Srpski fudbal - Kvalitet imamo, ali...
Autor: Boris Jovanović
četvrtak 06.03.2014.
11:24
Izvor: Sportske.net
Uvek je to "ali" što fudbalsku sreću kvari. Naime, i seniorska i mlada reprezentacija imaju neverovatan potencijal, a opet, sva ta deca su samo delić koji je uspeo da pobedi sistem...
fss.rs
Povezane vesti
Sada je jasno, tim imamo. I to ne samo seniorsku selekciju, već i rudnik talenata u reprezentaciji do 21 godine, odakle ćemo popunjavati one najbolje. Podsetićemo da je mladi belgijski tim jedan od najboljih u Evropi, očitali smo im lekciju.
Dakle, došli smo do onog trenutka gde osnovni preduslov da bismo bili uspešni imamo, to je kvalitet.
Šta nam nedostaje?
Pre svega jasna odrednica, ko će biti selektor, šta je cilj ove generacije? Ako se, kao na Mondijalu 2010. zadovoljimo time da samo učestvujemo, bolje i da ne putujemo. Jer, greh je sa ovako talentovanim momcima na okupu padati u staru zamku, liniju manjeg otpora, što je trejdmark srpskog fudbala. Ili smo bahati bez pokrića, ili nismo svesni velikih mogućnosti u pojedinim trenucima.
Za loptu smo talentovani nije sporno. Sistem nemamo nikakav, da nije tako imali bismo kvalitetno takmičenje makar na nivou mlađih kategorija. Ali, i tamo postoji pritisak, postoji bezumna jurnjava za rezultatom, još gore, postoje neregularnosti razne vrste.
Mladi kao i njihovi vršnjaci, svako gleda da pobegne što pre, da zaradi nešto, da zavisi od svog kvaliteta i uloženog rada. U Srbiji se to ne može mnogo dugo. Kako se oseća klinac koga čeka neizvesnost, koga pritiskaju roditelji i sami zaneti snom o boljem živozu? Sa druge strane postoji prava džungla menadžera, sumnjivih tipova sa manje ili više uticaja koji kreiraju karijere, ako nisi sa njima, nećeš igrati. Zbog svega toga mi imamo ligu koja služi da klinac odigra sezonu ili dve i ode glavom bez obzira, ili da se oni koji nemaju angažman odmore polusezonu dok čekaju novu ponudu. Ta močvara je odavno zatrovana, svi pričaju o sudijama, upiru prstom jedni u druge, svako je svakome kriv.
Stranci su nas provalili, kupuju mlade i neiskvarene, ne samo u Srbiji, već u čitavom tom trećem fudbalskom svetu. Što si stariji teže ćeš otići u ozbiljan klub, računaju da si već stekao loše navike.
"Meni ne treba trener da pametuje i da zna više od mene", reći će direktor jednog superligaškog kluba, i ne sanjajući koliko je blizu suštine. Jer, treneri su potrošna roba, nigde neće raditi na miru, čak iako imaju viziju. Nisu svi loši, ali mladi stručnjaci prebrzo bivaju žrtvovani, ovim starijima je svejedno, na vrtešku su navikli, nemaju više iluzija.
Hoćete da navedete klubove kod kojih trener mirno radi, stvara, nije mu stalno mač nad glavom? Ima Sloboda iz Užica i verovatno još neko, mada nam trenutno ne pada na pamet.
Kao i u svemu, u srpskom fudbalu nema nikakvog plana, gomila talentovanih, neki će imati sreće, drugi ne, neki će otići u pravi klub u pravom trenutku. Ostali, kako se ko snađe, ali igrati fudbal do trideset i neke i ne zaraditi dovoljno za život posle njega je rizično, ostaje se na ulici, ili kao socijalni slučaj koji trenira decu po unutrašnjosti, što je tek nonsens.
Sinoćnja dupla pobeda, ostavlja samo jednu misao, da, mi umemo, ali sebi pravimo okove koje je teško raskinuti.
Mazohisti, ili šta već...
Dakle, došli smo do onog trenutka gde osnovni preduslov da bismo bili uspešni imamo, to je kvalitet.
Šta nam nedostaje?
Pre svega jasna odrednica, ko će biti selektor, šta je cilj ove generacije? Ako se, kao na Mondijalu 2010. zadovoljimo time da samo učestvujemo, bolje i da ne putujemo. Jer, greh je sa ovako talentovanim momcima na okupu padati u staru zamku, liniju manjeg otpora, što je trejdmark srpskog fudbala. Ili smo bahati bez pokrića, ili nismo svesni velikih mogućnosti u pojedinim trenucima.
Za loptu smo talentovani nije sporno. Sistem nemamo nikakav, da nije tako imali bismo kvalitetno takmičenje makar na nivou mlađih kategorija. Ali, i tamo postoji pritisak, postoji bezumna jurnjava za rezultatom, još gore, postoje neregularnosti razne vrste.
Mladi kao i njihovi vršnjaci, svako gleda da pobegne što pre, da zaradi nešto, da zavisi od svog kvaliteta i uloženog rada. U Srbiji se to ne može mnogo dugo. Kako se oseća klinac koga čeka neizvesnost, koga pritiskaju roditelji i sami zaneti snom o boljem živozu? Sa druge strane postoji prava džungla menadžera, sumnjivih tipova sa manje ili više uticaja koji kreiraju karijere, ako nisi sa njima, nećeš igrati. Zbog svega toga mi imamo ligu koja služi da klinac odigra sezonu ili dve i ode glavom bez obzira, ili da se oni koji nemaju angažman odmore polusezonu dok čekaju novu ponudu. Ta močvara je odavno zatrovana, svi pričaju o sudijama, upiru prstom jedni u druge, svako je svakome kriv.
Stranci su nas provalili, kupuju mlade i neiskvarene, ne samo u Srbiji, već u čitavom tom trećem fudbalskom svetu. Što si stariji teže ćeš otići u ozbiljan klub, računaju da si već stekao loše navike.
"Meni ne treba trener da pametuje i da zna više od mene", reći će direktor jednog superligaškog kluba, i ne sanjajući koliko je blizu suštine. Jer, treneri su potrošna roba, nigde neće raditi na miru, čak iako imaju viziju. Nisu svi loši, ali mladi stručnjaci prebrzo bivaju žrtvovani, ovim starijima je svejedno, na vrtešku su navikli, nemaju više iluzija.
Hoćete da navedete klubove kod kojih trener mirno radi, stvara, nije mu stalno mač nad glavom? Ima Sloboda iz Užica i verovatno još neko, mada nam trenutno ne pada na pamet.
Kao i u svemu, u srpskom fudbalu nema nikakvog plana, gomila talentovanih, neki će imati sreće, drugi ne, neki će otići u pravi klub u pravom trenutku. Ostali, kako se ko snađe, ali igrati fudbal do trideset i neke i ne zaraditi dovoljno za život posle njega je rizično, ostaje se na ulici, ili kao socijalni slučaj koji trenira decu po unutrašnjosti, što je tek nonsens.
Sinoćnja dupla pobeda, ostavlja samo jednu misao, da, mi umemo, ali sebi pravimo okove koje je teško raskinuti.
Mazohisti, ili šta već...
0 Komentara