Mamić za "Sportske": "Neće biti incidenata!"

Predsedniku Dinama najpre smo čestitali sjajno organizovanu proslavu Zlatnog jubileja 100 godina fudbala u Hrvatskoj, jer i vrapci na grani znaju da je Davor Šuker samo nominalno prvi čovek HNS, dok uloga „sive eminencije“ hrvatskog fudbala pripada isključivo popularnom Maminju ?

„To je zaista bio jedan glamurozan događaj na koji sam ja, kao fudbalski poslenik, veoma ponosan. Odazvali su se svi oni koji nešto znače u svetskom fudbalu na čelu sa predsednikom FIFA Sepom blaterom prvim čovekom evropskog fudbala Mišelom Platinijem. Pored njihovih najbližih saradnika, manifestaciju u Hrvatskom narodnom pozorištu pratilo je još 37 predstavnika evropskih asocijacija i 11 članova Izvršnog komiteta UEFA. Meni lično,a li i mojim kolegama iz HNS mnogo je krivo što srpska delegacija nije došla u kompletnom sastavu. Drago mi je da sam video svog druga Ivana Ćurkovića, ali predsednik Karadžić je osvedočeni prijatelj hrvatskog fudbala i našeh saveza i njemu je apsolutno bilo mesto tog dana u Zagrebu“.
 
Razgovarali smo sa Ćurkovićem po povratku iz Zagreba i dobili informaciju da sa Platinijem nije bilo reči o predstojećem velikom duelu Hrvatske i Srbije. Da li je Vas  uplašilo poslednje upozorenje  Srbiji i Hrvatskoj od strane predsednika UEFA i hoće li  eventualni incidenti 22. marta udaljiti „Kockaste“ i „Orlove“na duže vreme iz Evrope?

„Ma ne plašim se nikakvih incidenata. Budite ubeđeni da će tog dana sve proteći u najboljem redu. Zagreb je civilizovan grad i svi ti pojedinci koji bi pokušali da nanesu bilo kakvu štetu Hrvatskoj i našim igračima bili bi u tome onemogućeni. Utakmica će sama po sebi biti visokog rizika u organizacionom smislu. Ali vas uveravam da će postojati maksimalni uslovi za igru. Stadion će biti krcat, atmosfera paklena, pa ko se bolje snađe. Bodovi se osvajaju isključivo na terenu, sve ostalo nema veze sa mozgom. To su priče bolesnih umova koje nemaju nikakvo pokriće. To su primitivni i glupi komentari koji skreću sa teme i samo štete fudbalu i kod nas i kod vas. Odnosi čelnih ljudi dva saveza, i pojedinačno i institucionalno, su na najvišem mogućem nivou. Igrači dve rečprezentacije se sreću po Evropi, igraju međusobno, neki su čak i klupski drugovi, druže se, izlaze zajedno, pa u ćemu je onda problem. Samo zlonamerni i neodgovorni umovi stvaraju zapaljivu atmosferu i kada čitate i pratite sa strane njihove komentare, imate utisak da učestvujemo u trećem svetskom ratu“.
 
Mihajlović je ostao dosledan i zahtevaće od srpskih igrača da aplaudiraju himni Hrvatske? Realno, ne možemo da očekujemo da će Maksimir biti tih tokom intoniranja „Bože pravde“?

„Ja na to ne mogu da utičem. Tu sam nemoćan. Mogu samo da kažem šta bih želeo, isto kao i predsednik Šuker, da se 'plješće' srpskoj himni. Ako ne može to, onda bar da se ne 'fukće', jer to je izraz primitivizma i to šalje jako ružnu sliku o Hrvatskoj u svet. To su jednostavne stvari koje se u normalnim zemljama podrazumevaju. Ali, ovo je ipak Balkan. Mi ćemo sa svoje strane učiniti sve što je u našoj moći da se Srbija oseća u Zagrebu kao kod svoje kuće. Želimo da govorimo fudbalskim jezikom viteštva i tolerancije. Svako pozivanje na nacionalizam,  bitke, ratove, žrtve je odraz primitivnog razmišljanja. Uveravam vas da vođstvo hrvatskog saveza, stručni štab i igrači u tome neće učestvovati".
 
