Prvi put s Amerima za svetsko zlato! (21h)
Autor: Boban Filipović
nedelja 14.09.2014.
15:36
Izvor: Sportske.net
Dve najtrofejnije košarkaške nacije na Svetskim prvenstvima zajedno imaju devet titula, ali nikada do sada u istoriji njihov direktan duel nije odlučio svetskog šampiona. Iz tog razloga večeras je finale svih finala!
fiba
Povezane vesti
SAD nas nisu pobedile na Mundobasketu punih 26 godina!
Poslednji put Amerikanci su trijumfovali nad našom reprezentacijom 1986. godine u Španiji, kada su osvojili svoju drugu svetsku titulu. Bio je to meč druge faze takmičenja u Ovijedu, SFRJ je kasnije propustila priliku da izbori revanš u borbi za zlato, jer je u polufinalu na neverovatan način eliminisana od SSSR-a i na kraju morala da se zadovlji bronzanom medaljom.
"Prokletstvo" madridskog polufinala je razbijeno pobedom legitimne nalsednice Jugoslavije nad Francuskom, te će Srbija na istom mestu, u španskoj prestonici 26 godina imati priliku za "popravni".
Evo kako su međusobni dueli i učinci finalista u najkraćim crtama izgledali kroz istoriju Svetskih prvenstava:
Sjedinjene Američke Države su bile na pobedničkom postolju na prvom Svetskom prvenstvu u košarci održanom u Argentini 1950. godine. Pripala im je srebrna medlaja, sa Jugoslavijom nisu odmeravale snage na tom turinru.
Amerikanci su prvo svetsko zlato osvojili na drugom po redu Mundobasketu 1954. godine u Rio De Žaneiru. Tada se nisu susreli sa našom reprezentacijom jer ona nije uspela da izađe iz svoje grupe.
Prvi okršaj naše košarkaške reprezentacije i SAD-a na Svetskim prvenstvima odigrao se 1963. godine u Rio De Žaneriru. Jugoslavija je tada osvojila prvu medalju (srebrnu) na planetarnoj smotri, a tokom turnira izašla je kao pobednik iz duela sa Amerikancima rezultatom 75:73. Četiri godine kasnije u Montevideu, SFRJ ponovo osvaja srebro, tada se dva puta sastaje sa Amerikancima, prvi meč u prvoj fazi gubi (71:76), u drugoj fazi pobeđuje (72:71).
U pohodu ka prvoj tituli svetskog šampiona, Jugolsavija je 1970. godine u Ljubljani pobedila SAD (70:63), bio je to zlata vredan trijumf, jer zbog sistema takmičenja poslednji meč protiv SSSR-a nije imao rezultatski značaj.
Amerikanci su savladani i osam godina kasnije u Manili na Filipinima, gde je osvojeno drugo svetsko zlato. SFRJ je šampionat okončala sa 10 pobeda, jedan od njih bila je i nad "Jenkijima" (100:93). Ni tada se do titule nije dolazilo kroz nokaut fazu.
Osim već pomenute '86 kada su nas savladali poslednji put na SP, Ameri su nas dobili na svetskim prvenstvima '74 u San Huanu, u Portoriku, gde smo uzeli srebro a oni bronzu, kao i '82 u Kolumbiji, u Kaliju, kada su oni bili srebrni, a mi bronzani (u oba slučaja šampion je bio SSSR).
1990. godine u Buenos Ajresu, košarkaška reprezentacija osvojila je treću titulu svetskog prvaka poslednju pod imenom SFRJ. "Beli Drim Tim", kako su mediji prozvali ovu generaciju koju je predvodio Duda Ivković, u polufinalu je bio bolji od Sjedinjenih Američkih Država, a potom u finalu bio ubedljiv protiv Sovjetskog Saveza.
Na narednom Mundobasketu u Kanadi '94, SR Jugoslaviji je političkom odlukom bilo onemogućeno da nastupi na istom, SAD je tada prvi put na Svetski kup otišao sa NBA igračima i osvojio svoju treću svetsku titulu.
Zbog 'lokauta' u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu, Amerikanci su u Atini 1998. godine igrali sa igračima koji su mahom igrali u evropskim klubovima. Rus Sergej Panov im je košem u poslednjoj sekundi polufinala onemogućio da u finalu protiv SR Jugoslavije brane svetsko zlato. Tim koji je vodio Željko Obradović i čiji kapiten je bio sadašnji selktor Aleksandar Đorđević, tzv "Bogovi sa Olimpa", osvojili su četvrtu svetsku titulu za našu zemlju.
