Napredak ili sticaj okolnosti?

Da li to sada znači da je naš klupski fudbal napredovao u poslednjih godinu dana? Donekle bi se moglo reći da je tako, ali samo za nijansu koja može, ali i ne mora ništa da znači.

Recimo, Vojvodina je prošle sezone doživela pravu blamažu protiv Vaduza iz Lihtenštajna i nekako tokom čitave sezone je trpela posledice tog poraza, ne uspevajući nikako da se oporavi. U ''minut do dvanaest'' je izboreno to ''večito'' treće mesto u našoj ''Super''(?!) ligi i plasman u Evropu, gde je ovog leta ostavljen znatno povoljniji utisak. 

Eliminisana je najpre litvanska Suduva, zatim su ''Lale'' odigrale dve veoma uzbudljive utakmice protiv Rapida i na kraju - kako je ušla u Evropu, tako je iz nje i eliminisana, opet u ''minut do dvanaest'', doduše ovaj put su tome i sudije značajno kumovale. Eto, sinoć je taj isti Rapid deklasirao PAOK na svom terenu i sada će igrati u Ligi Evrope.

Crvena zvezda je prošlog leta lako eliminisala letonski Ventspils, ove sezone u toj fazi takmičenja se mučila sa Omonijom, ali što je mnogo važnije, ako bismo samo uporedili epilog prošlogodišnjeg dvomeča sa Renom i ovaj sinoćnji sa Bordoom, utisak je mnogo povoljniji.

Zvezda definitivno sada ima mnogo bolji tim nego pre godinu dana i bilo bi sjajno kada bi ostao na okupu i sledećeg leta, uz par pojačanja, ali obzirom na surovu realnost, takva očekivanja izgledaju kao potpuna utopija. Dakle, Zvezdu do narednog leta po svoj prilici očekuje neki novi početak u formiranju tima, sa potpuno neizvesnim epilogom po pitanju ostvarivanja značajnijeg napretka na evro-sceni.

Zato je zaista velika šteta što crveno-beli sinoć nisu uspeli u Bordou. Ogroman značaj bi to imalo kako za finansijsku situaciju u klubu, tako i za srpski fudbal u celini, za interesovanje navijača, mada je sigurno da, bar kad je Zvezda u pitanju, za podršku navijača ne treba brinuti. Igrom i zalaganjem u obe utakmice sa Žirondincima, ekipa Aleksandra Jankovića je tu podršku svakako i zaslužila.

Partizan je posebna priča. Klub iz Humske je u poslednjih pet godina po broju trofeja dominantan na ovim prostorima, ponovo je jedini od srpskih klubova uspeo da se domogne jednog od dva elitna evropska takmičenja, ali i pored svega toga suviše često doživljava unutrašnje ''turbulencije'', što se, naravno, odražava i na izdanja u Evropi.

Crno-beli se nekako stalno vrte u krug, pa ulazak u Ligu šampiona pre dve godine, zatim nekoliko vrednih transfera, poput Savićevog u Mančester Siti, nisu doprineli većoj stabilnosti u klubu, formiranju respektabilnijeg tima i ostvarivanju boljih rezultata iz godine u godinu.

Nezadovoljstvo navijača je ovog leta, godinu dana posle ''slučaja Šamrok'', posebno došlo do izražaja, ali treba podsetiti i da ni oni, već predugo, ne mogu sami među sobom da izglade sukobe i podele, da reše probleme u sopstvenim redovima.

Šampiona Srbije tokom jeseni očekuju mnogo ozbiljnija iskušenja u Ligi Evrope, u Humsku će stići Inter, Rubin i Nefči, a tu priliku su crno-beli stekli zahvaljujući jedva 45 minuta dobre igre u dvomeču sa Tromsom.

I sinoć je to delovalo prilično traljavo i jalovo do drugog poluvremena, kada su crno-beli konačno pokazali da ipak mogu više od onoga što su pokazivali od starta sezone. Međutim, za iole povoljniji rezultat, što podrazumeva osvajanje bar nekog boda u Grupi H Lige Evrope, Vermezovićevi izabranici će morati tako od prvog do poslednjeg minuta. I još više od toga...

Crno-beli su u finišu prelaznog roka ostali bez Babovića (što veliki broj navijača doživljava kao svoju pobedu), ali i bez Nikole Aksentijevića. Stigao je dugo očekivani štoper, u liku Sretena Sretenovića, ali utisak je da bi trener Vermezović trebalo da razmisli i o pomirenju sa Vukićem, koji bi mnogo značio ovom timu tokom jeseni.

Jer, ako je Libijcu Zabiji više puta progledano kroz prste za neprofesionalizam na treninzima, a čovek je tek došao u Partizan, zbog čega se nova šansa ne bi pružila fudbaleru koji je toliko toga prošao i pružao u crno-belom dresu?

Generalno, sinoć se pogled na naš klupski fudbal koliko-toliko razvedrio, ma koliko navijači Crvene zvezde sada bili tužni posle šokantnog epiloga velike borbe u Bordou.

Ali, to samo po sebi ništa ne znači, i dalje vapimo za jačom domaćom ligom, i ostali klubovi moraju da napreduju, kako bi se konačno smanjio jaz između ''večitih'' i ostatka lige i kako bismo konačno gledali bolji fudbal u Srbiji.

A dotle, i dalje ćemo se zadovoljavati sporadičnim ulascima Partizana ili Crvene zvezde u Ligu Evrope, gde ih, evo primera od danas, čak i azerbejdžanski Nefči posmatra kao totalne autsajdere...