Mit o večitoj mušteriji (18.00)
Autor: Boban Filipović
nedelja 07.09.2014.
11:59
Izvor: Sportske.net
Ko to kaže, ko to laže Srbija je mala? Nije mala, nije mala, al' nikad nije pobedila Grčku. Nikad odkad se tako zove, nikad na velikom takmičenju. Sad je prilika, sad il' nikad!
fiba
Povezane vesti
Grčka kao "večita mušterija" u košarkaškom smilsu svoje poreklo vuče iz jugoslovenskih korena.
Na prvom velikom takmičenju posle raspada velike SFRJot, nova, mala Jugolsavija okitila se baš u Grčkoj titulom evropskog prvaka.
Junak tog prvenstva iz '95 godine bio je sadašnji selektor Srbije Aleksandar Đorđević. Sale je pljusnuo 9 (slovima devet) trojki Litvaniji u finalu i doneo prvu radost ekstremnih razmera srpskom sportu u posleratnom periodu 90-ih.
Cela hala je navijala protiv SR Jugoslavije, jer je pre toga u polufinalu tukla domaćina u sred Atine. Pored toga, naši igrači su tada morali da mole Litvance da se vrate na teren u jednom tenutku, jer nisu mogli da se pomire sa tim da nisu bolji. Grci su se provukli na mala vrata, jer su ih u brukanju nadmašili Hrvati.
Bivša jugoslovenska republika osvojila je bronzu ubedljivom pobedom nad Grčkom u meču za treće mesto, kao i godinu dana ranije na Mundobasketu u Kanadi, ali je prilikom dodela medalja sišla sa pobedičkom postolja neposredno pre uručenja onih najsjajnijih i intoniranja himne "Hej Sloveni".
Iako su tu istu himnu neki od hrvatskih reprezentativaca ponosno pevali četiri, pet ili šest godina ranije prilikom osvajanja evropskih i svetskih zlatnih medalja u Zagrebu, Buenos Airesu i Rimu, napravljen je presedan u istoriji sporta da jedan od osvajača medalja napusti pobedničko postolje. I to samo zbog političke direktive.
Od tada u košarkaškom svetu postoji kletva pobedničkog postolja: da se niko ko napusti postolje, tamo i ne vrati. Hrvatska ga bez izuzetka "poštuje" do dana današnjeg.
Nije pomoglo ni drugovanje iz mlađih dana iz reprezentacije Paspalja, Kukoča, Divca, Rađe, Đorđevića, Komazeca, Danilovića, Vranjkovića, Savića, Perasovića, Sretenovića...Rat i politika su sve lepe uspomene bacili u senku.
Jugoslavija je postala prvak Evrope u košarci u kolevci demokratije Evrope, u Atini.
Nakon toga su se ispevavale pesme o Atini kao malom gradu i njenom narodu kao znate već čemu, kao i o tadašnjem hrvatskom predsedniku kao simbolu antisporta.
Tri godine kasnije na istom mestu, Jugoslavija kao suvereni košarkaški vladar Evrope postaje i prvak sveta.
Isti je i scenario, pobeda nad domaćinom u grupnoj fazi, pa u polufinalu.
To polufinale '98 je bila klasična demonstarcija sile jednog vladaoca. Grci su vodili veći deo utakmice, ali Dejan Bodiroga je uzeo stvar u svoje ruke i odveo meč u produžetak, u kome se pitanje pobednika više nije postavljalo. Scena kao Papanikolau degažira loptu je jedna od najupečatljivjih slika nemoći u istoriji sporta.
Grčka publika se u finalu nije izglupirala kao tri godine ranije, junak tog napetog meča sa Rusijom bio je Željko Rebrača, a pehar namenjen svetskom šampionu podigao je Aleksandar Đorđević. Bilo je to četvrto svetko zlato za jugoslovensku košarku.
U jednom međuperiodu nismo igrali bitne utakmice sa Grcima, manje voljom žreba, više zbog njihovog posrnuća, a naše dominacije u vodi još po jedne evropske i svetske titule, a potom i pada.
Preokret nastaje sredinom prve decenije XXI veka, kada Grčka osvaja Eurobasket u Beogradu, koji je bio naše zacrtano zlato.
Beogradska Arena je tada pozdravila nove šampione Evrope, prvi put na krovu još od 1987. godine i generacije Galisa, Janakisa i Fasulasa, koja je na svom terenu osvojila titulu najboljeg na "sratom kontinentu".
