Partizan - 'Zimnica' bez povrća
Autor: Mihajlo Vidojević
ponedeljak 09.12.2013.
19:07
Izvor: Mihajlo Vidojević
Šestostruki uzastopni šampion Srbije i klub koji će zimsku pauzu u Jelen Superligi provesti na liderskoj poziciji na tabeli prezentovao je tokom jeseni recept uz pomoć kojeg se može spremiti 'zimnica' a da pritom ne morate da trošite novac na osnovne sast
partizan.rs
Povezane vesti
Minuli vikend bio je poslednji takmičarski u Jelen Superligi Srbije kada je 2013. godina i prvi deo sezone 13/14 u pitanju.
Branilac trofeja i osvajač istog u prethodnih šest sezona otišao je na zimsku pauzu u šampionatu sa zvanjem jesenjeg šampiona i prednošću od jednog boda u odnosu na "večitog" rivala i drugoplasirani tim na tabeli.
Učinak Partizana na takmičarskim utakmicama u prvom delu tekuće sezone iznosi 13 pobeda, 5 remija i 6 poraza. Ako brojke prevedemo u reči situacija je sledeća. Crno-beli nisu uspeli da se plasiraju u grupnu fazu jednog od dva evropska fudbalska takmičenja, eliminisani su u četvrtfinalu nacionalnog Kupa i zauzimaju prvu poziciju na tabeli domaće lige.
U poređenju sa istim periodom u 2012. godini učinak Partizana razlikuje se 'samo' za šest utakmica u grupnoj fazi Lige Evrope i četiri boda manje u domaćem šampionatu. Ipak, tri remija i tri poraza u Ligi Evrope u sezoni 2012/2013 prave veliku razliku.
Nadali su se, očigledno, predsednik Đurić, deo UO i sportskog sektora da će se tim formirati nakon što se uzme 'koji' evro od plasmana u grupnu fazu LE, pošto je i detetu bilo jasno da je LŠ viša instanca za uslove u kojima bitiše šampion Srbije, ali je već uračunat kapital završio na računu švajcarskog Tuna!
Improvizacija koja je godinu dana ranije pošla za rukom čelnicima Partizana u dvomeču sa Tromzom ovoga puta nije dala rezultata pa se prešlo na "plan B" - čitaj "prodaj sve što možeš da se pokriju rupe".
Nikad lošiji prelazni rok nije viđen u Partizanu, posmatrajući samo period šestogodišnje dominacije u domaćoj ligi, od onog koji je letos odrađen u Humskoj.
Partizan je prodao, pozajmio i izgubio (na osnovu isteka ugovora) bezmalo čitava dva tima tokom leta 2013. godine!
Imenima, klub su napustili: Aleksandar Mitrović (Anderleht), Ivan Ivanov (Bazel), Marko Šćepović (Olimpijakos), Milan Smiljanić (Genčlerbirligi), Žarko Tomašević (Kortrijk), Lazar Marković (Benfika), Filip Marković (Benfika), Aleksandar Lazevski (Hovela), Aleksandar Miljković (Braga), David Manga (Hapoel Šmona), Aleksandar Davidov (Ašdod), Goran Lovre (Estegal), Nikola Trujić (Napredak), Stefan Šćepović (Sporting Hihon), Eliomar Silva (Kečkemet), Dejan Babić (Sloboda Užice), Igor Zonjić (Sinđelić), Branko Pauljević (Radnički Niš), Stefan Aškovski (Donji Srem), Filip Knežević (Radnički 1923) i Tomislav Pajović (vraćen Šerifu).
Dobri poznavaoci prilika u domaćem fudbalu svesni su ko je od navedenih igrača bio oslonac tima koji je u prethodnoj sezoni osvojio šestu uzastopnu titulu pa je u ovom trenutku nepotrebno pojedinačno ocenjivati kvalitet svakog igrača koji je napustio Humsku.
Princip kojim bi se trebalo rukovoditi tokom prelaznog roka, kada su finansijski inferiorni klubovi u pitanju, funkcioniše na sledeći način:
1. Prodati najviše jednog igrača koji može da donese veću svotu novca a za kog bi klub mogao da nađe zamenu u svojim redovima ili dovođenjem pojačanja za nešto manju sumu
2. Ne prodavati više od trojice fudbalera nosilaca igre iz prethodne sezone
3. Pojačati se na pozicijama koje su deficitarne delom novca koji je zarađen
4. Promovisati igrače iz svoje škole u prvi tim
Od navedena četiri načela poslovanja u Humskoj su se tokom leta oglušili o prva tri a četvrto je ispoštovano usled nužde. Tako je klub sa epitetom šampiona države u nove pobede krenuo sa timom koji je napustio 21 igrač.
