Mierda, zdravica u pivnici, Aladin igra za Juve!

"Mierda", sigurno je odjekivalo madridskim ulicama, razleglo se čak do nionskih hodnika.

Nesreća, ili kako vi već zovete pepeo lošeg raspleta, je lisabonsko finale preselila dve stepenice niže, novi "Madrilenjo", vest zbog koje svako u gradu ima pravo da bude nesrećan.

Real je dobio najvažniju utakmicu protiv komšija, koliko često igraju, ovo već liči na zakupljeni termin u balon sali,  No, u Portugalu je onomad pobednik nosio sve nakon jedne utakmice, kada se zbrajaju dva meča, ok, ovde Anćelotija već počinje da boli stomak.

Čitao sam jutros "Marku", nije bilo teško pretpostaviti, "Beli" su listom naveli gradski derbi kao najmanje željeni žreb.



Da li su srećni ovi na drugoj strani?

Ne, Torente i ekipa nisu bili pažljivi na matematici, među njima preovladava mišljenje da ne možeš da budeš bolji od Reala tri puta iste sezone u tri različita takmičenja. Nema veze sa navikom, već pogrešnim posmatranjem verovatnoće, ne vidim razlog zbog čega kuglica ne bi mogla ponovo da se zaustavi na crvenom.



Barselona tako pumpa mišiće u ovom trenutku da im je gotovo bilo svejedno ko će ući u ring i dobiti po nosu. Doduše, navijači su prizivali Pepov Bajern, ali ti sa šalovima što grickaju hamon nikada nisu posebno pragmatični. Luis Enrike sigurno nije želeo da vidi svog nekadašnjeg mentora koji ga je u sredu protiv Sitija bodrio sa tribina.

Pari Sen Žermen nije šala, umesto da ovacijama pozdrave Gvardiolu, uvredama će častiti Ibru, u svakom slučaju zabava je zagarantovana.

Barselona nema naviku da pobeđuje u Parizu, PSŽ je već preuzeo krst igranja protiv najtežih rivala, oni posrću, ali i dalje koračaju. Berlin deluje u ovom trenutku kao da je na kraju sveta, ali ima dobra vest za šeike, proći će mesec dana, možda to neće biti ova sadašnja Barselona, mnogo veće stvari menjale su se za kraće vreme.

Što se Bajerna i Porta tiče, Bavarci su onu Mađerovu petu iz druge polovine osamdesetih nisu zaboravili, mada su je naplatili dva puta protiv "Zmajeva" u devedesetim. Osamdesetih je u romantizmu bilo moguće da Portugalci tuku Nemce, korporativni fudbal je tu šansu sveo na puku teoriju. "Zmajevi" sa setom gledaju i na polovinu prošle decenije kada je bilo moguće pobediti Monako u finalu i grliti "Klempavog", sada su i oni i Monako u top 8, ali tu maštanje prestaje.



Ako patriciji iz Monaka imaju neku šansu protiv Juventusa, Porto protiv Bajerna nema nikakvu, osim ako Brus Li eventualno ne zaigra u "Zmajevom gnezdu".

Zezam se, to je verovatno i jedini predvidiv ishod, mada će isto (o, kakva je to muzika za moje uho) većina reći i za duel Juventusa i Monaka.

Nevolja za "Kneževe" (lepše im stoji nadimak "boljari" zbog ruskog novca) je što Juventus nije naivan kao Vengerov Arsenal i u poziciji je da uči na greškama drugih.

Prva rečenica Pavela Nedveda posle žreba je bila ono što je i moja malenkost pomislila kad je naš dželat Ridle izvukao kuglicu, treba se samo sačuvati kod kuće u prvoj utakmici.

Sigurno je da će Juventus učiniti sve da ne primi gol u Torinu, makar ga i ne dao na svojoj tvrđavi. Jer, Monako koji mora da napadne u revanšu je san svakog protivnika.

Ostaje da čekamo, u mom slučaju unjkam,o zbog mesec dana pauze. Krive su i reprezentacije i zastrašujuća pauza od dve nedelje.

Stvarno, igrajte leti (ili zimi u Kataru, koga briga), pustite nas da gledamo ozbiljan fudbal...