Od trenutka kada je Grčka 2005. godine u Beogradu postala evropski šampion, košarkaška reprezentacija naše zemlje, kako god se ona u međuvremenu zvala, nikada nije uspela da pobedi Helene na jednom velikom takmičenju.
Prva prilika bila je u "ukletoj" Granadi na Evrobasketu 2007. godine. Aktuelni šampion Evrope i aktuelni vicešampion sveta je tada slavio posle produžetka u grupnoj fazi takmičeja protiv Mokinih "Moskitosa", taj meč će ostati upamćen po epohalnoj izjavi Darka Miličića povodom sudijskog kriterijuma. Srbija je tada prvi put nastupila pod tim imenom na jednom velikom takmičenju.
Nakon toga, Srbija je još samo jednom igrala sa Grčkom na velikim takmičenjima, bilo je to na Eurobasketu u Litvaniji 2011. godine, razigravanje za plasman od 5. do 8. mesta, Grci su bili bolji, unakazili su nas u prvoj četvrtini , taj poraz koštao nas je Olimpijskih igara u Londonu.
Grčka je jedina reprezentacija uz Novi Zeland koja učestvuje na Mundobasketu u Španiji i koja nas je dobila u pripremnom periodu.
Bio je to meč na jednu loptu, a odlučen je sa penala usled nerpomišljenog faula Vladimira Micova par sekundi pre kraja, momka koji iz poznatih razloga nije deo ekipe na ovom Svetskom kupu. Utehu za taj potaz bismo mogli da potražimo u činjenici da smo tada igrali bez njegovih dugogodišnjih saigrača iz moskovskog CSKA Miloša Teodosića i Nenada Krstića.
Baš njih dvojica bli su kažnjeni sa po dve i tri uzakmice neigranja na prošlom Mundobasketu u Turskoj zbog tuče u meču sa Grcima na Akropolis kupu uoči istog. Krstić je tada Burusisa, najkorisnijeg igrača Grčke na ovom Svetskom kupu, gađao stolicom!
Srbija je pre četiri godine ostala bez medalje zbog neviđene sudijske krađe u polufinalu protiv Turske, Grčka je završila učešće porazom u 1/8 finala od tada aktuelnog svetskog šampiona Španije, kome je već u narednoj fazi presudio Miloš Teodosić čuvenom trojkom nekoliko sekundi pre kraja.
U Srbiji se sa svih strana čuju leleci kako naša reprezentacija u Španiji igra u dosta slabijem sastavu od najjačeg mogućeg. To je istina, ali Grci imaju još više razloga za tako nešto.
Njima na ovom Mundobasketu ne igraju Vasilis Spanulis, Sofoklis Skorcijanidis, Kosta Kufos, kako ni iskusniji Dimitris Dijamantidis i Antonis Focis, koji su rekli zbogom reprezentaciji.
U odsustvu pomenutih, glavne uloge preuzeli su Janis Burusis i u srpskim medijima osporavani trojkaš Nikos Zisis. Bitne role igraju Nik Kalates, Jorgos Printezis, Kostas Papanikolau, Kostas Kajmakoglu, tu su još talentovani Janis Adetokunbo, Kostas Slukas, Jan Vujukas, Kostas Vasileadis, Andreas Gliniadakis i Vagelis Mancaris.
Šansa Srbije su njeni bekovi. Teodosić, Bogdanović i Marković imaju kapacitet da nadigraju svoje direktne rivale. Uz adekvatnu rekaciju u defanzivi, naravno.
Na centarskim pozicijama, bar na osnovu do sada prikazanog, Grčka ima prednost zbog Buruisa, koji ima dabl-dabl (u poenima i skokovima) u proseku posle grupne faze. Raduljica će imati veliki izazov, na većim iskušenjima protiv Brazila, Španije i Iranca Hadadija se naš najbolji strelac nije baš proslavio, dodatni motiv može da mu bude interesovanje Reala, Burusisovog kluba, plus se utakmica osmine finala igra u Madridu.
Španska prestonica bi morala maksimalno da motiviše i našu jedinu četvorku po vokaciji Stefana Birčevića, koji će od naredne sezone igrati za Estudijantes. Sjajna prilika za predstavljanje pred madridskom publikom.