Kada je došao red na pojačanja, u Partizanu su se vodili principom minimuma ulaganja. Od osmorice novih fudbalera, kupljen je samo ugovor Ismaela Beka Fofane, dok su ostala sedmorica u klub stigla kao slobodni ili pozajmljeni igrači.
U Humsku su prethodnog leta stigli:
Epitet pojačanja može se staviti samo uz imena dvojice Milana, golmana Lukača, koji je do povrede u revanšu sa Ludogorecom bio svetla tačka u igri crno-belih, i štopera Obradovića, koji je iskustvom pravio razliku u zadnjoj liniji koja bi bez njega ličila na švajcarski sir.
Učinak ostale šestorice je bolje ne komentarisati jer gore navedene brojke i slika koju su ostavili nastupajući tokom jeseni govore više od reči.
Nikola Aksentijević nije ni senka onog igrača koji je u "prvom mandatu" u Partizanu pružao solidne partije uz desnu aut liniju. Nikola Gulan je uz njega i Erika Đembu Đembu verovatno jedan od najlošijih igrača koji su za Partizan nastupali u prvom delu sezone. Petar Grbić nije pokazao ni deo onoga što je radio u OFK Beogradu, dok je Malbašić tek u završnici jesenjeg dela sezone pružio nagoveštaj da može da igra dobro u kontinuitetu. Fofana nije imao pravo nastupa u Evropi a povrede su ga takođe onemogućile da se bolje uklopi u novu sredinu pa je učinak od četiri postignuta gola solidan za 652 minuta koliko je proveo na terenu.
Pitanje je onda kako je Partizan uopšte uspeo da ostane lider Jelen Superlige sa pojačanjima koja su minimalno doprinela ostvarivanju rezultata tokom jeseni?
Dva su odgovora kojima se objašnjava ovakva nelogičnost!
1. Ekipe koje se takmiče u Jelen Superligi nemaju kvalitet da pariraju Partizanu koji je i u ovakvoj situaciji daleko najorganizovaniji klub u ligi
2. Partizan je zahvaljujući igračima iz svoje omladinske škole (Miloš Jojić i Andrija Živković) i uz pomoć kapitena i vicekapitena pravio razliku tokom jeseni
Vladimir Stojković ubedljivo je najzaslužniji što su crno-beli završili jesenji deo sezone na prvoj poziciji. Neretko je svojim intervencijama ostavljao Partizan u igri a na njegove sjajne odbrane kao da se nadovezivao Miloš Jojić koji je golovima donosio bodove crno-belima.
Od 35 pogodaka, koliko je Partizan postigao na 24 utakmice u svim takmičenjima, Miloš Jojić postigao je 7, Andrija Živković 4 a Saša Ilić 2. Ako izuzmemo samo puke brojke, četvorica navedenih igrača, uz Milana Obradovića mogu se smatrati najvažnijim pojedincima ekipe Vuka Rašovića tokom prvog dela sezone.
Zaključak je da su crno-beli bez pravog pojačanja izgurali jesen u Jelen Superligi ali improvizacija nije princip koji večno daje rezultate. Do prolećnog dela sezone ima dovoljno vremena da "Parni Valjak" bude remontovan, počevši od upravljačke strukture, preko sportskog sektora i igračkog kadra.
Partizanova prednost u odnosu na ostale klubove je SC Teleoptik ali druga najbolja škola fudbala u Evropi ne može da proizvede toliko igrača koliko upravljačka struktura na čelu sa Draganom Đurićem može da proda.
Ove jeseni u Humskoj su uspeli da spreme "zimnicu" bez osnovnih sastojaka ali će takvo poslovanje vrlo brzo ostaviti crno-bele gladne uspeha, kako na evropskoj, tako i na domaćoj sceni.
Branilac trofeja i osvajač istog u prethodnih šest sezona otišao je na zimsku pauzu u šampionatu sa zvanjem jesenjeg šampiona i prednošću od jednog boda u odnosu na "večitog" rivala i drugoplasirani tim na tabeli.