Zar nije upravo selektor Štimac prvo pozivao na nacionalizam pominjući oslobođene generale i taj famozni početni udarac?

„Tu moramo da budemo oprezni. Ja ne znam tačno šta je Štimac izvorno rekao. Postoje raznorazne interpretacije. Voleo bih da sam tada bio u njegovoj blizini, pa da mogu da donesem konačan sud.  Nesumnjivo, šteta je načinjena. Reči su odjeknule i van granica naše dve zemlje. Reagovala je i UEFA. Želim da verujem da Štimac nije rekao tako u takvom smislu. U svakom slučaju, svima je od starta bilo jasno da je to nemoguće. Kakav početni udarac, molim vas? Pa ko bi to dozvolio. Ako je ikada i postojala takva ideja, a ja sam siguran da nije, bila bi potpuno deplasirana i nepotrebna. Čak i Štimac zna daje to nemoguće. Fudbal treba dati u ruke fudbalerima i sportistima, kao što je to Hrvatska učinila postavljanjem Šukera na mesto predsednika. Još jednom poručujem srpskoj delegaciji da će ih u Zagrebu sačekati potpuno normalni i regularni uslovi za igru. Na njima je da na terenu pokažu da li su bolji od nas. Sportski ćemo čestitati Srbiji ukoliko nas pobedi i neće biti ni najmanjih incidenata na terenu. Tribina je nešto drugo. Teško je kontrolisati psihologiju mase. Ostaje nam da se nadamo da će i tu sve proteću u naboljem redu i da će publika navijati fer i sportski“.
 
Da li su se Vaši lični odnosi sa Igorom Štimcem normalizovali od kako je on preuzeo funkciju selektora, jer vam je obojici u interesu da komunikacija bude na visokom nivou budući da Dinamo daje veliki broj reprezentativaca?

„Ma naravno. Nikome ko je pametan, sukobi nisu od koristi. Da se odmah razumemao, Igor i ja nismo imali lični sukob. Samo smo bili u dva različita tabora tokom izborima u Fudbalskom savezu. Kada se taj proces završio, seli smo za sto i dogovorili se. Ima li boljeg primera da nismo neka zlopamtila od činjenice da smo Štimca postavili za selektora posle Bilića, iako je bio naš ljuti neprijatelj u toku izborne procedure“.
 
Štimac i Mihajlović  su bili sjajni igrači, ali su obojica poznati po nezgodnom karakteru. Koliko će oni svojim nepromišljenim izjavama, kakvih je već bilo sa obe strane, doprineti stvaranju tenzije pred 22.mart i možete li da utičete i na jednog i na drugog da spuste loptu na zemlju pa čak i da organizuju jednu zajedničku konferenciju za štampu na kojoj bi dali primer navijačima i doprineli smirivanju strasti?

„Veoma dobro poznajem obojicu. Štimca naročito. Verujte mi da tu neće biti nikakvih problema. Zašto stvaramo negativnu klimu ako za to nema potrebe. Nikada nisam bio demagog, zato ove moje reči shvatite maksimalno ozbiljno. Svi zajedno moramo da radimo na spuštanju tenzije. Sa naše strane niko ne razmišlja na način kako se to prenosi u medijima. Svi u hrvatskom taboru izuzetno respektuju i Mihajlovića i njegove igrače. O rukovodstvu saveza da ne govorim. I to je prava istina, sve ostalo su najobičnije laži. Ma koliko zvučalo paradoksalno, baš taj respekt sa naše strane može da bude najveća opasnost po Srbiju. Činjenica da je vaša reprezentacija cenjena i poštovana od strane članova našeg stručnog štaba, govori da će se Hrvatska apsolutno spremiti za veliku fudbalsku bitku i da će imati ogroman motiv da pobedi kvalitetnog protivnika. Ne zaboravite da smo mi sa tri boda iz duela sa Srbijom, već na korak od Brazila“.
 
