Zagubljena strast
Autor: Boris Jovanović
ponedeljak 19.03.2012.
13:50
Izvor: Sportske.net
Uvertira za derbi - proleće je tiša nego obično. Da li je u pitanju to što su Zvezda i Partizan rešili da se malo bave sobom ili nešto drugo, tek neki decibel niže prija i vraća fokus na igru.
partizan.rs
Povezane vesti
Ne znam da li je to subjektivni utisak, ali kao da su Zvezda i Partizan skinuli šlemove u poslednjih par meseci?
Većina, koja doduše izbegava da se oglasi, smatra da je njihova "komunikacija" u poslednjih par godina, uglavnom svedena na nivo kafanske larme, neveštih aluzija i sitnog "potkecavanja", što bi rekli seljani kod mene u Šumadiji.
Lančana reakcija svake otrovne strelice zarobi medije danima, na radost i dokonost ostrašćenih klinaca. O tome "kakvu posluku porati", što reče onaj zbunjeni veselnik u mikrofon, malo ko je mislio, ali biće da se vremena menjaju.
Uljudili su se i političari, koliko sam primetio u petingu izborne kampanje. Sad, da li im je neki guru rekao da je Srbija umorna od zaludne svađe ili smo se svi pacifikovali kako bi posle serije ličnih i kolektivnih poraza probali sa drugom taktikom?
Nemam pojma, ali u fudbalu su utišali tonove. Mrmljaju možda sebi u bradu, ali za protivnika postoji poštovanje, makar verbalno pred utakmicu.
Nadajmo se da će zatišje prerasti u tišinu kada su u pitanju prozivke, saopštenja, čišćenje tuđih dvorišta i traženje trunčice u "oku brata svojega".
Imalo bi možda i efekat na proterivanje mržnje sa tribina. Jer, upravo zbog toga što je slepa, ona gađa nevine i slučajne mete. Posledice, kako to i biva u nasumičnoj paljbi, mogu da osete svi.
Dakle, pred nama su tri derbija - kolokvijumi za lečenje kolektivne frustracije i pronalaženje zagubljene strasti.
Jer, ovde su bes i nasilje prečesto surogat za strast, a nanošenje bola, sebi ili drugome, se pogrešno izjednačilo sa sposobnošću da preživiš.
Da gledamo fudbal bez pratećih efekata? Baš bi bilo lepo, za promenu?
https://twitter.com/#!/Boris_sportske
Većina, koja doduše izbegava da se oglasi, smatra da je njihova "komunikacija" u poslednjih par godina, uglavnom svedena na nivo kafanske larme, neveštih aluzija i sitnog "potkecavanja", što bi rekli seljani kod mene u Šumadiji.
Lančana reakcija svake otrovne strelice zarobi medije danima, na radost i dokonost ostrašćenih klinaca. O tome "kakvu posluku porati", što reče onaj zbunjeni veselnik u mikrofon, malo ko je mislio, ali biće da se vremena menjaju.
Uljudili su se i političari, koliko sam primetio u petingu izborne kampanje. Sad, da li im je neki guru rekao da je Srbija umorna od zaludne svađe ili smo se svi pacifikovali kako bi posle serije ličnih i kolektivnih poraza probali sa drugom taktikom?
Nemam pojma, ali u fudbalu su utišali tonove. Mrmljaju možda sebi u bradu, ali za protivnika postoji poštovanje, makar verbalno pred utakmicu.
Nadajmo se da će zatišje prerasti u tišinu kada su u pitanju prozivke, saopštenja, čišćenje tuđih dvorišta i traženje trunčice u "oku brata svojega".
Imalo bi možda i efekat na proterivanje mržnje sa tribina. Jer, upravo zbog toga što je slepa, ona gađa nevine i slučajne mete. Posledice, kako to i biva u nasumičnoj paljbi, mogu da osete svi.
Dakle, pred nama su tri derbija - kolokvijumi za lečenje kolektivne frustracije i pronalaženje zagubljene strasti.
Jer, ovde su bes i nasilje prečesto surogat za strast, a nanošenje bola, sebi ili drugome, se pogrešno izjednačilo sa sposobnošću da preživiš.
Da gledamo fudbal bez pratećih efekata? Baš bi bilo lepo, za promenu?
https://twitter.com/#!/Boris_sportske
0 Komentara