Veliki pritisak biće na Nemanji Bjelici. 'Beli' je zbog kadrovskih problema sa četvorkama dobar deo šampionata morao da pokriva ovu poziciju, iako mu nije primarna. Od slučaja do slučaja vodiće borbe za Printezisom, Kajmakogluom i odličnim defanzivcem Papanikolauom. U predstojećem meču od poenterskog učinka možda će biti bitniji njegovi skokovi, naročito u odbrani, budući da nam je građenje pod svojim košem bila jedna od najvećih boljki još od priprema. On je naš najbolji skakač.
Čekamo pravu partiju kapitena Krstića, čije su nas sjajne igre na Eurobasketu u Sloveniji prošle godine i dovele na XVII Mundobasket - sada je pravo vreme za to. Svaki naš igrač kome Đorđević pruži priliku da istrči na parket moraće u svakom trenutku da da sve od sebe kako ne bismo okončali takmičenje pre no što smo očekivali. Neophodna i je mirnija ruka prilikom izvođenja slobodnih bacanja nego što je to bio slučaj do sada.
Zbog svih pet pobeda u grupnoj fazi Grčka nosi breme favorita protiv Srbije, iako nikada nije dobila našu reprezentaciju na Svetskom kupu.
FIBA Srbiji ne priznaje pet jugosloveskih svetkih zlata, tri srebra i dve bronze. U njihovoj statistici stoji da smo bez medalja, da nam je najveći uspeh četvrto mesto pre četiri godine u Turskoj. Grčka ima jedno srebro koje je izvojevala u Japanu 2006. godine gde je otišla kao prvak starog kontinenta iz Beograda godinu dana ranije. Od ranije ima i dva uzastopna četvrta mesta (1994, 1998).
U Španiji je pre ovog održan jedan Mundobasket, 1986. godine u Madridu. Jugoslavija je tada osvojila bronzanu medalju, koja je došla kao slaba uteha za najtragičnije izgubljenu utakmicu u istoriji domaće košarke u polufinalu od SSSR-a. Sada bismo svi bili presrećni da njena legitimna naslednica Srbija ponovi taj uspeh.
Prva prepreka do tog "višeg" cilja je Grčka. Biće tvrdo, biće napeto, to je sigurno. Zanimljivo, "pravoslavna braća" se ne mogu pohvaliti dobrim završnicama jer nijedan nije dobio nijednu poslednju četvrtinu u dosadašnjem toku Mundobasketa.
"Orlovi", poletite, letimo i mi sa vama. Počinje u 18h.
Na prvom velikom takmičenju posle raspada velike SFRJot, nova, mala Jugolsavija okitila se baš u Grčkoj titulom evropskog prvaka.
Junak tog prvenstva iz '95 godine bio je sadašnji selektor Srbije Aleksandar Đorđević. Sale je pljusnuo 9 (slovima devet) trojki Litvaniji u finalu i doneo prvu radost ekstremnih razmera srpskom sportu u posleratnom periodu 90-ih.
Cela hala je navijala protiv SR Jugoslavije, jer je pre toga u polufinalu tukla domaćina u sred Atine. Pored toga, naši igrači su tada morali da mole Litvance da se vrate na teren u jednom tenutku, jer nisu mogli da se pomire sa tim da nisu bolji. Grci su se provukli na mala vrata, jer su ih u brukanju nadmašili Hrvati.
Bivša jugoslovenska republika osvojila je bronzu ubedljivom pobedom nad Grčkom u meču za treće mesto, kao i godinu dana ranije na Mundobasketu u Kanadi, ali je prilikom dodela medalja sišla sa pobedičkom postolja neposredno pre uručenja onih najsjajnijih i intoniranja himne "Hej Sloveni".
Iako su tu istu himnu neki od hrvatskih reprezentativaca ponosno pevali četiri, pet ili šest godina ranije prilikom osvajanja evropskih i svetskih zlatnih medalja u Zagrebu, Buenos Airesu i Rimu, napravljen je presedan u istoriji sporta da jedan od osvajača medalja napusti pobedničko postolje. I to samo zbog političke direktive.
Od tada u košarkaškom svetu postoji kletva pobedničkog postolja: da se niko ko napusti postolje, tamo i ne vrati. Hrvatska ga bez izuzetka "poštuje" do dana današnjeg.
