Bajern i "picani", za kovače garavog lica tu nema mesta...
Autor: Boris Jovanović
ponedeljak 04.11.2019.
15:05
Izvor: Sportske.net
Da li je Svetlić ili Minhen, Milkica ili Uli Henes, to su već nijanse. Jedno je sigurno, Niko Kovač nije imao dovoljno trenerskih gabarita da zauzme mesto u Bajernu. Ostao je samo čuvar plaže bez mora na Severnom Mediteranu.
EPA-EFE/MICHAELA REHLE
Povezane vesti
Kada je čuveni kovač Gera iz Svetlića rekao da "žene vole picane više od garavih momaka koji rade", definisao je u neku ruku i velike fudbalske klubove.
Sada je jedan drugi Kovač, Niko, okusio bavarsko prokletstvo i večitu trku između trenera Bajerna i jesenjeg lišća, ko će prvi otpasti i završiti pod nogama gospode.
Bajern nema mnogo toga nemačkog u srži čitave priče, uostalom sebe taj grad vašara vidi kao severnu prestonicu Mediterana, nema plaža, ali postoji duh spektakla i ležernosti, velikih reči i drame koji ćete teško naći severnije od Minhena.
U poslednjih 30 godina, novembarske uporne kiše nisu dočekali Hajnkes, Anćeloti, Ribek, Magat, Sanjol, a neki su poput Uda Lateka i Sorena Lerbija milošću kluba sačuvali dostojanstvo do prvog snega.
Za Niku, hrvatskog Kovača iz berlinskog Tirgartena, sina Mata i Ivke iz Livna koji su napustili Jugoslaviju i dobar sir, početkom sedamdesetih. problem je što suviše "picana" čeka njegov posao. Tron na kome se obreo pripao mu je slučajnošću, uz nerealnu želju da neko nov, neoštećen, iz garavih predgrađa ugura nogu u vrata najvećeg nemačkog fudbalskog zamka. Bajern je manje strašan, ali podjednako nedostupan kao Berghof (bez ikakvih aluzija o njegovom zlom stanovniku).
Sada je jedan drugi Kovač, Niko, okusio bavarsko prokletstvo i večitu trku između trenera Bajerna i jesenjeg lišća, ko će prvi otpasti i završiti pod nogama gospode.
Bajern nema mnogo toga nemačkog u srži čitave priče, uostalom sebe taj grad vašara vidi kao severnu prestonicu Mediterana, nema plaža, ali postoji duh spektakla i ležernosti, velikih reči i drame koji ćete teško naći severnije od Minhena.
U poslednjih 30 godina, novembarske uporne kiše nisu dočekali Hajnkes, Anćeloti, Ribek, Magat, Sanjol, a neki su poput Uda Lateka i Sorena Lerbija milošću kluba sačuvali dostojanstvo do prvog snega.
Za Niku, hrvatskog Kovača iz berlinskog Tirgartena, sina Mata i Ivke iz Livna koji su napustili Jugoslaviju i dobar sir, početkom sedamdesetih. problem je što suviše "picana" čeka njegov posao. Tron na kome se obreo pripao mu je slučajnošću, uz nerealnu želju da neko nov, neoštećen, iz garavih predgrađa ugura nogu u vrata najvećeg nemačkog fudbalskog zamka. Bajern je manje strašan, ali podjednako nedostupan kao Berghof (bez ikakvih aluzija o njegovom zlom stanovniku).
Klub je rezervizan za "A" produkciju, ne bez razloga, nazivaju ga "Holivud", u stalnoj je potrazi za velikim glumcima za svoje plakate.
Sećate se one sezone kada su sponzori bili nezadovoljni što klub nije doveo nijedno pojačanje (leto 2010.)? Na opasku da im nije potrebno, gospodari novca su im objasnili da je za Bajern najgora vest da nema vesti. Zaista je tako, to što je Kovač preživeo prvu godinu ne znači ništa, nisu mogli da ga smene zbog titule koju je Dortmund izgubio, više nego što je Bajern osvojio.
Ali, negde u planeru bilo je zapisano da Niko može da potraje još jedan vašar i da one smešne hlačice bolje stoje nekom drugom. Jednostavno, Kovač nije imao nikakvu šansu, mogao je doduše da potraje do snega, ili čak novog leta, ali ovaj fudbalski brak je od početka delovao neprirodno.
Sećate se one sezone kada su sponzori bili nezadovoljni što klub nije doveo nijedno pojačanje (leto 2010.)? Na opasku da im nije potrebno, gospodari novca su im objasnili da je za Bajern najgora vest da nema vesti. Zaista je tako, to što je Kovač preživeo prvu godinu ne znači ništa, nisu mogli da ga smene zbog titule koju je Dortmund izgubio, više nego što je Bajern osvojio.
