igra protiv odraslih ljudi.
Neće, jer stvari ne funkcionišu tako.
Kako znam?
Setite se mladih reprezentacija, kako su razmontirali taj duh zajedništva koji poseduješ dok te ne iskvare, počnu da gađaju brojkama, dohvate sa kombinacijama i procentima.
Dok ne počnu da te prozivaju huligani sa tribina, dok ne rizikuješ šamar pred očima hiljada svedoka, dok te ne nateraju da u očekivanju transfera postaneš lutka na koncu i druga gledaš kao konkurenciju i prepreku.
Tada se ideali izgube, slušaš kako se ošišane budale prepucavaju sa tribina, ukapiraš da većina tu nije došla ni zbog tebe, ni zbog igre. Unize sport toliko da se zapitaš "čemu sve to".
Tu ostaje sećanje na noć velike pobede.
Zbog čega ja sve ovo?
Da ne očekujete previše i udišete ovo sada punim plućima.
I na kraju, neka slogan bude "Postani evropski prvak i pali".
Dok ne bude kasno...
https://twitter.com/Boris_sportske
Ma šta lep, božanski, i to se ni sa jednim drugim sportom ne može porediti, neka mi oproste, samo govorim ono što većina vas misli.
Nije to ništa strašno, niti se Srbija razlikuje.
Prvo, taj nektar žele da ispiju svi istočno od Atlantika.
Drugo, kada ste dobri u fudbalu život obično dobije smisao, makar u pitanju samo bio analgetik za život. U Južnoj Americi i favela izgleda kao dvorac tih 90 minuta, i malo posle kad pokulja sreća zbog trijumfa.
Srbija tako retko pobeđuje u fudbalu, da je najbolja stvar što nismo naučili da stvari prihvatamo zdravo za gotovo, opije te euforija bez razmišljanja o danu posle, kada se pobeda ukvari.
Ne zbog igrača i Drulovića, oni su oročili uspeh, titula je kamata na njihove karijere, tek će uživati, ako je budu pametno trošili.
Ne mislim na njih, već na političare, kvazi menadžere, savez, klubove, sve te što iskaju zlatnu prašinu, da na brzinu preboje oronulu fasadu.
Litvanski trijumf će biti kišobran, kad se neko bude nasmejao livadama na kojima će početi nova sezona JSL (koga briga), javiće se neki brkati čikica da vam skrene pažnju da su ona deca od sinoć počela na tim pašnjacima.
Kada se razlegne lelek što ne idemo na Mondijal, pojaviće se proroci da vas zamole da se strpite par godina jer će zlatna generacija porasti i iskopirati trijumf na najvišem nivou, onome na kome se igra protiv odraslih ljudi.
Neće, jer stvari ne funkcionišu tako.
Kako znam?
Setite se mladih reprezentacija, kako su razmontirali taj duh zajedništva koji poseduješ dok te ne iskvare, počnu da gađaju brojkama, dohvate sa kombinacijama i procentima.
Dok ne počnu da te prozivaju huligani sa tribina, dok ne rizikuješ šamar pred očima hiljada svedoka, dok te ne nateraju da u očekivanju transfera postaneš lutka na koncu i druga gledaš kao konkurenciju i prepreku.
Tada se ideali izgube, slušaš kako se ošišane budale prepucavaju sa tribina, ukapiraš da većina tu nije došla ni zbog tebe, ni zbog igre. Unize sport toliko da se zapitaš "čemu sve to".
Tu ostaje sećanje na noć velike pobede.
Zbog čega ja sve ovo?
Da ne očekujete previše i udišete ovo sada punim plućima.
I na kraju, neka slogan bude "Postani evropski prvak i pali".
Dok ne bude kasno...
https://twitter.com/Boris_sportske
0 Komentara