Za ljubav je potrebno troje
Autor: Mihajlo Vidojević
sreda 22.08.2012.
11:23
Izvor: Sportske.net
Pod drvetom Roberta Prosinečkog nema više hlada. Njegovi izbori bili su iznuđeni oskudicom, a odlazak logičan ishod pokušaja da sat vrati unazad. Izgubljeno vreme za Zvezdu ne znači ništa, sa Prosinečkim je drugačije, naučio je da je za fudbalsku ljubav p
crvenazvezdafk.com
Povezane vesti
Sve prave ljubavi su tužne?
Sasvim moguće, patnja je esencija fudbala. Da nije tako ne bi najlepše himne tribina bile spevane u čast loših vremena i potrebe da se pesma najjače čuje kad ne ide.
Međutim priča o Robiju Prosinečkom i Zvezdi je pre ljubavni trougao nego melodrama.
Pisao sam o njegovom dolasku u onoj priči “Podvučeno Žutim”, ta mešavina nostalgije i nade bila je potrebna Zvezdi, jedna vrsta vere da će porodični ćup sa blagom biti otkopan dvadeset godina posle.
Taj srpski fudbalski “Amarkord” svoju naivnost duguje verovanju da je svet isti kao pre dvadeset godina, da čarape “Udarnik” nisu izašle iz mode i da se podgrejanom supom armija gladnih može nasititi.
Navijači su pleme, kao i svaka zajednica zasnovana na potrebi da se preživi skloni su da poveruju u nebesko mrdanje prstom i preokret. Tako je dočekan Robi Prosinečki, svaka će grupa u trenucima suše pogledati ka nekome ili nečemu što asocira na doba gozbe, kad je glad bila samo daleka mogućnost.
Da se razumemo, ne mislim da Robert Prosinečki nije dobar trener. Bolji je od vojske koja je u njegovo ime jurišala u samoubilačke misije. Ali, isto tako ne mislim da će biti veliki, takvi su surovi, bezdušni, ne žvaću, proždiru uspeh ne bi li nahranili sujetu.
Mnogo je „Zastava“ kako Italijani zovu one što su se potpisali na zid slavnih u klubovima što se nisu tako visoko kačile kad dres zamene kravatom.
Takvi uz kredit na promociji obavezno dobiju i ugovor u kome neke stvari bivaju napisane sitnim slovima. Prvo da vrediš koliko tvoja senka iz igračkih dana nudi hlada, i drugo da kada masa postane nestrpljiva i sitničava nema nikakve dileme ko će poslužiti kao hrana lavovima.
Zašto ljubavni trougao?
Jer je Robijeva ljubav ostala neuzvraćena. Ne od navijača, oni emociju ne daju pod kamatu. Klub je u pitanju, jer verbalna podrška koju je imao stavljana je u zamrzivač svakog leta.
Prosinečkog sam nemalo puta nazvao Sizifom, nedovoljno precizno… Njegova misija guranja kamena uz brdo bila je teža od mita, činio je to vezanih ruku.
Kako bez novca stvoriti šampionski tim? Lako, isto kao i napraviti kraljevsku gozbu snabdevajući se na recku u lokalnoj bakalnici...
Nemojte mešati pojmove, on nije birao, uzimao je ono što mu ponude.
Ovo ga ne abolira, učestvovao je u steroidnom pumpanju očekivanja, obećavao redovne obroke svojim leđima zaklanjajući prazni frižider, krpio pohabano odelo ubeđujući nas da je u pitanju modni krik.
One zime kad je pokazao pasoš oduševljenim carinicima na Batrovcima bio je potrebniji Zvezdi nego ona njemu, nemoj da zamenjujemo teze. Da je bio imalo racionalan danas bi bio hrvatski selektor.
Zvezdi je svejedno, tamo je gde je i bila, ma koliko neko tvrdio suprotno. Uz jednu legendu manje za trošenje.
https://twitter.com/Boris_sportske
Sasvim moguće, patnja je esencija fudbala. Da nije tako ne bi najlepše himne tribina bile spevane u čast loših vremena i potrebe da se pesma najjače čuje kad ne ide.
Međutim priča o Robiju Prosinečkom i Zvezdi je pre ljubavni trougao nego melodrama.
Pisao sam o njegovom dolasku u onoj priči “Podvučeno Žutim”, ta mešavina nostalgije i nade bila je potrebna Zvezdi, jedna vrsta vere da će porodični ćup sa blagom biti otkopan dvadeset godina posle.
Taj srpski fudbalski “Amarkord” svoju naivnost duguje verovanju da je svet isti kao pre dvadeset godina, da čarape “Udarnik” nisu izašle iz mode i da se podgrejanom supom armija gladnih može nasititi.
Navijači su pleme, kao i svaka zajednica zasnovana na potrebi da se preživi skloni su da poveruju u nebesko mrdanje prstom i preokret. Tako je dočekan Robi Prosinečki, svaka će grupa u trenucima suše pogledati ka nekome ili nečemu što asocira na doba gozbe, kad je glad bila samo daleka mogućnost.
Da se razumemo, ne mislim da Robert Prosinečki nije dobar trener. Bolji je od vojske koja je u njegovo ime jurišala u samoubilačke misije. Ali, isto tako ne mislim da će biti veliki, takvi su surovi, bezdušni, ne žvaću, proždiru uspeh ne bi li nahranili sujetu.
Mnogo je „Zastava“ kako Italijani zovu one što su se potpisali na zid slavnih u klubovima što se nisu tako visoko kačile kad dres zamene kravatom.
Takvi uz kredit na promociji obavezno dobiju i ugovor u kome neke stvari bivaju napisane sitnim slovima. Prvo da vrediš koliko tvoja senka iz igračkih dana nudi hlada, i drugo da kada masa postane nestrpljiva i sitničava nema nikakve dileme ko će poslužiti kao hrana lavovima.
Zašto ljubavni trougao?
Jer je Robijeva ljubav ostala neuzvraćena. Ne od navijača, oni emociju ne daju pod kamatu. Klub je u pitanju, jer verbalna podrška koju je imao stavljana je u zamrzivač svakog leta.
Prosinečkog sam nemalo puta nazvao Sizifom, nedovoljno precizno… Njegova misija guranja kamena uz brdo bila je teža od mita, činio je to vezanih ruku.
Kako bez novca stvoriti šampionski tim? Lako, isto kao i napraviti kraljevsku gozbu snabdevajući se na recku u lokalnoj bakalnici...
Nemojte mešati pojmove, on nije birao, uzimao je ono što mu ponude.
Ovo ga ne abolira, učestvovao je u steroidnom pumpanju očekivanja, obećavao redovne obroke svojim leđima zaklanjajući prazni frižider, krpio pohabano odelo ubeđujući nas da je u pitanju modni krik.
One zime kad je pokazao pasoš oduševljenim carinicima na Batrovcima bio je potrebniji Zvezdi nego ona njemu, nemoj da zamenjujemo teze. Da je bio imalo racionalan danas bi bio hrvatski selektor.
Zvezdi je svejedno, tamo je gde je i bila, ma koliko neko tvrdio suprotno. Uz jednu legendu manje za trošenje.
https://twitter.com/Boris_sportske
0 Komentara