Najlepša priča vezana za duele naše košarkaške reprezentacije i Amerike svakako je ona iz Indijanapolisa 2002. godine, kada je ekipa predvođena Svetislavom Pešićem u 1/4 finalu eliminisala domaćina u njegovoj kući i ostaila ga bez medalje. Bio je to prvi poraz Amerikanaca u nokaut fazi jednog takmičenja kada im je ekipa bila sačinjena od NBA zvezda i sigurno najslađa pobeda u istoriji naše košarke.
Jugoslavija je u finalu bila bolja od Argentine, ekipe koja je prva savladala Ameriku sa NBA igračima, ali u grupnoj fazi. To je naša peta zlatna medalja na Svetskim prvenstvima.
SAD se vratio na pobedničko postolje u Japanu 2006. godine. NBA zvezde su morale da se zadovolje bronzanim odličjem jer u polufinalu nisu imale rešenja za dalekometni rafal Grčke tada aktuelnog prvaka Evrope. Naša reprezentacija predvođena s klupe Draganom Šakotom je u "Zemlji izlazećeg sunca" nastupila pod imenom Srbija i Crna Gora, učešće je završeno porazom u 1/8 finala od budućeg šapmiona Španije i to je bio prvi put posle 43 godine da se nismo našli na pobedničkom postolju na Svetskom prvenstvu!
Pre četiri godine u Turskoj, košarkaška reprezentacija je prvi put na Mundobasketu nastupala kao Srbija, predvođena Dušanom Ivkovićem zauzela je četvrto mesto, ali bi ispravnije bilo reći da joj je sramnim sudijskim odlukama u polufinalu protiv domaćina Turske bilo onemogućeno da se bori za titulu svetskog šampiona sa Amerikom, koja pod takvim okolnostima osvaja svoju četvrtu zlatnu medalju.
Na XVII Mundobasketu u Španiji nesuđeni finalisti iz Istanbula boriće se za zlatnu medalju u Madridu.
Biće to prvi okršaj naše košarkaške reprezentacije (kako god se sve kroz istoriju zvala) i SAD-a koji će odlučiti novog svetskog šampiona.
Amerikanci su izraziti favoriti u večerašnjem finalu. Odigrali su turnir bez ijedne neizvesne utakmice, samleli su svakog rivala koji im se našao na putu.
Ekipa koju je poveo Majk Križevski u Španiju demonstrira timski duh (nijedan pojedinac nije drastično odskočio), odlično je fizički spremna, nijedan od proitvnika na ovom Svetskom kupu nije mogao da izdrži njihov tempo, bilo je samo pitanje vremena kad će pasti i kada će mu biti zadat konačnu udarac.
Uprkos fenomanalnim partijama Srbije u nokaut fazi takmičenja, pobeda nad "Jenkijima" bila bi ravna senzaciji i zasenila bi onu iz Indijanapolisa od pre 12 godina.
Motiv naših reprezentativaca teško može da bude veći - Imaju priliku ne samo da postanu svetski šampioni, već i da onemoguće Amere da se izjednače sa nama po broju zlatnih medalja. Uoči finala "vodimo" 5:4.
Naš stučni štab na čelu sa Đorđevićem sigurno ima ideju kako da se suprostavi moćnom protivniku, ali pak treba biti realan i priznati da bi evetnualni trijmf predstavljao "Čudo neviđeno".
Sigurno je da nikako ne bi valajlo da se upustimo u jurnjavu sa neuporedivo fizički dominantnijim Amerikancima, poželjno je da im se onemogući prilika da trče kontranapade, idealno bi bilo naterati ih na što više pozicionih napada, koji bi u kombinaciji sa dobrim građem ispod koša i "pogibijom" za svaku loptu dao veće izglede za dobar rezultat.
Recept za igru u napadu je isti kao i do sada: biranje najpametnijih rešenja prilikom selekcija šuteva, kvalitetan protik lopte, maksimalno korišćenje "mis meča" prilikom preuzimanja, mirna ruka sa penala. Najvažnije je da igramo našu igru, koja je uz igru "Jenkija" bila najlepša na prvenstvu.
Olakšavajuća okolnost mogla bi da bude što je medalja već osvojena i što smo sigurno ponovo da pobedničkom postolju. Te stvari rasterećuju, omogućavaju da se igra sa još više uživanja, a ako tome pridodamo naš menatalitet možemo da konstatujemo da postoje uslovi za čudo i da nakon meč prvi put slušamo "Bože pravde".
