Ser Aleksovo "zaveštanje" - U PL će se nositi "plavo"!

Iznenađeni ste što će Čelsi biti prvak?

Jer, ja jesam, mada, poznavajući ono što bi nenaklonjeni Antoniju Konteu nazvali "bandoglavost", u stvari je čvrsta odluka da eksere zakucava na svoj način, glavom.

Objasnio sam vam, dok se većina zgražavala povratkom Davida Luiza, da to predstavlja osnov za 3-5-2, odnosno gledanje u sopstveno uputstvo za sklapanje pehara.

To je svakako zahtevalo operaciju na otvorenom srcu Čelsijeve odbrane, niko posle toga nije ni sumnjao da će Bane i Teri biti suvišni.



Italijanu se isplatilo, prilagodio je tim sebi, uz jednu srećnu okolnost koju ne možete nikako da zanemarite, on jednom nedeljno tera svoj tenk preko džombi, ostaje mu dovoljno vremena da naulji sve delove i odmori posadu.

Ista ta rešenost da ostane dosledan sebi u drugačijim uslovima ne funkcioniše u slučaju Pepa Gvardiole. Ovde ista formula ne radi, što je dokaz ne postoje univerzalne istine u fudbalu, to je problem čije rešenje Katalonac nije našao ni u bavarskoj izvesnosti pobeđivanja.

Kada onako nemoćno kao na "Gudison Parku", mlatara rukama dok mu nekadašnji saigrač Kuman piše ukor za ukorom u trenersku knjižicu, to nije Gvardiolin poraz već potvrda one stare srpske da ne ide "cipela bečka i noga lička".  Siti je Frankenštajn jedne ideje i nedostatka materijala da se ista uobliči.

To koliko košta Stouns je nebitno, Arapi su bili spremni da plate, radi se o drugoj stvari, umesto izvikane priče o njegovim transfer izborima.



Ovaj tim neće izneti nijednu Gvardiolinu ideju jer je nesposoban da je prihvati, fizički, ne mentalno. On nije mogao da promeni svih 11, suviše igrate FM, tim se između ostalog pravi i od već upotrebljenog plastelina, ne možete stalno kretati od početka.

Startne pobede bile su odraz individualnog kvaliteta, koji ova legija plaćenih, ugojenih i samozadovoljnih ima. Čim su im izvukli tu kartu iz špila, čim je kombinacija povreda, suspenzija i pada forme poput virusa oborila ključne ljude,  desilo se ono što je Gvardiola doživljavao u polufinalima Lige šampiona sa Bajernom. Premijer liga je jače takmičenje od Evrope, ma šta vi mislili o tome.

Ne fercera drugari to da otmeš loptu i ne daš je protivniku, jer nema Mesija i malenih pomagača. Suženi prostor zahteva rešavanje problema odmah, a ne besomučno odlaganje, tiki-taka ili kako se već naziva to Pepovo mučenje lopte, danas baš podseća u Sitijevoj verziji na guranje smeća pod tepih.

Eto, zbog toga je Siti danas peti, iako niko, kao ni prošle godine pod melanholičnim, da ne kažem plašljivim Pelegrinijem, individualni kvalitet tih igrača ne može da dovede u pitanje.



Liverpul je obrnut primer.

Nisam, jasno, veliki fan Jirgena Klopa, niti te crvene boje, to već znate, ali kada se računa tabela top 6, tu je njegov tim šampion.

Šta to znači?

Prvo, ono što smo svi znali, nije on menadžer, već stariji brat koga na sve načine pokušavaš da učiniš ponosnim.

Drugo, Klop je izvukao maksimum iz tima, iz istog razloga kao i Konte, njegovi igrači su utorkom i sredom u fotelji, osim kad ne igraju one besmislene domaće kupove. Tu uvek možeš da izvedeš neku decu i da odigraš bez golova sa Plimutom, koga briga...

Koja je razlika između Čelsija i Liverpula?

Jednostavno, Čelsi je bolji tim, u te fudbalere je više uloženo, Klop je sa Estoncem koji može da glumi u seriji o vikinzima zbog imena, i hrvatskim štoperom za koga se nikada ne znaš da li će se pojaviti kao Doktor Džekil ili Mister Hajd, juče uspeo da natera Murinja da mu ekipa igra kao neki Donkaster u dobrom delu utakmice.

Ali, Redsi nemaju kvalitet za titulu, makar se meni čini, prosipaće bodove po Sanderlendima i Sautemptonima ovog sveta, tu je Čelsijeva prednost.



Junajted?

U najkraćem, patnja kombinovana sa prevelikim očekivanjima, Prvo od Murinja, pa svih drugih.

On je zatekao mnogo nerešenih stvari i dezorjentisane igrače. Ušpricao im je Ibru i to je u redu, zato i pobeđuje u nekim mečevima, taj serum "Zlatan" obično radi kada je potrebno dobiti timove koji se noktima drže za zid iznad provalije. Prema Pogbi smo svi zajedno prestrogi. Jer, paradoksalno, dolazi iz slabije lige, ali  jačeg tima. Organizovanijeg, tvrđeg, naviklog da pobeđuje, sposobnog da ga istrpi.

Ovde kao da je zarobljen u nekom ogromnom providnom balonu koji se kotrlja, svi ga vidimo, spremni da se uhvatimo za trbuh, kada padne ili pravi smešne pokrete.

Juče je Murinjo činio baš ozbiljne greške, poklonio je poluvreme sa Kerikom, na kraju je uzeo bod, ali, da se ne lažemo, njegovi timovi bi morali da igraju mnogo bolje od Klopovih, jer su jednostavno bolji. A to, do sada, ne mislim samo na Junajted i Liverpul, nije bio slučaj.

Na kraju, nadao sam se u Totenhem, u tu finoću fudbalskog izraza Maurisija Poketina. U tom sanatorijumu trenerskih sujeta, on zaista deluje kao dobri dečko iz komšiluka što bakama nosi ceger. Ma prosto, neko za koga biste voleli da pobedi. Samo nekako, mislim da je ta "lisica" njima utekla prošle godine.



Arsenal?

Prevarili su me sezonu pre ove, još uvek okrenem pogled od ogledala kada se setim da sam pomislio (imam pismeni dokaz), da je to njihova godina.

Da uozbiljimo stvari, ti Arsenovi topovi su se odavno pretvorili u muzejski eksponat, hodočašće za sanjare...

Bez zezanja, Čelsiju se poklopilo baš sve, to čak ni navika Dijega Košte da se sa nekim posvađa u praznoj svlačionici teško može da promeni...

Nešto mi pade na pamet, od kada je Ser Aleks odlučio da sedne u ložu, crveno je baš izašlo iz mode, svake godine se samo menjaju nijanse plave...

I sva je prilika da će se nositi i narednog leta, svet oponaša pobednike...