Ali, negde u planeru bilo je zapisano da Niko može da potraje još jedan vašar i da one smešne hlačice bolje stoje nekom drugom. Jednostavno, Kovač nije imao nikakvu šansu, mogao je doduše da potraje do snega, ili čak novog leta, ali ovaj fudbalski brak je od početka delovao neprirodno.
Bajern vode ljudi, pre svih doskorašnji stanovnik zatvora Landberg, Uli Henes koji nikad ne iskoriste priliku da ćute. Jednostavno, politička korektnost je davno proterana iz kluba, a trener bez velikog CV-ija je samo jo-jo loptica u stalnom nadgornjavanju, sportske ambicije i čuvara kase. Istina je, Bajern je spreman da uloži, ali nikada ne zaboravlja da unjka kako drugi velikani troše mnogo više. Bajern je spreman da kupi, ali nikada ne izvrćući džepove do kraja.
I kada je tako, uvek je zgodno da treneri manjih gabarita, sa vremena na vreme, završe kao kolateralna šteta, onaj pepeo što ostaje kad se vojske raziđu.
Jutros sam video "šest lica koje traže pisca", šest različitih karaktera što iskaju Bajernovu klupu. Pa, kad mi već pade na pamet Pirandelo, na jednom mestu on primećuje da kada gledate u lice zveri, tu se raspada svaka filozofija.
I kada je tako, uvek je zgodno da treneri manjih gabarita, sa vremena na vreme, završe kao kolateralna šteta, onaj pepeo što ostaje kad se vojske raziđu.
Jutros sam video "šest lica koje traže pisca", šest različitih karaktera što iskaju Bajernovu klupu. Pa, kad mi već pade na pamet Pirandelo, na jednom mestu on primećuje da kada gledate u lice zveri, tu se raspada svaka filozofija.
Zbog toga, će svaki budući trener, ma kako se zvao morati da se prilagodi Bajernu, greška sa Pepom Gvardiolom koji je propovedao, po rečima Rumenigea "dosadu od igre" se neće ponoviti.
Nekako mi zato Murinjo deluje poput slona koji će prvom prilikom razbiti neki skupoceni kristal. Kada se bude sudario sa Henesom, osim što su obojica uhvaćena u utaji poreza, tu nema mnogo zajedničkih pogleda na svet. Sirova emocija protiv utilitarizma, matematika provincijskog bakalina nasuprot proširenog polja dozvoljenog u želji da uspeš, to nikako nije spoj koji ima izgleda na uspeh.
Nekako mi zato Murinjo deluje poput slona koji će prvom prilikom razbiti neki skupoceni kristal. Kada se bude sudario sa Henesom, osim što su obojica uhvaćena u utaji poreza, tu nema mnogo zajedničkih pogleda na svet. Sirova emocija protiv utilitarizma, matematika provincijskog bakalina nasuprot proširenog polja dozvoljenog u želji da uspeš, to nikako nije spoj koji ima izgleda na uspeh.
Alegri bi recimo bio bolje rešenje, on je uvek čovek kluba, ume sa bahatima i nestrpljivima, nikad ne mešajući sopstveni integritet sa voljom da se stalno pobeđuje. Ali, od nemačkog on zna možda par rečenica iz "Život je lep", samo ovo nije posao zatvorskog čuvara već fudbal.
Tu su i Venger, ali već poput portira koji moli da ga ne oteraju u penziju, Ragnik kao novi jo-jo dok ne olista Bavarska i Ten Hag ako dobije indulgenciju od Ajaksa. Njemu ne treba objašnjavati rovove u koje će morati da se spusti, vodio je Pepov rezervni Bajern, zna kako funkcioniše smena godišnjih doba u Bavarskoj i ume da hoda po žici, između Henesa i Salihamidžića.
Tu su i Venger, ali već poput portira koji moli da ga ne oteraju u penziju, Ragnik kao novi jo-jo dok ne olista Bavarska i Ten Hag ako dobije indulgenciju od Ajaksa. Njemu ne treba objašnjavati rovove u koje će morati da se spusti, vodio je Pepov rezervni Bajern, zna kako funkcioniše smena godišnjih doba u Bavarskoj i ume da hoda po žici, između Henesa i Salihamidžića.
Samo jedno je sigurno, novi trener će biti bolji, veći "pican", poželjniji i manje na vetrometini od Kovača. Samo takvi mogu da vode Bajern, svi ostali su čuvari plaže u zimskom periodu.
I to plaže na severnom Mediteranu, daleko od mora...