Finale nad finalima, finale svih finala kreće u 21h.
Poslednji put Amerikanci su trijumfovali nad našom reprezentacijom 1986. godine u Španiji, kada su osvojili svoju drugu svetsku titulu. Bio je to meč druge faze takmičenja u Ovijedu, SFRJ je kasnije propustila priliku da izbori revanš u borbi za zlato, jer je u polufinalu na neverovatan način eliminisana od SSSR-a i na kraju morala da se zadovlji bronzanom medaljom.
"Prokletstvo" madridskog polufinala je razbijeno pobedom legitimne nalsednice Jugoslavije nad Francuskom, te će Srbija na istom mestu, u španskoj prestonici 26 godina imati priliku za "popravni".
Evo kako su međusobni dueli i učinci finalista u najkraćim crtama izgledali kroz istoriju Svetskih prvenstava:
Sjedinjene Američke Države su bile na pobedničkom postolju na prvom Svetskom prvenstvu u košarci održanom u Argentini 1950. godine. Pripala im je srebrna medlaja, sa Jugoslavijom nisu odmeravale snage na tom turinru.
Amerikanci su prvo svetsko zlato osvojili na drugom po redu Mundobasketu 1954. godine u Rio De Žaneiru. Tada se nisu susreli sa našom reprezentacijom jer ona nije uspela da izađe iz svoje grupe.
Prvi okršaj naše košarkaške reprezentacije i SAD-a na Svetskim prvenstvima odigrao se 1963. godine u Rio De Žaneriru. Jugoslavija je tada osvojila prvu medalju (srebrnu) na planetarnoj smotri, a tokom turnira izašla je kao pobednik iz duela sa Amerikancima rezultatom 75:73. Četiri godine kasnije u Montevideu, SFRJ ponovo osvaja srebro, tada se dva puta sastaje sa Amerikancima, prvi meč u prvoj fazi gubi (71:76), u drugoj fazi pobeđuje (72:71).
U pohodu ka prvoj tituli svetskog šampiona, Jugolsavija je 1970. godine u Ljubljani pobedila SAD (70:63), bio je to zlata vredan trijumf, jer zbog sistema takmičenja poslednji meč protiv SSSR-a nije imao rezultatski značaj.
Amerikanci su savladani i osam godina kasnije u Manili na Filipinima, gde je osvojeno drugo svetsko zlato. SFRJ je šampionat okončala sa 10 pobeda, jedan od njih bila je i nad "Jenkijima" (100:93). Ni tada se do titule nije dolazilo kroz nokaut fazu.
Osim već pomenute '86 kada su nas savladali poslednji put na SP, Ameri su nas dobili na svetskim prvenstvima '74 u San Huanu, u Portoriku, gde smo uzeli srebro a oni bronzu, kao i '82 u Kolumbiji, u Kaliju, kada su oni bili srebrni, a mi bronzani (u oba slučaja šampion je bio SSSR).
1990. godine u Buenos Ajresu, košarkaška reprezentacija osvojila je treću titulu svetskog prvaka poslednju pod imenom SFRJ. "Beli Drim Tim", kako su mediji prozvali ovu generaciju koju je predvodio Duda Ivković, u polufinalu je bio bolji od Sjedinjenih Američkih Država, a potom u finalu bio ubedljiv protiv Sovjetskog Saveza.
Na narednom Mundobasketu u Kanadi '94, SR Jugoslaviji je političkom odlukom bilo onemogućeno da nastupi na istom, SAD je tada prvi put na Svetski kup otišao sa NBA igračima i osvojio svoju treću svetsku titulu.
Zbog 'lokauta' u najjačoj košarkaškoj ligi na svetu, Amerikanci su u Atini 1998. godine igrali sa igračima koji su mahom igrali u evropskim klubovima. Rus Sergej Panov im je košem u poslednjoj sekundi polufinala onemogućio da u finalu protiv SR Jugoslavije brane svetsko zlato. Tim koji je vodio Željko Obradović i čiji kapiten je bio sadašnji selktor Aleksandar Đorđević, tzv "Bogovi sa Olimpa", osvojili su četvrtu svetsku titulu za našu zemlju.
