Juventusov Mojsije - Dar od Boga

Kada je gospođa Izabela, makar legenda tako kaže, sanjala Mojsija pred porođaj, nije jasno očekivala da će njen drugi sin razdvojiti more. Mada, ono što je napravio, kao prvi u našem veku, pribavlja joj proročke moći.

Moas odnosno Mojsije je na neki način bio predodređen za velike stvari.

Izabela je ostavljala decu u obližnjoj sali u brdovitom Don Bosku, negde u nedođiji između Astija i Torina. Par roditelja iz Obale Slonovače se iz Verselija preselio bliže Pijemontu, ali je otac nestajao iz života porodice Kin, kako je Momo, kako su ga zvali rastao.

On i brat Đovani su igrali u lokalnim ekipama klinaca, Moas je bio mlađi, ali su ga svi želeli u timu, tako su rasle šanse za pobedu.

Strogo vaspitanje u siromaštvu, posvećenost religiji porodice, koja je, ne svojom voljom, postala tročlana ,je izvela braću Kin na pravi put. Kada je postao prvi klinac novog milenijuma koji je debitovao u najjačim ligama, majka nije bila na stadionu, povredila je nogu.

Proslavila je molitvom i posavetovala sina da učini isto, poput Mojsiju i njemu je Bog pomogao da uspe, što je prorok govorio "kao stranac u stranoj zemlji".

Moas nije više stranac, ima pasoš Italije, pitanje je da li bi ga dobio da nije bilo fudbala. Otac koga su se sinovi odrekli i dalje je samo imigrant koji glasa za ekstremnu desnicu, i kako kaže, protivi se dolasku novih Afrikanaca na Apenine. Jer, nema posla za sve.

Čini se da ovo simbolično pokazuje kakav je karakter u pitanju, oni traktori koje mu je Juve obećao kada je 10-godišnji Kin prešao iz Torina u gradskog rivala, ostali su u magli. Tačno je da FIAT ima fabriku traktora, ali je Biru Žan Kin eliminisan iz svih kombinacija. Priča se da su majka i sinovi tražili da ga Juventus ne pušta ni na stadion, izdajstvo se u ovoj porodici plaća.

"Kakve traktore, ne znam o čemu govori, mene je odgajila majka, ona je za sve zaslužna, nikada ne zaboravljam ko mi je davao da jedem", kaže momak kome je Bufon dao nadimak "Panjenka" posle promašenog penala protiv Fiorentine u polufinalu šampionata Primavere. Moaz kaže da mu je Bufon kao otac, ali želi da zaboravi taj trenutak.

Kina je u Torino odveo Renato Bjasi, bivši profesionalac, zbog prijateljstva sa ljudima u Granati, ali kako rekosmo, Juventus je bio mnogo primamljiviji. Tamo ga je dočekao "Ćićo" Grabi koji zna šta znači sjajan početak karijere i propast, samom mu se desilo devedesetih, posle blistavog starta, završio je u Blekburnu, pa se potucao po Seriji B.

Kin ne broji golove mada je nezasit, on je od početka u Juventusu igrao sa dve godine starijom generacijom, prvo, jer je bio fizički nadmoćan, drugo, tadašnji trener Primavere Fabio Groso je procenio da bi sa ravnima sebi gubio vreme.

Majka Izabela Juventus doživljava kao porodicu, ona je zbog toga na kraju i odustala od Engleske i Sitija, prepustila je da Rajola vodi karijeru, ali i upozorila i agenta, i sina da ne bi trebalo da se ugleda na Balotelija.

Moas je napravio problem u reprezentaciji do 19 godina, kada je svojevremeno udaljen sa priprema, ali priča se da je u pitanju bila neukusna šala koja ga je pogodila. U toj istoj reprezentaciji bio je vicešampion Evrope, dao dva gola u finalu, "Azurini" su izgubili od Portugala.

Ali, Kin pomera granice i preskače stepenike, više niko ne pominje mlade, posle golova za seniorsku selekciju na početku kvalifikacija. Nastavio je seriju započetu protiv Udinezea u prvenstvu, a za vikend je srušio Empoli.

"Sada je njegovo ime na svačijim usnama, pa se pojavio i otac, ali mi znamo ko su nam prijatelji", kaže brat Đovani koji nije uspeo u fudbalu, završio je u četvrtoj ligi i na kraju zauzeo mesto u loži "Alijanca".

Samo, ne žali, bilo je dovoljno da jedan uspe, više ni majka, ni brat neće morati da se muče. Jer, prva stvar koja je Moazu bila na pameti kada je napisao istoriju ulaskom u igru protiv Peskare jedne novembarske večeri pre dve i po godine je glasila:

"Više nećemo biti siromašni", i ta rečenica je zvezda vodilja za momka koga je spasila lopta. Porodica se doselila iz Obale Slonovače 1990. kada je rođen Mario Baloteli, što je odmah poslužilo kao paragon, ali i upozorenje. Sam Rajola smatra da na terenu i van njega posvećenošću Moaz mora da se ugleda na Ibrahimovića.

Inače Kin je bio na pozajmici u Veroni, dao četiri gola, završio sezonu u martu zbog povrede. On je još uvek imao pravo da igra za omladince, ali je posle jeseni hteo da ode opet na pozajmicu. Alegri je stavio rampu, ispostavilo se kao genijalan potez, sada je Kin čovek koji će možda popuniti Ronaldove kopačke u Amsterdamu. Uostalom kada se lomilo, protiv Atletika, Alegri ga je poslao na teren.

Odmah ga je smirio po povratku sa reprezentativne akcije uz reči da se brzo poleti, ali je zemlja tvrda, u Juventusu znaju sa klincima, ali moraće da ubede Rajolu.

Jer, Kin ima ugovor do 2020. i verovatno bi ga svi veliki klubovi Evrope želeli u ovom trenutku. Pričalo se o pozajmici Ajaksu, ali posle eksplozije o tome sada nema ni govora.

Plan je, ugovor do 2024. mesto u timu i veliki novac koji će Mojsija zauvek osloboditi straha od siromaštva.

Na kraju za jezičke puritance koji se pitaju ovih dana kako se čita njegovo prezime, Italijani kažu "Kean" jer govore pola svog jezika i nijedan strani (skraćuju maternji, valjda da bi mogli što više da pričaju), ali na francuskom u njegovoj afričkoj postojbini ovo se izgovara kao "Kin".

Nije ni bitno, jedino što se važi je beg od siromaštva, Kin zarađuje 550 000 godišnje i čeka trenutak konačne pobede, nagradu od Boga...