"Enfildsko" obožavanje užasa, zbog čega se Liverpul ne plaši klovna sa nožem?

Uvek kad se priča o nadmoći talenta nad krvavim radom, setim se Stivena Kinga koji je tu jednačinu postavio kao odnos između jeftine kuhinjske soli koja je tek mrvica ukusnog ručka i osećaja koji nudi saznanje da su čula i stomak svesna da zaslužuju osećaj ispunjenosti.

Sa druge strane, ništa ne hrani nadmoć talentovanog kao strah, to jest, prožimajući osećaj manjka klase kod rivala. Da prevedem u naše kalupe, to vam je ono kad mi provincijalci izgubimo utakmicu već kod table "Beograd".

Zbog čega se Siti boji Liverpula, a ne obrnuto?

Jer, čini mi se, gledajući ovu Pepovu vernu repliku katalonskih dana, sigurno jedina ekipa koja se ne oseća inferiornom su Redsi.

Za tu situaciju uvek postoji na vagi dobar razlog, ne samo zbog napred pomenutog slanika, niti zbog Klopovog pristupa u kome bi radije imao tri voljna Milnera nego jednog nadahnutog De Brujnea, već jednostavne logike nemačkog uma.

Ona je sadržana u filozofskom stavu da je dovoljno jaka želja prva pretpostavka spremnosti za odricanje radi uspeha. I ma koliko Klop delovao kao razbarušeni, glasni minstrel u srednjevekovnoj Tiringiji, on je ipak Nemac.

Liverpulovi igrači deluju kao posednuti protiv Sitija, malo je reći da nisu impresionirani kameleonskom sposobnošću rivala da te posedom drži hipnotisanog na svakom delu terena. To što neki nazivaju već izlizanom tiki-takom, kod Sitija je stalno mahanje satom ispred očiju inferiornih, nametanje volje, zbog toga se rivali često u PL osećaju kao krpeni inventar u lutkarskom pozorištu.

Ne i Liverpul. Jer, oni su spremni na žrtvu koja podrazumeva i rizik da prime pet komada do poluvremena, ali će pokušati isto. Amerikanci to nazivaju strategijom "Bite the bullet", odnosno "Zagrizi metak", frazu je upotrebio Kipling u jednoj od svojih priča, ali je vremenom postala parola spremnosti da se prihvati posledica u ime verovanja.

Dakle, preneseno na fudbalski teren, oni u crvenom će jurnuti ka Pepovoj pretpostavljenoj igračkoj vrlini, svesni da bi mogli u tom iskrcavanju da završe kao kubansko topovsko meso koje su Amerikanci poslali u Zaliv svinja. Ali, to ih neće sprečiti da danas opet pokušaju.

Stvar je u tome što Gvardiola ne može da dođe do automatizma u takvoj situaciji, ona se dešava tek par puta godišnje. Gotovo niko u Evropi nije sposoban da se oduple Pavlovljevom refleksu da se brani protiv Mančester Sitija, da popunjava linije ljudima, skraćuje prostor i čeka.

Legitimno, jer Klopov pristup je u osnovi scenario iz Kingovih romana, može ti se desiti da Trent Arnold i onaj škotski student levo ostaju goloruki protiv Sterlinga i Sanea, ili da Gundogan pocepa odbranu kao mesarski papir samo jednim pasom, za isporuku će se već pobrinuti Kun.

Dakle, Klop je spreman na situaciju u kojoj golim grudima idete na klovna sa nožem, da ostanem u Kingovim terminima. Ali, za to je potrebno da svi oko vas poveruju da ćete izvući živu glavu. Između ostalog zbog toga je uvek birao klubove poput Dortmunda i Liverpula, bratstva u kojima su navijači veći vernici od bilo koga drugog.

U svim knjigama napisanim o ovom hipsteru uvek dominira ta potreba zajedništva i spremnosti na težak rad koji neće poremetiti ni to što se uvek ne isplati. Tu nema kolebanja, to je Klop pokazao kada je pretio kaznom igračima koji ne dođu na žurku posle poraza od Vortforda, ili na zakazano slavlje koje je izostalo nakon poraza u  u finalu LE.

Te priče već znate, ali taj niz kamenčića se idealno uklapa u mozaik, Liverpul se ne boji posledice, ma kako ona može da bude bolna.

Ali, šta je Gvardiola naučio?

Teško mi je da poverujem da se njegovi igrači boje dočeka, "Enfild" jeste zastrašujući hram buke, što reče Geri Nevil, sivilo uskih ulica ti već ubacuje neku jezu u kosti, ali pričamo o odraslim ljudima, na decibele se vremenom navikneš.

Ono što je sigurno je da Gvardiola neće odustati od svoje fudbalske filozofije, pa su mišljenja da bi mogao nešto da nauči iz Anćelotijevog pristupa pre neki dan na "Svetom Pavlu" samo neinformisanost. Čak i kada ne bi pobeđivao na svoj način, pre bi izabrao da se ne bavi fudbalom, nego da se menja, nije da je to jednom rekao.

Jedino što od apostola Pavla može da prihvati da mu je sve dopušteno, ali nije sve ni korist.

Nije baš sad da je poslanica Korinćanima, ali jeste upozorenje da Laport na mestu levog beka već predstavlja uvod u nevolju, odnosno da rizik sa rovitim De Brujneom o kome se priča danas može da bude bespotrebna prednost za Liverpul na sredini, odnosno postane lak plen zastrašujućeg gegen presinga.

Jer, ako Klop oduzme šansu čoveku koga je nazvao najboljim trenerom na svetu, da njegovi igrači više puta dodirnu loptu, pogotovo u "enfildskim" prvim poluvremenima kada se obično nad protivnikom nadvije oluja, bojim se da bi poraz Sitija mogao da postane stalna postavka u Liverpulovom muzeju.

Gutajte fudbal danas, čisto da vas podsetim, da ponovo slede one dve horor nedelje reprezentativne prevare garnirane dosadom. Čak ni Stiven King ne bi imao srca da smisli takvu zastrašujući priču...