Najlepša priča vezana za duele naše košarkaške reprezentacije i Amerike svakako je ona iz Indijanapolisa 2002. godine, kada je ekipa predvođena Svetislavom Pešićem u 1/4 finalu eliminisala domaćina u njegovoj kući i ostaila ga bez medalje. Bio je to prvi poraz Amerikanaca u nokaut fazi jednog takmičenja kada im je ekipa bila sačinjena od NBA zvezda i sigurno najslađa pobeda u istoriji naše košarke.
Jugoslavija je u finalu bila bolja od Argentine, ekipe koja je prva savladala Ameriku sa NBA igračima, ali u grupnoj fazi. To je naša peta zlatna medalja na Svetskim prvenstvima.
SAD se vratio na pobedničko postolje u Japanu 2006. godine. NBA zvezde su morale da se zadovolje bronzanim odličjem jer u polufinalu nisu imale rešenja za dalekometni rafal Grčke tada aktuelnog prvaka Evrope. Naša reprezentacija predvođena s klupe Draganom Šakotom je u "Zemlji izlazećeg sunca" nastupila pod imenom Srbija i Crna Gora, učešće je završeno porazom u 1/8 finala od budućeg šapmiona Španije i to je bio prvi put posle 43 godine da se nismo našli na pobedničkom postolju na Svetskom prvenstvu!
Pre četiri godine u Turskoj, košarkaška reprezentacija je prvi put na Mundobasketu nastupala kao Srbija, predvođena Dušanom Ivkovićem zauzela je četvrto mesto, ali bi ispravnije bilo reći da joj je sramnim sudijskim odlukama u polufinalu protiv domaćina Turske bilo onemogućeno da se bori za titulu svetskog šampiona sa Amerikom, koja pod takvim okolnostima osvaja svoju četvrtu zlatnu medalju.
Na XVII Mundobasketu u Španiji nesuđeni finalisti iz Istanbula boriće se za zlatnu medalju u Madridu.
Biće to prvi okršaj naše košarkaške reprezentacije (kako god se sve kroz istoriju zvala) i SAD-a koji će odlučiti novog svetskog šampiona.
Amerikanci su izraziti favoriti u večerašnjem finalu. Odigrali su turnir bez ijedne neizvesne utakmice, samleli su svakog rivala koji im se našao na putu.
Ekipa koju je poveo Majk Križevski u Španiju demonstrira timski duh (nijedan pojedinac nije drastično odskočio), odlično je fizički spremna, nijedan od proitvnika na ovom Svetskom kupu nije mogao da izdrži njihov tempo, bilo je samo pitanje vremena kad će pasti i kada će mu biti zadat konačnu udarac.
Uprkos fenomanalnim partijama Srbije u nokaut fazi takmičenja, pobeda nad "Jenkijima" bila bi ravna senzaciji i zasenila bi onu iz Indijanapolisa od pre 12 godina.
Motiv naših reprezentativaca teško može da bude veći - Imaju priliku ne samo da postanu svetski šampioni, već i da onemoguće Amere da se izjednače sa nama po broju zlatnih medalja. Uoči finala "vodimo" 5:4.
Naš stučni štab na čelu sa Đorđevićem sigurno ima ideju kako da se suprostavi moćnom protivniku, ali pak treba biti realan i priznati da bi evetnualni trijmf predstavljao "Čudo neviđeno".
Sigurno je da nikako ne bi valajlo da se upustimo u jurnjavu sa neuporedivo fizički dominantnijim Amerikancima, poželjno je da im se onemogući prilika da trče kontranapade, idealno bi bilo naterati ih na što više pozicionih napada, koji bi u kombinaciji sa dobrim građem ispod koša i "pogibijom" za svaku loptu dao veće izglede za dobar rezultat.
Recept za igru u napadu je isti kao i do sada: biranje najpametnijih rešenja prilikom selekcija šuteva, kvalitetan protik lopte, maksimalno korišćenje "mis meča" prilikom preuzimanja, mirna ruka sa penala. Najvažnije je da igramo našu igru, koja je uz igru "Jenkija" bila najlepša na prvenstvu.
Olakšavajuća okolnost mogla bi da bude što je medalja već osvojena i što smo sigurno ponovo da pobedničkom postolju. Te stvari rasterećuju, omogućavaju da se igra sa još više uživanja, a ako tome pridodamo naš menatalitet možemo da konstatujemo da postoje uslovi za čudo i da nakon meč prvi put slušamo "Bože pravde".
Finale nad finalima, finale svih finala kreće u 21h.
0 Komentara