Nije pomoglo ni drugovanje iz mlađih dana iz reprezentacije Paspalja, Kukoča, Divca, Rađe, Đorđevića, Komazeca, Danilovića, Vranjkovića, Savića, Perasovića, Sretenovića...Rat i politika su sve lepe uspomene bacili u senku.
Jugoslavija je postala prvak Evrope u košarci u kolevci demokratije Evrope, u Atini.
Nakon toga su se ispevavale pesme o Atini kao malom gradu i njenom narodu kao znate već čemu, kao i o tadašnjem hrvatskom predsedniku kao simbolu antisporta.
Tri godine kasnije na istom mestu, Jugoslavija kao suvereni košarkaški vladar Evrope postaje i prvak sveta.
Isti je i scenario, pobeda nad domaćinom u grupnoj fazi, pa u polufinalu.
To polufinale '98 je bila klasična demonstarcija sile jednog vladaoca. Grci su vodili veći deo utakmice, ali Dejan Bodiroga je uzeo stvar u svoje ruke i odveo meč u produžetak, u kome se pitanje pobednika više nije postavljalo. Scena kao Papanikolau degažira loptu je jedna od najupečatljivjih slika nemoći u istoriji sporta.
Grčka publika se u finalu nije izglupirala kao tri godine ranije, junak tog napetog meča sa Rusijom bio je Željko Rebrača, a pehar namenjen svetskom šampionu podigao je Aleksandar Đorđević. Bilo je to četvrto svetko zlato za jugoslovensku košarku.
U jednom međuperiodu nismo igrali bitne utakmice sa Grcima, manje voljom žreba, više zbog njihovog posrnuća, a naše dominacije u vodi još po jedne evropske i svetske titule, a potom i pada.
Preokret nastaje sredinom prve decenije XXI veka, kada Grčka osvaja Eurobasket u Beogradu, koji je bio naše zacrtano zlato.
Beogradska Arena je tada pozdravila nove šampione Evrope, prvi put na krovu još od 1987. godine i generacije Galisa, Janakisa i Fasulasa, koja je na svom terenu osvojila titulu najboljeg na "sratom kontinentu".
Od trenutka kada je Grčka 2005. godine u Beogradu postala evropski šampion, košarkaška reprezentacija naše zemlje, kako god se ona u međuvremenu zvala, nikada nije uspela da pobedi Helene na jednom velikom takmičenju.
Prva prilika bila je u "ukletoj" Granadi na Evrobasketu 2007. godine. Aktuelni šampion Evrope i aktuelni vicešampion sveta je tada slavio posle produžetka u grupnoj fazi takmičeja protiv Mokinih "Moskitosa", taj meč će ostati upamćen po epohalnoj izjavi Darka Miličića povodom sudijskog kriterijuma. Srbija je tada prvi put nastupila pod tim imenom na jednom velikom takmičenju.
Nakon toga, Srbija je još samo jednom igrala sa Grčkom na velikim takmičenjima, bilo je to na Eurobasketu u Litvaniji 2011. godine, razigravanje za plasman od 5. do 8. mesta, Grci su bili bolji, unakazili su nas u prvoj četvrtini , taj poraz koštao nas je Olimpijskih igara u Londonu.
Grčka je jedina reprezentacija uz Novi Zeland koja učestvuje na Mundobasketu u Španiji i koja nas je dobila u pripremnom periodu.
Bio je to meč na jednu loptu, a odlučen je sa penala usled nerpomišljenog faula Vladimira Micova par sekundi pre kraja, momka koji iz poznatih razloga nije deo ekipe na ovom Svetskom kupu. Utehu za taj potaz bismo mogli da potražimo u činjenici da smo tada igrali bez njegovih dugogodišnjih saigrača iz moskovskog CSKA Miloša Teodosića i Nenada Krstića.
Baš njih dvojica bli su kažnjeni sa po dve i tri uzakmice neigranja na prošlom Mundobasketu u Turskoj zbog tuče u meču sa Grcima na Akropolis kupu uoči istog. Krstić je tada Burusisa, najkorisnijeg igrača Grčke na ovom Svetskom kupu, gađao stolicom!
Srbija je pre četiri godine ostala bez medalje zbog neviđene sudijske krađe u polufinalu protiv Turske, Grčka je završila učešće porazom u 1/8 finala od tada aktuelnog svetskog šampiona Španije, kome je već u narednoj fazi presudio Miloš Teodosić čuvenom trojkom nekoliko sekundi pre kraja.