Kako objašnjavate slab start Srbije u kvalifikacijama i koje naše igrače posebno cenite?

„Poznato je moje mišljenje u srpskim fudbalerima. Mnogo puta sam rekao da srbija ima vrhunski fudbalski potencijal. Ne preterujem ako kažem da ste po imenima fudbalera među pet ili sedam top reprezentacija na svetu svih vremena. Imate samo jedan problem koji vas sprečava da zablistate kada je to najvažnije. Nikada niste uspeli da stvorite kult reprezentacije. Nemate ono što ima Hrvatska. Zahvaljujući kultu nacionalnog tima, mi smo bili treći na svetu i to nas je kasnije nosilo u svim kvalifikacijama i na velikim završnim turnirima. Priznajem, Hrvatska je na ovim poslednjim izborima narušila to svoje fudbalsko jedinstvo. Pokušavamo sada da ga povratimo i uspevamo pre svega zbog dobrih rezultata u kvalifikacijama. Kult vam je najvažnija stvar i predstavlja osnovu uspeha. To je ključna razlika između srpske i hrvatske reprezentacije. Imali smo i jedni i drugi vrhunske igrače, imamo ih i danas, nisam siguran da Srbija čak nije imala i bolje, ali su rezultati na našoj strani. Isključivo zato što niste naučili da poštujete kult državnog tima. Ako to uspete da premostite, dobićete ekipu za velika dela“.
 
Da pređemo sada na klupske teme, daleko sumornije od ovih reprezentativnih.  Da li bi Dinamo postigao više od gola i osvojio više od boda u Ligi šampiona, a Partizan imao bolji skor od svega tri remija u Ligi Evrope, da su imali međusobne duele u Regionalnoj ligi, samim tim i više jakih mečeva na domaćoj sceni?

„Vi znate da sam ja bio jedan od prvih zagovornika te Lige. Iskreno, mislim da je ta tema 'passe' i da je više ne treba potezati. Mi moramo, svako za sebe, napraviti najbolji sistem takmičenja u svojim državama. Hrvatska je 'profulala' što je išla na ligu od 16. Lično sam se zalagao na smanjenje lige i uspeo sam da ubedim saradnike u njenu svrsishodnost. Sada imamo 12, a već od sledeće sezone smanjujemo na 10 klubova. Kada takva liga bude zaživela, kroz 3-4 godine doći će do klasičnog buma hrvatskog fudbala. To vam garantujem. Činjenica je da velika ekonomska kriza drma svetom i da je ugrozila čak i naša državna gospodarstva, a šta tek da očekuju fudbalske organizacije. Zato će jedno četvorokružno takmičenje sa 10 klubova doneti koncentraciju kvaliteta. A mi „de fakto“ već igramo Regionalnu ligu. U ovim kvalifikacionim rundama za evropska takmičenja. Koliko su samo Zvezda, Partizan, Dinamo, Hajduk i ostali naši klubovi odigrali utakmica ovog leta sa timovima iz regiona. Dinamo čak 12. Naravno, nije to ona liga o kojoj se govorilo i koja se nazivala Jadranskom, ali i to su jake utakmice koje donose iskustvo. Bitno je samo da oformimo snažne timove koji će biti konkurentniji u Evropi i da pokušamo bar da dostignemo taj nivo da svake godine dočekamo proleće na međunarodnoj sceni. Naš prijatelj Platini čini sve kako bi nam olakšao posao. Sada planira i da reformira sistem takmičenja u oba evropska kupa, pa bi od 2015.godine Liga šampiona brojala 64 kluba. To je šansa za klubove sa prostora bivše SFRJ da dođu do izražaja, ali ne smemo sada sedeti skrštenih ruku i čekati da nam mesto u eliti padne sa neba. To mora da  nam bude dovoljan motiv da u naredne dve godine ojačamo i na sportskom i na infrstrukturnom i na organizacionom planu. I moramo što pre da zaboravimo na tu Regionalnu ligu. Ta ideja je prošlost, ta vremena su iza nas. Bilo je i logično i legitimno razmišljati o tome, ali kada ne postignete konsenzus ne možete nekog silom terati da radi ono što ne želi“.
 
