Srce veće od svih evroligaških hala!
Autor: Mihajlo Vidojević
sreda 06.03.2013.
17:39
Izvor: Mihajlo Vidojević
Vrata Evrope otvorena su osvajaču ABA lige i prvoplasiranom iz ligaškog dela sezone, osim ako to budu Igokea ili Radnički! Ta dva kluba moraće da igraju evropske mečeve van Aleksandrovca ili Kragujevca a hale u kojima igraju ti klubovi jedini su problem..
kkradnicki.rs
Povezane vesti
Nakon lakrdije izazvane "neobavešćenošću" čelnika ABA lige o tome kakva su pravila takmičenja kojim upravljaju sve se svelo na to da je "veliki brat" (čitaj Đorđi Bartomeu - Evroliga) pomilovao "mlađeg brata" (čitaj Bilić, Lorbek, Lisac - ABA liga) i time sačuvao trunku regularnosti onoga na šta su i tri srpska kluba "bacala" novac tokom tekuće sezone verujući da se igra pošteno.
Duhovi su, naizgled, smireni ali nije moglo bez kolateralne štete. Ovoga puta, to će biti klubovi iz dva grada koji su oličenje ljubavi prema zemlji koju predstavljaju i koji to sa ponosom ističu.
Igokei i Radničkom stavljeno je do znanja da neće moći da igraju evroligaške mečeve u Aleksandrovcu i Kragujevcu ukoliko se plasiraju u elitno takmičenje.
Nije nam potreban niko od čelnika Evrolige da bi nas prosvetlio kako hale u Aleksandrovcu i Kragujevcu ne ispunjavaju uslove "elitnog društva", donekle smo svesni toga i sami.
Znamo da velelepna zdanja bogatih klubova sa zapada kontinenta, i još bogatijih sa istoka, ne mogu da se porede sa "Jezerom" i halom u Laktašima ali plazma televizori i bazeni u svlačionicama, kao ni tapacirane stolice ili LCD semafor nisu jedini faktor odlučuje o tome kolika je veličina jednog kluba.
Godinama su Ti sa zapada i istoka u "Pioniru" (ništa elitnijem od "Jezera") dobijali "packe" i bivali košarkaški nadjačani.
Godinama su "Evropejci" ostvorenih usta odlazili iz Beograda nakon što su videli i čuli atmosferu u "Pioniru".
Pa, čega se gospoda iz Evrolige plaše i zašto se Igokei i Radničkom uskraćuje pravo da igraju u svojim "bastionima"?
Toga da će u "Jezero" ili hala u Laktašima doći maksimalan broj navijača koji može da stane u te objekte i da će svim srcem i dušom biti uz svoj tim!?
Toga da će biti oborenjoš koji rekord po broju decibela izazvanih bodrenjem voljenog kluba!?
Ono što Aleksandrovac i Kragujevac mogu da pruže košarci nikada neće moći poluprazne hale u Rimu, Moskvi, Milanu...
Možda smo od Evrope daleko po mnogim pitanjima ali ćemo za nju ostati nedostižni po aspektima u koje je uključeno i ljudsko srce i njegova veličina!
Polako ulazimo u završnicu sezone u ABA ligi i još jednom je srpskim klubovima stavljeno do znanja da prave veliku grešku time što učestvuju u njoj. Stoji da nam je u ovom trenutku to jedini izlaz u Evropu, koja nas uslovljava na razne načine, ali rešenja za izlazak iz ovakve situacije ima.
Ono što smo godinama uspeli da uništimo neslogom mogli bi da povratimo kroz određeni vremenski period koji traži odricanja i žrtve. Sloga je ono što nam je potrebno i vera u to da se srpskoj košarci može vratiti stara slava.
Do tada, ostaje nam da one koji zasluženo dođu do svoje nagrade izmeštamo u druge gradove i hale koje ispunjavaju rigorozne uslove onih pod čijom smo jurizdikcijom.
Duhovi su, naizgled, smireni ali nije moglo bez kolateralne štete. Ovoga puta, to će biti klubovi iz dva grada koji su oličenje ljubavi prema zemlji koju predstavljaju i koji to sa ponosom ističu.
Igokei i Radničkom stavljeno je do znanja da neće moći da igraju evroligaške mečeve u Aleksandrovcu i Kragujevcu ukoliko se plasiraju u elitno takmičenje.
Nije nam potreban niko od čelnika Evrolige da bi nas prosvetlio kako hale u Aleksandrovcu i Kragujevcu ne ispunjavaju uslove "elitnog društva", donekle smo svesni toga i sami.
Znamo da velelepna zdanja bogatih klubova sa zapada kontinenta, i još bogatijih sa istoka, ne mogu da se porede sa "Jezerom" i halom u Laktašima ali plazma televizori i bazeni u svlačionicama, kao ni tapacirane stolice ili LCD semafor nisu jedini faktor odlučuje o tome kolika je veličina jednog kluba.
Godinama su Ti sa zapada i istoka u "Pioniru" (ništa elitnijem od "Jezera") dobijali "packe" i bivali košarkaški nadjačani.
Godinama su "Evropejci" ostvorenih usta odlazili iz Beograda nakon što su videli i čuli atmosferu u "Pioniru".
Pa, čega se gospoda iz Evrolige plaše i zašto se Igokei i Radničkom uskraćuje pravo da igraju u svojim "bastionima"?
Toga da će u "Jezero" ili hala u Laktašima doći maksimalan broj navijača koji može da stane u te objekte i da će svim srcem i dušom biti uz svoj tim!?
Toga da će biti oborenjoš koji rekord po broju decibela izazvanih bodrenjem voljenog kluba!?
Ono što Aleksandrovac i Kragujevac mogu da pruže košarci nikada neće moći poluprazne hale u Rimu, Moskvi, Milanu...
Možda smo od Evrope daleko po mnogim pitanjima ali ćemo za nju ostati nedostižni po aspektima u koje je uključeno i ljudsko srce i njegova veličina!
Polako ulazimo u završnicu sezone u ABA ligi i još jednom je srpskim klubovima stavljeno do znanja da prave veliku grešku time što učestvuju u njoj. Stoji da nam je u ovom trenutku to jedini izlaz u Evropu, koja nas uslovljava na razne načine, ali rešenja za izlazak iz ovakve situacije ima.
Ono što smo godinama uspeli da uništimo neslogom mogli bi da povratimo kroz određeni vremenski period koji traži odricanja i žrtve. Sloga je ono što nam je potrebno i vera u to da se srpskoj košarci može vratiti stara slava.
Do tada, ostaje nam da one koji zasluženo dođu do svoje nagrade izmeštamo u druge gradove i hale koje ispunjavaju rigorozne uslove onih pod čijom smo jurizdikcijom.
0 Komentara