Marekjaro - Odlazak poslednjeg tenora, ni don Pjetro Savastano ne zabija kao Marek Hamšik!

"Come Don Pietro Savastano ci sta solo Hamsik. Ha fatto un altro gol", kažu ushićeni vojnici klana dok utamničeni šef Kamore pali zatvor Pođoreale, da bi upravniku pokazao ko je gazda, čak i iza rešetaka.

Da, Marek Hamšik zabija golove kao don svoje neprijatelje, u stvari dao ih je više nego Maradona, mada je godinama odbijao da postane trofej napuljskih mafijaša.

Kada je, sada omraženi Pipita Iguain, prihvatio, posle dugog ubeđivanja da Madrid zameni suncem Sorenta i smradom napuljskog smeća, kapiten Kanavaro ga je poveo brodom na izlet na Kapri.

Šta se sve dešavalo na tom putovanju na ostrvo, možete da pretpostavite, tek zabeležen je snimak na kome De Laurentis kritikuje manje dobrog od braće Kanavaro i kaže klincima iz fudbalske škole, "Hamšik je pravi kapiten, umesto ovog lažnjaka".

Mareku Hamšiku nije lako, posle 12 godina, odlazi da zarađuje oko 25 000 evra dnevno, naplatiće u Kini sve one one šanse koje je propustio, neki kažu i iz straha, da pređe u Milan ili Juventus.

Kako rekoh, igrači su recimo za klan Espozito koji je organizovao pomenuti "parti" za Pipitu, nešto kao trofeji, simboli pokazivanja moći, ali i ulaznica za VIP lože i hranjenje mita.

Braća Đulijano su uvek bila blizu Maradone u onim slavnim danima, kao poklon za dolazak, poslali su mu kokain, jedan od izdajnika, Luiđi Đulijano je potvrdio da su znali za navike koje je Argentinac doneo iz Barse. Karmine Đulijano stric čoveka koji je prekršio omertu i njegov brat su godinama iskorišćavali Maradonu, zamislite policajca u Napulju koji bi bilo šta učinio kada je Bog fudbala prisutan.

"Imali smo i oružje, ali i Maradonu", pričao je svedok saradnik.

Tako su igrači vremenom postali i "prijatelji" i saradnici, Počo Laveci se preko Kamore pobrinuo da njegov odlazak u Pariz ne bude doživljen kao izdaja, prethodno je morao da obeća da nikada neće igrati ni za jedan italijanski klub.

Ne zbog toga što Kamoristi toliko vole fudbal, na kraju krajeva, oni samo isisivaju popularnost fudbalera pod Vezuvom, već zbog mita i saučesništva sa narodom. Ovo je sveto savezništvo sirotinje juga protiv bogatih i zlih severnjaka, na tu kartu Kamora je igrala stvarajući državu u državi gotovo dve decenije, nakon propasti Sicilijanaca.

No, vratimo se Hamšiku.

Par puta je gledao u pištolj, video ga je sasvim dobro, s obzirom da Slovak ima solidnu dioptriju i nosi naočare. Par puta je blizu stadiona završavao bez novca i sata, to nije Kamora, već neki klinac željan dokazivanja.

Ali, priča se da nije smeo da odbija odlazak na osnivanje udruženja klubova navijača koje kontrolišu vladari Napulja. Odnosno da je jednom odbio i bio suočen sa posledicama.

U svim prisluškivanim razgovorima, njegovo ime se pojavilo kao deo pregovora sa Đenijem "Karonjom", sinom jednog od bosova. To je onaj lik što mu nadimak (svinja) ne smeta da uterava strah u kosti na jednoj od tribina, sektoru A, koji drži mafija. Bilo je to u onom zloglasnom finalu, kada je stradao Ćiro Espozito, kada je odurni, istetovirani lik pretio da će "vojska" provaliti na teren. Hamšik ga je smirivao, a onda navodno dobio preko treće osobe instrukcije povodom svedočenja u čitavom slučaju. Da li je rekao da je Đeni u stvari predložio da svi zadenu po cvet, otpevaju "Give peace a chance" i partijom šaha reše kome će pripasti kup Italije?

Ne znamo, tek, Marekovo ime se pojavilo u transkriptima tužioca Đuzepea Pekorara.