Šta vas je više porazilo ove sezone, broj Dinamovih bodova ili broj gledalaca na Maksimiru na utakmicama Lige šampiona?

„Apsolutno broj gledalaca. Neshvatljivo i nerazumljivo da jedno takvo takmičenje prati tako mizeran borj ljudi. Međutim, to je već jedan dublji problem od koga ja ne bežim. Reč je o katastrofalnoj infrastrukturi i to nije slučaj samo sa Zagrebom nego i sa drugim gradovima iz bivše države. Imamo sportske objekte koji su sagrađeni još 1945.godine i nikada ni paru nismo uložili u njihovu rekonstrukciju. Drugi ključni razlog za slabu posetu na našim utakmicama je poplava TV prenosa jakih stranih utakmica. Ljudi danas na satelitu gledaju i po 30 vrhunskih mečeva dnevno i ko bi se odrekao takvog zadovoljstva u toplom domu u zamenu za nekvalitetnu utakmicu iz neudobne stadionske stolice. Ko će da povede svoje dete na oronuli fudbalski objekat da kisne ili da mu pada sneg po glavi. Posle toga, na red dolazi zastareli sistem takmičenja. Liga od 16 je preglomazna i nikoga ne zanima. Morate dati šansu profesionalnom fudbalu, a siguran sam da ni mi u Hrvatskoj ni vi u Srbiji ne znamo šta taj termin podrazumeva. Profesionalni fudbal živi na tržištu i priznaje isključivo suvi kvalitet. I ono najvažnije: profesionalni fudbal je operisan od huliganizma. Pa sad vi meni recite, postoje li u naše dve zemlje primarni uslovi za funkcionisanje fudbala na profesionalnom nivou. Ne budimo blesavi“.
 
Kako onda iskoreniti huliganizam koji preti da preuzme potpunu kontrolu, jer i u Hrvatskoj i u Srbiji ključnu reč u najvećim klubovima vode osvedočeni huligani?

„To je suština problema o kome je detaljno govorio i Mišel Platini prilikom posete Zagrebu. On je istupio kao otac i šef svih fudbalera sa prostora bivše Jugoslavije jer je UEFA u svojoj opsežnoj istrazi došla do zaključka da samo mi nismo našli rešenje za borbu protiv huligana. Prvi čovek evropskog fudbala je izneo niz kritika na račun naših saveza, ali je takođe upozorio i Vlade naših zemalja apelujući da je to problem kojim i one moraju ozbiljno da se pozabave. Ne želim nikoga da amnestiram, priznajem da u našem fudbalu pored huliganizma ima i mnogih kriminalnih aktivnosti ali ni u približnom obliku kako to neko želi da nam podmetne. Vlade su dužne da osiguraju sportistima normalno funckionisanje i borbu na terenu bez uticaja spoljnih faktora. Zar i Ustav ne garantuje svakom građaninu pravo na rad i sigurnost. A mi smo došli u situaciju da nas huligani rasteruju sa stadiona i ne dozvoljavaju nam da uživamo u najvažnijoj sporednoj stvari na svetu“.
 
Važite za jednog od najboljih i najuspešnijih fubalskih poslodavaca na prostorima bivše SFRJ. Bukvalno ste doktorirali na planu skautinga talentovanih igrača, njihovom sazrevanju, afirmaciji i kasnije višemilionskoj prodaji u inostranstvo? Imate li neki koristan savet za čelnike srpskih klubova?

