Poketinov kraj - Poslednja crta za Totenhem, kako je proradila Levijeva "garota"?

Među ozbiljnim svetom, kada treba obaviti posao, zaista nije važan način na koji naginjete tanjir dok srčete supu. Politika ili fudbal, svejedno, krajnji cilj će vrlo brzo pokriti prašinu i nazubljeni kamen koji za sobom ostavlja buldožer.

Sećate se Dika Holbruka, čoveka koji je pomerao stvari među zaraćenim balkanskim plemenima?

Njegov nadimak je najbolje opisivao karakter neurednog skakača na tuđe žene i više položaje, ali je i ono malo manira ostavljao u Vašingtonu. Pa bilo da u čarapama i turskom sedu, teroriste proglašava za borce za slobodu, ili da šapuće srpskom diktatoru stvari koje ovaj ne želi da čuje, dok se flaša viskija prazni, nikome nije bilo bitno. Svaka ozbiljna organizacija ima Tarantinovog "Mister Vulfa", lika koji rešava probleme.

Danijel Levi, predsednik Totenhema nije čovek fudbala, ali od početka veka je frontmen "Pevaca" kojima vlada u ime Džoa Luisa i 30 000 malih akcionara. Levi je hladni pregovarač čiji se dogovori sklapaju posle "uvrtanja jaja", kako je to opisao predsednik jednog drugog kluba, a bolniji su od operacije kuka, makar tako tvrdi Ser Aleks Ferguson.

Takav lik ima želudac za svaku odluku, ma koliko bila nepopularna. Jer, vidite, za Levija kažu da guta vreme između neizbežnog i učinjenog, tu nit zateže do ivice pucanja. U ponedeljak je ponudio Poketinu da ode uz sat, sliku i orden heroja rada, sutradan ga ispratio na zadnja vrata, i uz punu kovertu, verovatno plaćeni zavet ćutanja.

"Ni kompletno sranje, ni nešto veliko", tako je Kolin Farel opisao biblijsko čistilište u filmu "U Brižu" kolegi plaćenom ubici, poredeći ga sa Totenhemom. Poketino je kazaljku pomerio ka bitnim stvarima i tu činjenicu je poneo sa sobom kada je ispraznio ormarić sa stvarima.

Limitirani resursi?

Tačno, samo ne zaboravite da je Levi prestao da prodaje igrače većim klubovima, još od Bejla, ako se ne varam, pa je taj kontinuitet u rezultatima deo poslovne politike kluba, ne mogu baš sve zasluge da stanu u Poketinov libar. "Pevci" su izgradili novi stadion, nakon što su se sa pijaca par godina vraćali sa praznim cegerom, letos je uložen određen novac. Tada je već Poketino bio u nevolji, iako je samo par meseci pre, Totenhem igrao i izgubio najveći meč u istoriji.

Jer, nesklad između ulaganja i oslobađanja od izraubovanog materijala poput Denija Rouza, Eriksena i još nekoliko igrača, je onu pomenutu kazaljku opet vratio unazad, približio se lošem mirisu iz Farelove komparacije. Jasno da Totenhem nije postao kompletno sranje ove sezone, ali izgleda da je kamen koji je Sizif Poketino gurao ka vrhu, počeo da izmiče njegovim leđima.

Upravo tu karakter Danijela Levija dolazi do izražaja, on nema vremena da čeka i vidi šta će se desiti, rekoh već, struna je zategnuta poput "garote" i tu se stvari brzo dešavaju. Levi zna da predradnik malo znači, ako oni na dizalici gunđaju, a ono što ne može da se sakrije je nezadovoljstvo igrača. Poketino je to opisao u oktobru kao različite agende.

Mnogi su to protumačili kao kritiku igračima koji čekaju da im isteknu ugovori ili odbijaju da odu, ali čini se da je Argentinac nehotice opisao sebe. Jer, nije tajna da je želeo da ode na kraju sezone, znajući da ništa više neće biti dovoljno dobro, nakon što su navijači omirisali rajsko voće u Ligi šampiona. Ni njegova agenda nije baš bila vezana za Totenhem. Pa, kada nevoljni supružnici razdvoje glomaznim šifonjerom stan jer imaju neku vrstu uvrnute potrebe da ne ostanu sami, dok nešto ne iskrsne, pitanje je samo ko prvi nađe izlaz.

Za Levija, najbližu lavabo je Murinjo i ma kako to neprirodno zvučalo, ovo je brzi fiks, potreba da se uspeh ušmrče sada i ovde.

Više od 10 godina Totenhem je svima simpatični gubitnik na poslednjem koraku. Nije baš da su i pre Poketina imali mnogo prilika da piju iz pehara, ali Leviju je potreban tip koji će isisati preostalu energiju i brzo isporučiti bilo kakvo srebro.

Makar to bio i nekakav beznačajni kup, za predsednika je sada pitanje materijalnog dokaza umesto ideje. Drugim rečima Totenhemu nisu potrebne vizije već konkretne stvari i za to je Murinjo još uvek dovoljno opremljen da ga platiš bogatstvo i nadaš se da će lekovi raditi prvu ili drugu sezonu. O otrovu, odnosno nus-pojavama nemaju vremena da razmišljaju.

Nije baš ni tačno da tim nema potencijal bez velikih pojačanja. Par igrača, Murinjova sposobnost da zapali vatru očekivanja dok igračima ne postane preteško da slučaju iste priče i podnose njegove promene raspoloženja i to bi mogla da bude solidna veza. Više od avanture, manje od večne ljubavi, u svakom slučaju bez šanse da potraje do 2024.

Ali, veza će biti intenzivna, jer, hajde to i da primetimo, Murinjo više nije prva klasa jaja u supermarketu, da se poslužim njegovom terminologijom.

Kako to?

Da je Alegri hteo da prekine odmor, gledali bi "italijanski posao" na novom stadionu. Da Lester nema ovakvu sezonu i vlasnike, Brendan Rodžers bi danas napustio Midlends i vratio se u London. Ovako, Portugalac je najmanji rizik, znaš šta da očekuješ, veruješ u automatizam, poneo je svesku za brzo pobeđivanje po svaku cenu.

Realno, nema drugog puta, Kejn neće provesti najbolje godine kao lokalni heroj, Dele Ali je danas slabiji igrač nego što je bio pre par godina, onim Beneluks varijantama u odbrani vreme ističe, ni oni neće biti brži i bolji, samo iskusniji. Takve Murinjo voli, da ih nategne kao prosečan Srbin zubnu pastu u kojoj gotovo nije ostalo ništa, i dobije maksimum u poslednjem trenutku.

Ovo je Totenhemova poslednja crta, zato im se tako žuri.

Šta će biti jutro posle?

Ma koga briga...