Učinak Partizana na takmičarskim utakmicama u prvom delu tekuće sezone iznosi 13 pobeda, 5 remija i 6 poraza. Ako brojke prevedemo u reči situacija je sledeća. Crno-beli nisu uspeli da se plasiraju u grupnu fazu jednog od dva evropska fudbalska takmičenja, eliminisani su u četvrtfinalu nacionalnog Kupa i zauzimaju prvu poziciju na tabeli domaće lige.
U poređenju sa istim periodom u 2012. godini učinak Partizana razlikuje se 'samo' za šest utakmica u grupnoj fazi Lige Evrope i četiri boda manje u domaćem šampionatu. Ipak, tri remija i tri poraza u Ligi Evrope u sezoni 2012/2013 prave veliku razliku.
Nadali su se, očigledno, predsednik Đurić, deo UO i sportskog sektora da će se tim formirati nakon što se uzme 'koji' evro od plasmana u grupnu fazu LE, pošto je i detetu bilo jasno da je LŠ viša instanca za uslove u kojima bitiše šampion Srbije, ali je već uračunat kapital završio na računu švajcarskog Tuna!
Improvizacija koja je godinu dana ranije pošla za rukom čelnicima Partizana u dvomeču sa Tromzom ovoga puta nije dala rezultata pa se prešlo na "plan B" - čitaj "prodaj sve što možeš da se pokriju rupe".
Nikad lošiji prelazni rok nije viđen u Partizanu, posmatrajući samo period šestogodišnje dominacije u domaćoj ligi, od onog koji je letos odrađen u Humskoj.
Partizan je prodao, pozajmio i izgubio (na osnovu isteka ugovora) bezmalo čitava dva tima tokom leta 2013. godine!
Imenima, klub su napustili: Aleksandar Mitrović (Anderleht), Ivan Ivanov (Bazel), Marko Šćepović (Olimpijakos), Milan Smiljanić (Genčlerbirligi), Žarko Tomašević (Kortrijk), Lazar Marković (Benfika), Filip Marković (Benfika), Aleksandar Lazevski (Hovela), Aleksandar Miljković (Braga), David Manga (Hapoel Šmona), Aleksandar Davidov (Ašdod), Goran Lovre (Estegal), Nikola Trujić (Napredak), Stefan Šćepović (Sporting Hihon), Eliomar Silva (Kečkemet), Dejan Babić (Sloboda Užice), Igor Zonjić (Sinđelić), Branko Pauljević (Radnički Niš), Stefan Aškovski (Donji Srem), Filip Knežević (Radnički 1923) i Tomislav Pajović (vraćen Šerifu).
Dobri poznavaoci prilika u domaćem fudbalu svesni su ko je od navedenih igrača bio oslonac tima koji je u prethodnoj sezoni osvojio šestu uzastopnu titulu pa je u ovom trenutku nepotrebno pojedinačno ocenjivati kvalitet svakog igrača koji je napustio Humsku.
Princip kojim bi se trebalo rukovoditi tokom prelaznog roka, kada su finansijski inferiorni klubovi u pitanju, funkcioniše na sledeći način:
1. Prodati najviše jednog igrača koji može da donese veću svotu novca a za kog bi klub mogao da nađe zamenu u svojim redovima ili dovođenjem pojačanja za nešto manju sumu
2. Ne prodavati više od trojice fudbalera nosilaca igre iz prethodne sezone
3. Pojačati se na pozicijama koje su deficitarne delom novca koji je zarađen
4. Promovisati igrače iz svoje škole u prvi tim
Od navedena četiri načela poslovanja u Humskoj su se tokom leta oglušili o prva tri a četvrto je ispoštovano usled nužde. Tako je klub sa epitetom šampiona države u nove pobede krenuo sa timom koji je napustio 21 igrač.
Kada je došao red na pojačanja, u Partizanu su se vodili principom minimuma ulaganja. Od osmorice novih fudbalera, kupljen je samo ugovor Ismaela Beka Fofane, dok su ostala sedmorica u klub stigla kao slobodni ili pozajmljeni igrači.