U Srbiji se sa svih strana čuju leleci kako naša reprezentacija u Španiji igra u dosta slabijem sastavu od najjačeg mogućeg. To je istina, ali Grci imaju još više razloga za tako nešto.
Njima na ovom Mundobasketu ne igraju Vasilis Spanulis, Sofoklis Skorcijanidis, Kosta Kufos, kako ni iskusniji Dimitris Dijamantidis i Antonis Focis, koji su rekli zbogom reprezentaciji.
U odsustvu pomenutih, glavne uloge preuzeli su Janis Burusis i u srpskim medijima osporavani trojkaš Nikos Zisis. Bitne role igraju Nik Kalates, Jorgos Printezis, Kostas Papanikolau, Kostas Kajmakoglu, tu su još talentovani Janis Adetokunbo, Kostas Slukas, Jan Vujukas, Kostas Vasileadis, Andreas Gliniadakis i Vagelis Mancaris.
Šansa Srbije su njeni bekovi. Teodosić, Bogdanović i Marković imaju kapacitet da nadigraju svoje direktne rivale. Uz adekvatnu rekaciju u defanzivi, naravno.
Na centarskim pozicijama, bar na osnovu do sada prikazanog, Grčka ima prednost zbog Buruisa, koji ima dabl-dabl (u poenima i skokovima) u proseku posle grupne faze. Raduljica će imati veliki izazov, na većim iskušenjima protiv Brazila, Španije i Iranca Hadadija se naš najbolji strelac nije baš proslavio, dodatni motiv može da mu bude interesovanje Reala, Burusisovog kluba, plus se utakmica osmine finala igra u Madridu.
Španska prestonica bi morala maksimalno da motiviše i našu jedinu četvorku po vokaciji Stefana Birčevića, koji će od naredne sezone igrati za Estudijantes. Sjajna prilika za predstavljanje pred madridskom publikom.
Veliki pritisak biće na Nemanji Bjelici. 'Beli' je zbog kadrovskih problema sa četvorkama dobar deo šampionata morao da pokriva ovu poziciju, iako mu nije primarna. Od slučaja do slučaja vodiće borbe za Printezisom, Kajmakogluom i odličnim defanzivcem Papanikolauom. U predstojećem meču od poenterskog učinka možda će biti bitniji njegovi skokovi, naročito u odbrani, budući da nam je građenje pod svojim košem bila jedna od najvećih boljki još od priprema. On je naš najbolji skakač.
Čekamo pravu partiju kapitena Krstića, čije su nas sjajne igre na Eurobasketu u Sloveniji prošle godine i dovele na XVII Mundobasket - sada je pravo vreme za to. Svaki naš igrač kome Đorđević pruži priliku da istrči na parket moraće u svakom trenutku da da sve od sebe kako ne bismo okončali takmičenje pre no što smo očekivali. Neophodna i je mirnija ruka prilikom izvođenja slobodnih bacanja nego što je to bio slučaj do sada.
Zbog svih pet pobeda u grupnoj fazi Grčka nosi breme favorita protiv Srbije, iako nikada nije dobila našu reprezentaciju na Svetskom kupu.
FIBA Srbiji ne priznaje pet jugosloveskih svetkih zlata, tri srebra i dve bronze. U njihovoj statistici stoji da smo bez medalja, da nam je najveći uspeh četvrto mesto pre četiri godine u Turskoj. Grčka ima jedno srebro koje je izvojevala u Japanu 2006. godine gde je otišla kao prvak starog kontinenta iz Beograda godinu dana ranije. Od ranije ima i dva uzastopna četvrta mesta (1994, 1998).
U Španiji je pre ovog održan jedan Mundobasket, 1986. godine u Madridu. Jugoslavija je tada osvojila bronzanu medalju, koja je došla kao slaba uteha za najtragičnije izgubljenu utakmicu u istoriji domaće košarke u polufinalu od SSSR-a. Sada bismo svi bili presrećni da njena legitimna naslednica Srbija ponovi taj uspeh.
Prva prepreka do tog "višeg" cilja je Grčka. Biće tvrdo, biće napeto, to je sigurno. Zanimljivo, "pravoslavna braća" se ne mogu pohvaliti dobrim završnicama jer nijedan nije dobio nijednu poslednju četvrtinu u dosadašnjem toku Mundobasketa.
"Orlovi", poletite, letimo i mi sa vama. Počinje u 18h.
0 Komentara