Real - Apokalipsa danas

Kada sam letos pisao o Lopetegijevom raskršću, iz vizure čuvara klupe u Realu, odnosno Barseloni, nekadašnji "broj 12" nije mogao da odbije svojih 15 minuta slave. Jednostavno, to je kao sa miševima i prepečenim hlebom u klopkama, zna šta će se desiti, ali je želja jača.

Nasuprot većini, ne mislim da je mnogo rizikovao, Madrid i Barselona su mnogo ozbiljnija stvar od kastiljanske težnje da u crveno ofarba lice nacije i kroz opijenost pobedom nametne unitarizam, pre svega kase, pa onda ostalog. Reprezentacija je samo iluzija moći, na tom poluostrvu gospodari su se menjali, ali je nož koji su podanici držali iza leđa, uvek bio naoštren.

Doduše, ono što mi Srbi gadno nazivamo sabornošću, a u stvari je kukavičje jaje za slušanje najglasnijih, rođeno je kroz uspeh jedne velike generacije, ali to su samo unikatna Faberžeova jaja.

Španija je u jednom trenutku pokorila svet, svi su želeli malo da se ogrebu, no to je incident, makar u fudbalu. Čak i tada, kao i sada kada sećanje na velike titule već žuti, prebrojavana su krvna zrnca u reprezentaciji, a Katalonci su pristali da slave jer je u tom karuselu sreće, ipak preovlađivala boja njihovih dresova.

Jeste, bili su tu Ramos i Kasiljas, ali je ipak dobar deo svlačionice pohađao, svojevremeno, na inicijativu Đoana Laporte i njegovih naslednika, časove katalonskog. Ti su, otkucavajući u ritmu "tiki-take", vladali svetom četiri godine, i jasno, nisu propuštali da naglase da je eliksir za dve evropske krune i Mundijal, smućkan u "La Masiji"

Dakle, Real ili Barsa su neuporedivo veća stvar od reprezentacije, pa bi Lopetegi celog života žalio da nije prihvatio ponudu. Imao je i saveznike, napunio je špansku svlačionicu "belima", ko ne bi poverovao u iluziju, da će mu ti isti, predvođeni Ramosom, omogućiti da bude na naslovnoj strani, umesto u pozadini sa rezervnim parom rukavica.

Samo, Lopetegi nije dobro proučio kako prolazi rezerva rezervine rezerve, u životu ili fudbalu, svejedno. Da je studirao Benitezove madridske radove, verovatno bi razmislio.

Kao peti izbor, nametnuta ideja svlačionice (čitaj Ramosa), koja je osetila da predsednik nema rešenje, on je zaista ono dete iz groznih bajki što ga roditelji ostave u šumi. Prekobrojan je kao italijanski soldat pred Staljingradom, onaj za koga saveznik Nemac piše da samo džabe na njega troše hranu.

Znači, golman koji je za Real i Barselonu branio za šest godina na šest utakmica je smenjen pre nego što je i sve počelo. Nezgodno je u Realu, što kada nemate poverenje diktatora, a Florentino Perez to jeste, odmah na scenu stupa legendarna rečenica iz Maxmagnusa, "Takve se stvari lako rešavaju, ne hlebu, da radu".

Drugim rečima, Lopetegiju je zapala klimava motika i zemlja koja ne rađa. Malo je verovatno da bi neko drugi bolje prošao, da mu je u Valdebebesu isporučen tim bez ozbiljnih pojačanja i sa nestašicom golova. Tih 50 lopti u mreži rivala koje je Kristijano Ronaldo odneo sa sobom su nenadoknadivi. Samo baš velike neznalice ili neinformisani optimisti, što dođe isto, su verovali da će Real negde usput pokupiti sve one zečeve što su pobegli iz šešira.

Ovo što im se dešava je logično, prvo, jer Lopetegi ne može da promeni Realovu ideologiju, sama činjenica da je pokušao da izmeni Zidanove kanone mu je eksplodirala pred nosom.

A sa druge strane, Francuz je svoj fudbalski ustav ispisao sa Ronaldom u preambuli, lagodna je to pozicija, uostalom pogledajte Juventus, može se igrati ovako ili onako, ali neke stvari su aksiom, imaš čoveka koji rešava probleme, fudbalskog Mister Volfa iz "Petparačkih priča".

Dodajmo još da će ova sezona ogoliti priče o timu koji izbacuje pojedinca, Real (Barselona će ovaj krah doživeti 2021. kada ode Mesi) je pravljen po meri jednog čoveka, pa makar mu i imputirali narcizam, želju za blokbasterom jedino ako je on glavni glumac (što je takođe glupost, kao što imate priliku da vidite sada u ozbiljnoj svlačionici čiji je stanovnik postao), on je taj tim činio boljim nego što jeste.

Da se ne lažemo, osvojili su 4 od 5 titula prvaka Evrope, tako što ih je nosio na leđima, lik je uspevao i da hoda po vodi i da napuni košare ribom godinama, jer je i sam bio gladan. Čopor ga je pratio u prašini i sada kada je ona razvejana, jasno je, ovaj Real, makar ga vodio i Gandalf umesto Lopetegija, je post-apokaliptični scenario Kristijanovog odlaska.

Sa te strane, Lopetegi koga će smeniti je imao upotrebnu vrednost, kišobran za Florentina Pereza koji se zaigrao, ili ga je procena izdala, ili su ga pobede zasitile, ili je pomislio da se bez vođe legije može i da bi i magarac umesto lava mogao da posluži za kulise nove predstave. Nije bitno šta je od toga, nije da će ispaštati...

Ali, ovo sada deluje kao amatersko pozorište ili bend koji lagano od velikih pozornica počinje da svira stare hitove u salama koje se smanjuju.

Zbog toga, Lopetegi je kolateral, ništa više, pakovanje maramica za koje su svi znali da će se brzo istrošiti.

Pametni će se kloniti Realove klupe, makar do leta, dok nevolja ne otvori Perezov buđelar. Samo, ni hronologija njegovih novih početaka nije baš laka, mnogo je tu ljudi potrošeno, ali, ljudi, makar su ljudi u Realu zamenjivi.

Sem dvojice, Pereza i odmetnutog komandanta.

Današnji "El Klasiko" i ono što će se desiti večeras ili sutra su mi najbolji svedok za ovu tvrdnju...