U Humsku su prethodnog leta stigli:
1. Nikola Aksentijević (Vitese - pozajmica) 8 nastupa, 720 minuta provedenih na terenu
2. Erik Đemba Đemba (Hapoel Tel Aviv - slobodan igrač) 16 nastupa, 954 minuta provedenih na terenu
3. Nikola Gulan (Modena - slobodan igrač) 11 nastupa, 868 minuta provedenih na terenu
4. Milan Lukač (OFK Beograd - slobodan igrač) 4 nastupa, 315 minuta provedenih na terenu, 3 primljena gola
5. Filip Malbašić (Hofenhajm - pozajmica) 12 nastupa, 681 minut proveden na terenu
6. Milan Obradović (Metalist - slobodan igrač) 20 nastupa, 1800 minuta provedenih na terenu
7. Petar Grbić (Olimpijakos - pozajmica) 10 nastupa, 391 minut proveden na terenu
8. Ismael Fofana (Širak - plaćen oko 210.000 evra) 11 nastupa, 652 minuta provedena na terenu, 4 data gola
Učinak osmorice fudbalera dovoljno svedoči o tome koliko su uistinu pojačali crno-bele.
Epitet pojačanja može se staviti samo uz imena dvojice Milana, golmana Lukača, koji je do povrede u revanšu sa Ludogorecom bio svetla tačka u igri crno-belih, i štopera Obradovića, koji je iskustvom pravio razliku u zadnjoj liniji koja bi bez njega ličila na švajcarski sir.
Učinak ostale šestorice je bolje ne komentarisati jer gore navedene brojke i slika koju su ostavili nastupajući tokom jeseni govore više od reči.
Nikola Aksentijević nije ni senka onog igrača koji je u "prvom mandatu" u Partizanu pružao solidne partije uz desnu aut liniju. Nikola Gulan je uz njega i Erika Đembu Đembu verovatno jedan od najlošijih igrača koji su za Partizan nastupali u prvom delu sezone. Petar Grbić nije pokazao ni deo onoga što je radio u OFK Beogradu, dok je Malbašić tek u završnici jesenjeg dela sezone pružio nagoveštaj da može da igra dobro u kontinuitetu. Fofana nije imao pravo nastupa u Evropi a povrede su ga takođe onemogućile da se bolje uklopi u novu sredinu pa je učinak od četiri postignuta gola solidan za 652 minuta koliko je proveo na terenu.
Pitanje je onda kako je Partizan uopšte uspeo da ostane lider Jelen Superlige sa pojačanjima koja su minimalno doprinela ostvarivanju rezultata tokom jeseni?
Dva su odgovora kojima se objašnjava ovakva nelogičnost!
1. Ekipe koje se takmiče u Jelen Superligi nemaju kvalitet da pariraju Partizanu koji je i u ovakvoj situaciji daleko najorganizovaniji klub u ligi
2. Partizan je zahvaljujući igračima iz svoje omladinske škole (Miloš Jojić i Andrija Živković) i uz pomoć kapitena i vicekapitena pravio razliku tokom jeseni
Vladimir Stojković ubedljivo je najzaslužniji što su crno-beli završili jesenji deo sezone na prvoj poziciji. Neretko je svojim intervencijama ostavljao Partizan u igri a na njegove sjajne odbrane kao da se nadovezivao Miloš Jojić koji je golovima donosio bodove crno-belima.
Od 35 pogodaka, koliko je Partizan postigao na 24 utakmice u svim takmičenjima, Miloš Jojić postigao je 7, Andrija Živković 4 a Saša Ilić 2. Ako izuzmemo samo puke brojke, četvorica navedenih igrača, uz Milana Obradovića mogu se smatrati najvažnijim pojedincima ekipe Vuka Rašovića tokom prvog dela sezone.
Zaključak je da su crno-beli bez pravog pojačanja izgurali jesen u Jelen Superligi ali improvizacija nije princip koji večno daje rezultate. Do prolećnog dela sezone ima dovoljno vremena da "Parni Valjak" bude remontovan, počevši od upravljačke strukture, preko sportskog sektora i igračkog kadra.
Partizanova prednost u odnosu na ostale klubove je SC Teleoptik ali druga najbolja škola fudbala u Evropi ne može da proizvede toliko igrača koliko upravljačka struktura na čelu sa Draganom Đurićem može da proda.
Ove jeseni u Humskoj su uspeli da spreme "zimnicu" bez osnovnih sastojaka ali će takvo poslovanje vrlo brzo ostaviti crno-bele gladne uspeha, kako na evropskoj, tako i na domaćoj sceni.
0 Komentara