Anćeloti - Margherita ili Marinara? Nijedno, hoće li Napolitance zaboleti stomak?

Postoje samo dve vrste pice, Marinara, sirotinjski ručak mornarske žene koji je zavisio od ulova, i nešto mlađa Margarita, napravljena i nazvana u čast kraljice Savojske, supruge Umberta Prvog.

Zbog čega vam ovo pričam?

Tamo gde pica stanuje, u zastrašujućem Napulju, prestonici nekadašnjeg Kraljevstva Dve Sicilije možete, jasno, dobiti varijacije na temu, ali poput ovog težačkog jela, i fudbal se može igrati na samo dva načina.

Ako "Sarizam" nije odgovor, šta jeste? https://t.co/osaYAiRWV0

— Sportske.net (@sportske) 08. мај 2018.

Pisao sam zbog čega "Sarizam" nije mrtav, samo je bio pokušaj ustanka protiv Juventusovog terora na pogrešnom mestu.

U uređenim društvima, kao što nas je učio Hegel nema heroja, nema potrebe za njima, u haotičnim rupama Sekondiljana i ostalih feuda Kamore dole na jugu, samo takvi se računaju.

Dakle, Napoli može da pobedi kad postoji heroj, na nesreću jedini sa nadljudskim moćima koji je ikada igrao tamo je Dijego Maradona. 

Ako prevedemo u kategorije dobre pice, on je recimo ovo mlađe napuljsko čedo, ispečeno kako bi se dodvorili kraljici Savojskoj. Za nju se šaputalo da je upravljala monarhijom navodeći sirotog Umberta kao na PES-u, odnosno ložeći ga da su Italijani veliki ratnici. Ili joj je jednostavno polovina nemačke krvi koju je imala upravljala ambicijom. Pokušaj da proširi imperiju i nametne svoju zemlju kao kolonijalnu silu, nije baš išao kralju koga su zvali "Dobri", pokazalo se da Abisinija, odnosno Etiopija ima baš tvrde močuge.

Udaljio sam se od pice, ne valja, ohladiće se.

Drugi način je ponovo nemoguć, situacija u kojoj će italijanska ekonomija svesti fudbal na Napolijevu meru.

To je Marinara, obrok za sve, trpeza na kojoj nema povlašćenih. Kako biraju na Apeninima, nije nemoguće da se ovo desi, srećom tamo postoje ljudi dovoljno sposobni da spreče kombinaciju nesposobnjakovića i fašista da zemlju uvede u takvo stanje.

Dakle, ako nema Marinare i Margarite, postoje, kako rekoh varijacije na temu i takva je Karlo Anćeloti.

Svideće se Napolitancima, na kraju krajeva on je deo igračkih dana proveo na putu Sunca u Rimu, zna šta je dobra kuhinja. I može mnogo toga da sažvaće i proguta. Kako sam priznaje, kad sebe počne da doživljava ozbiljno okrene se leđima ogledalu i pogleda kolika mu je zadnjica, neko takav ne izgleda baš dostojanstveno.

Sa te strane, Napulj će prihvatiti Karleta, on ume da jede, sam sebe smatra za proždrljivca. I tu je kraj dobrih vesti.

Sad slede one loše što kao vrane dolaze u jatima, ne ume da pobeđuje kada se fudbal igra van velikih stolova, u birtijama i tavernama.

Ljudi to često previđaju, Anćeloti se nikada nije suočio sa situacijom u kojoj nešto ne mora, ali bi mogao. To može da zvuči uvrnuto, prvi put u karijeri, nada je veća od pritiska.

Objašnjavao sam, Napoli je u poziciji Liverpula od kraja prošle decenije, srušiš sve klupske rekorde i budeš drugi. Dobro, budeš prvi, oni smatraju da su osvojili titulu, ali tamo im baš ne ide sa brojevima, osim kod ovlašćenih računovođa Kamore.

Bez zezanja, oni ovu sezonu ne mogu da ponove, a doveli su veliko ime koje ne osvaja klupske titule. Ili bolje da kažem preferira kupove, konkretno onaj najvažniji i najklempaviji.

Anćeloti je za gotovo četvrt veka trenerske karijere osvojio po titulu sa Milanom, Čelsijem i Pari Sen Žermenom i Bajernom. Sa Juventusom i Realom mu to nije pošlo za rukom.

Slab je to ulov, ta Marinara ne obećava baš, pogotovo što će sada biti veća zvezda od svojih igrača.

Znate li šta navode kao Anćelotijev najveći kvalitet?

Sposobnost da obuzda sopstvenu sujetu i uvek učini ego manijake poput Ronalda, Ibrahimovića srećnim. Objasnio sam, zurenjem u sopstveno dupe našao je način da sebe ne doživljava ozbiljno.

Ali, ne može da spreči igrače da ga posmatraju kroz svoju vizuru, u ovom Napoliju sem Albiola, a i on je u Realu i tiki-taka Španiji bio samo mali Stanoje, ne postoji igrač koji je bilo šta bitno osvojio.

Priče da će Anćeloti privući velike igrače pod Vezuv vas odmah kandiduju za ministra finansija u Italiji, taman da im dotučete ekonomiju i učinite šanse Napolija realnijim (Marinara scenario).

Prvo, Napolijev budžet je takav da oni ne mogu da plate ozbiljnog igrača, odnosno veliku zvezdu koja zna kako se pobeđuje.

Drugo, da je mogao, De Laurentis bi to uložio u pokret poput "Sarizma", prošlog leta (pogledajte na moju najavu sezone iz avgusta) bilo je jasno da jedini Napoli može da se trka sa Juventusom.

Serija A - Potera za nemilosrdnom "Zebrom"! https://t.co/i7My2jdmH8

— Sportske.net (@sportske) 18. август 2017.

Nije to učinio, naravno, fudbal nije veš mašina, pa da kupujete sa garancijom, ali sigurno da je imao novce za tri ili četiri ozbiljna igrača, Napoli bi imao znatno veće šanse za titulu.

Optuživati Sarija da nije iskoristio rotaciju je kombinacija licemerja i neznanja, on je izvukao maksimum od dobrog tima, više ne bi mogao niko.

Pogotovo ne Anćeloti. Komplikovano je seliti ambiciju i apetit od Mišlenovih zvezdica ka zamašćenim stolnjacima, ma koliko se dobro jelo.

Bojim se da će ova pica biti neukusna, ni sirotinjska, ni herojska i da će se brzo ohladiti.

Podgrejani treneri, a Anćeloti s obzirom na nedostatak drugih ponuda to jeste, makar u očima velikih klubova, su kao podgrejano jučerašnje testo, napuniš stomak i bude ti muka...

Sve nešto mislim da će se to desiti...