„Hvala vam na komplimentu. Pre nego što odgovorim na Vaše pitanje, prvenstveno želim da Vas zamolim da prenesete moje najiskrenije pozdrave mom velikom prijatelju Draganu Džajiću. To  mi je bio jedan od lepših dana u životu kada sam čuo da ga je vaš predsednik abolirao i da se Džaja vratio u Crvenu zvezdu. On je ubedljivo najveća fudbalska legenda na prostorima na kojima smo nekada živeli u zajedničkoj državi. Želim njemu i Zvezdi da se što pre vrate na staze stare slave. Drago mi je da se i vaša Vlada konačno zainteresovala za fudbal i da je obećala pomoć Zvezdi i Partizanu. Moram da priznam da sam ljubomoran zobg toga, jer Dinamo nema tu vrstu privilegije. Naše vlasti već godinama nemaju sluha ni za Dinamo koji je nacionalni brend, a pogotovu za neke manje klubove. Što se tiče tih transfera i tih miliona o kojima govorite, nema tu neke naročite filozofije. Bitno je samo osećati fudbal i razumeti se u njega. Predsednika Partizana Đurića ne poznajem jer je nov u fudbalu, ali zato vrlo dobro znam kako je Džaja svojevremeno radio. Pa svi smo mi učili od njega. Kada su ga na onako mučan i sramotan način sklonili iz Zvezde onda su drugi nametnuli svoj stil rada i vidite i sami kakvi su rezultati. Odlaskom Džaje ja sam preuzeo primat i posato glavni fudbalski tata na ovim prostorima. Ali, Džajić je neponovljiv. Volim konkurenciju i to je još jedan razlog zašto se neizmerno radujem njegovom povratku na Marakanu. Pametni ljudi se neodiču tako lako veličina kao što je Srbija u jednom trenutku okrenula leđa Džaji, Cveletu, Bjekoviću i Zečeviću. Molim Vas, puno mi pozdravite Džajića, a ja ću mu ovih dana i lično poslati telegram čestitke. Želim mu da opet bude najbolji, a ja ću se truditi da budem bolji njega“.
 
Znali ste često na konferencijama da uđete u otvoreni sukob I sa članovima ozloglašene navijačke grupe Bed Blu Bojs. To takođe nije svojstveno čelnicima Zvezde i Partizana.

„To su ozbiljne stvari i ja ih potpuno razumem. Nije prijatno biti izložen konstantnim pretnjama i napadima huligana. Meni je svejedni i ja se njih ne bojim. Ali, nije reč o meni. Ispaštaju tu i članovi porodice, prijatelji. Svi se oni brinu za vašu bezbednost. Ponavlja, problem huliganizma je dosta kompleksan i sa njima mora da se obračuna država. Fudbalski klubovi su tu nemoćni. Savezima su takođe vezane ruke. Mi sa naše strane možemo da doprinesemo apelima i pozitivnim ponašanjem na terenu, ali ne možemo da uzmemo hladno oružje pa da idemo na ulice ili na tribine i da se tučemo sa njima“.
 
Recite na na kraju da li Vas je zaboleo najnoviji poraz od Ćire Blaževića? Stekli smo utisak da je „trener svih trenera“ prihvatio ponudu Zagreba samo iz razloga da bi ponovo dobio šansu da Vam se osveti i da pobedi Dinamo.

„Nije me uopšte zaboleo. Naprotiv. Verovali ili ne, priželjkujem takve rezultate. Daj bože da se i u hrvatskoj i u srpskoj ligi češće dešava da favoriti padaju protiv malih. Ljudi koji se kreću u mom okruženju znaju da ovo nije prazna pričam. I njima sam u kafiću priznao da mi poraz od Zagreba nije teško pao. Navijači vole neizvesnost. Liga u kojoj je Dinamo šampion već posle prva tri kola ne odgovara nikome. Najmanje samom Dinamu.  Kamo sreće da se do poslednjeg kola tri ili četiri kluba bore za titulu. I stadioni bi bili puniji i liga atraktivnija“, vešto je izbegap da uopšte pomene ime Ćire Blaževića u odgovoru na poslednje pitanje.