Kada je stigao sada daleke 2007. u Napulj, nije bio zanimljiv Kamori, ni Napoli nije bio preterano uspešan.

Kada su počeli da ga prepoznaju po lokalima, sa uspesima stigle su i slike iz sumnjivih lokala iz Sekondiljana (recimo sa zloglasnim Domenikom Paganom), prestonice napuljskih mafijaških kvartova. Klan Di Lauro (po njima je navodno i snimljena Gomora) je nastavio gde su stali prethodnici, neki igrači nisu ni znali sa kim se slikaju, pogotovo, ako bi tek došli u klub.

Priča Mareka Hamšika je priča o ljubavi, kao klinac je doveden iz Breše, transfer je bio 5.5 miliona, prethodno je preko slovačke veze tamo negde 2004. za pola miliona došao u Lombardiju. Klinac od 16 godina nije imao problema sa nostalgijom, nekih 800 kilometara na Zapad od njegove Banske Bistrice, odnosno Bratislave gde je tek odigrao seniorsku utakmicu za Slovan, počela je da se rađa velika karijera.

Još je išao u školu, iako su se sporazumevali rukama i nogama, Marek je svako veče išao kod drugog učenika na večeru, fudbal je veći od svega.

Tu popularnost doživeće kasnije u Napoliju gde je igra religija, a kako sam kaže "San Paolo" crkva, sa strogim sudijama.

Stigao je istog dana kao i Laveci, sećam se čitao sam u Grčkoj na odmoru, o "Poču" su jednostavno znali sve, o Mareku ništa. Međutim, navijači su ga prigrlili, prema legendi, pomogli mu i da nađe stan, jer kad si u Napoliju, postaješ Napolitanac.

Prvi ugovor dobio je na pet godina, nikada nije bio plaćen kao Laveci, Kavani, iako je činio takozvana "tri tenora", ali nikada bez razloga nije ljubio grb, to će vam reći svaki Napolitanac, i sada kada odlazi.

Jasno, Maradonu neće zaseniti, ali broj ostaje, postao je najbolji strelac u istoriji Napolija, nikada nije ucenjivao klub, nikada se nije pomerio dalje od Kastel Volturna, živeo je u blizini, tih, spreman da se bori i kada igra dobro i kada igra loše.

"Gledao sam kao dete Nedveda, ma to sam bio ja, samo stariji, brz, ali ne previše, i uvek spreman da dam sve od sebe", pričao je o dečačkim snovima.

Ali, kako to obično biva u životu, odbio je i idola 2015. kada je Mino Rajola želeo da ga odvede u Juve, gde je Čeh prvi do Anjelija.

Marek, ali i njegova sestra Mikela našli su sreću pod suncem juga. Ona se udala za nekadašnjeg igrača Napolija, Urugvajca Valtera Gargana.

Kako rekosmo, nije uvek bilo lako. Prve godine za Božić oteli su mu Mini Moris. Posle toga su mu skinuli "Roleks" sa ruke uz pištolj prislonjen na lice. Postojala je neka priča da su mu vratili sat, ali to nije istina.

I njegova supruga Martina prošla je "inicijaciju", dešava se često ženama fudbalera Napolija. Trudnu suprugu su isterali iz kola, ali je automobil kasnije zahvaljujući satelitskom praćenju nađen.

Na kraju "Marekjaro" kako ga zovu po prelepom gradiću tvrđavi u blizini velikog grada. Postoji sjajna pesma o mesecu koji sija iznad ovog prelepog dela obale. U njoj čak i ribe vode ljubav  u noćima dok talasi menjaju boju.

Zbog toga taj nadimak govori o uzajamnoj ljubavi poslednjeg velikog tenora Napulja, netipičnog fudbalera, skromnog i spremnog da pomogne.

Ekstravagantni izgled mu je stvorio drugačiji imidž, ali Marek je svoje napuljske dane uglavom proveo u kući, sa Martinom i troje dece.

"Ja sam iz skromne porodice, znam svoje korene, odakle sam potekao", kaže ovaj tihi čovek, dok odlazi, da bi se vratio.

Naime, niko ne sumnja da će zov Napulja biti prejak i da ga čeka budućnost u klubu, kad iz kopački uskoči u cipele.

Ostaje da niko ne zabija kao don, osim Mareka Hamšika.