U dobru se ne ponesi...

Početkom ovog leta, posle okupljanja ''Orlova'', a onda i osvojena dva turnira (''Ex-Yu'' u Sloveniji i ''Trofej Beograda''), sve uz optimističke i samouverene izjave naših reprezentativaca, izgledalo je da plasman na Evropsko prvenstvo neće biti doveden u pitanje i da je prosto nemoguće da u konkurenciji Crne Gore, Izraela, Estonije, Slovačke i Islanda eventualno završimo na četvrtom mestu i ne odemo u Sloveniju.

Međutim, baš pred start u kvalifikacijama, tu bezbrižnost je narušila pomalo iznenađujuća ocena selektora Ivkovića o ekipi kojom raspolaže, obzirom da su tokom priprema ređali samo pobede.

''Postoji ogroman talenat u našem timu, ali košarkaška kultura i odnos prema igri su jako tanki. Ako naši igrači prihvate te stvari, u skorijoj budućnosti će preuzeti vodeće uloge i u reprezentaciji, ali i u kubovima. Ali ako nastave da rade na ovaj način, ne vidim perspektivu'', izjavio je Ivković, a mediji preneli 10. avgusta.

Lično mi je Ivkovićeva izjava u tim trenucima delovala možda i preoštro, ali i nedorečeno. Imao sam utisak da je neke stvari prećutao...

I onda, počinju kvalifikacije, ređaju se utakmice jedna za drugom, a mi gledamo naš nacionalni tim koji tone sve dublje, koji dva puta gubi od Crne Gore, pa od Izraela, a bukvalno svaku meru je prevršio poraz u Estoniji, kojim smo dospeli na rub ambisa i mogućnosti da budemo samo posmatrači ne Evropskog prvenstva, već i Svetskog 2014, ali i Olimpijskih igara u Riju...

Srećom, u poslednjem kolu se naš tim namerio na Izrael, koji je, za razliku od ''Orlova'', svoj posao na vreme obavio, pa nije imao previše motiva da ''grize'' u ''Pioniru''. Doduše, treba biti pošten i priznati da je Srbija u utorak odigrala najbolji meč u kvalifikacijama.

Ali, tek što je meč završen i sprečena bruka nesagledivih razmera, naši reprezentativci opet prave ''greške u koracima''.

Umesto da iznese razloge zbog čega se nije ostvarila njegova prognoza o svih deset pobeda u kvalifikacijama, Duško Savanović se još javno ljuti na novinare što su kritikovali Ivkovićev tim posle pomenutih neuspeha. U isto vreme, Miloš Teodosić poručuje da ga kritike i mišljenje javnoti ne interesuje i da nema nameru da bilo šta menja u svojoj igri, ili pristupu utakmicama...

A onda, istu grešku pravi Nenad Krstić, možda i najveću obzirom da je kapiten ekipe i da je jedino on dobijao pohvale za prikazanu igru i ponašanje. Ponesen pobedom nad Izraelom u Beogradu, Krstić oseća potrebu da stane u odbranu Teodosića od kritičara, ili kako reče ''pljuvača'', tvrdeći da je naš Teo najbolji plejmejker Evrope.

Pa, pobogu, baš zato što jeste najbolji plejmejker Evrope, njegova izdanja u dresu reprezentacije tokom ovih kvalifikacija nisu bila za pohvalu. I to nije bilo nikakvo pljuvanje, već javni apeli na Teodosića, ali i na ostatak ekipe da iz utakmice u utakmicu konačno pokaže sav svoj talenat...

Činjenica je da niko ozbiljan ne može da hvali naš tim posle pobeda nad Islandom, ili Slovačkom i da je, realno gledano, Srbija tokom minulih kvalifikacija ostvarila jednu jedinu pobedu koja se može smatrati ozbiljnom, i to ovu poslednju protiv Izraela.

Srećom, bilo je i to dovoljno da ''na mala vrata'' uđemo na Eurobasket, među 24 najbolje evropske reprezentacije i kako stvari stoje, u tek šesti(!) šešir na predstojećem žrebu grupa...

Međutim, lično su me još više od bledih igara tokom kvalifikacija, razočarale pomenute izjave naših reprezentativaca posle duela sa Izraelcima. I tek sada, čini mi se, najbolje dolaze do izražaja one citirane Ivkovićeve ocene o njihovoj ''košarkaškoj kulturi''.

Ako smo još uvek ozbiljna košarkaška nacija, moraju se pronaći pravi razlozi posrtanja u kvalifikacijama i da se javno iznesu, ali izgleda da je sve više onih koji su se zadovoljili ovakvim odlaskom na EP, pa bi sve ono što smo gledali tokom leta da jednostavno gurnu ''pod tepih'' i u zaborav.

Nadam se da će makar selektor Ivković, ako to ne umeju njegovi igrači, na pravi način sagledati put ''Orlova'' do Eurobasketa i da će prave pouke, o kojima je često govorio u proteklih mesec dana konačno biti izvučene.

Pa da se već u Sloveniji ponovo radujemo pravim uspesima naše reprezentacije. Već predugo čekamo na to...