Sale Nacionale među javom i med snom (22h)

Na osnovu onog što smo do sada videli na Mundobasketu, selektorova želja se graniči sa nemogućim.

Španci su se baš naoštrili da pred svojom publikom dođu do drugog svetskog zlata u istoriji, u prva četiti kola nemilosrdno gazili sve pred sobom, Srbija im je sledeća na tapetu.

S obzirom da je FIBA dirigovala žreb kako se Španija i SAD ne bi sastale pre već viđenog finala, nije isključeno da je Špancima ispunjena želja da se baš u poslednjem kolu grupne faze ispišu protiv Srbije.

Razlog za ovu 'teoriju zavere' je jasan. Pre četri godine u Turskoj su branili titulu svetskog šampiona iz Japana 2006. godine, zaustavljeni su u ¼ finalu od čete Dude Ivkovića onom nezaboravnom Teodosićevom trojkom preko Garbahose.

Ta pobeda je verovatno najveća pobeda reprezenatacije još od Indijanapolisa 2002. godine. Setimo se samo Kešeljove trojke sa zadrškom, Savanovićog rolinga, Bjelicine banane Rudiju Fernandrzu. Tada nije ponovljen uspeh iz Poljske kada je na Eurobsketu osvojena jedina medalja od kako se reprezentacija takmiči pod imenom Srbija, razlozi za to su dobro poznati, ukradeno nam je finale sudijskom brukom protiv domaćina Turske, ali utisak je da je igra državnog tima tada bila na najvišem nivou od odlaska Svetislava Pešića sa kormila.

Iako su prošle godine na Eurobasketu u Sloveniji puštanjem Italije u grupnoj fazi namerno izabrali Srbiju za rivala u ¼ finalu kako bi se revanširali za Stambol i sa kamatom nam vratili za pomenut poraz, želeće da ga večeras potvrde i pred svojom publikom.

Opšta ocena kako ljudi iz struke, tako i laičkog mnjenja je da ova reprezentacija Srbije nema šta da traži protiv Španije.

Naš večarašnji protivnik nam nije nepoznanica, prilično često smo igrali sa njima u poslednje vreme i nije neophodno naročito se upoznavati sa njihovim igračkim kadrom i igrom, kao što smo to učinili juče pred Brazil.

Osnovni razlog za ta pesimistička gledišta je ogromna snaga njihovog tima, objektivno su jači i bolje pokriveni na svim pozicijima, ali i to što je igra 'Orlova' ne prethodna četiri meča obilovala oscilacijama i što su dobijeni samo Iran i Egipat, reprezentacije koje su u grupi služile za nabijanje koš razilike, a nekako najbolje prolazile baš protiv Srbije.

Dobra stvar je što ćemo verovatno biti četvrti u grupi i u slučaju plasmana u ¼ finale izbegavamo ponovni duel sa domaćinima.

Treba podržati Đorđevića i njegove pulene, ali u isto vreme i biti realan i priznati da bi sve osim sigurne pobede 'Furije' bila prvorazredna senzacija.

Valjalo bi potražiti u zavodu za sportsku statistiku, ali Aleksandar Đorđević kao igrač verovatno nije nikada izgubio uzakmicu protiv Španije. Kao kapiten tima podigao je pehar u Barseloni 1997. godine. Svi želimo da njegov selektorski mandat bude uspešan kao igrački, ali realnost ne daje optimizmu mnogo prostora...

Srbija svoj poslednji meč grupne faze u Granadi igra od 22h.