Viktorija - Fudbalski Licej Pavela Vrbe

Neznanje i neobaveštenost koji Srbiju redovno vode u propast ogledaju se i u neshvatanju filozofije Partizanovog rivala. To da Viktorija igra bunker u Beogradu bi bio najveći obrt, još od kopernikanskog.

EPA-EFE/URS FLUEELER

Ako bih definisao češki fudbal u rečenici, u pitanju su Mađari koji su odbili da ostanu u prošlosti i greju se kraj vatre sećanja. Nekadašnji nevoljni savez Čeha i Slovaka, iako je uvek primamljivo poći od slatkog uljuljkavanja u ono što si nekad značio, je imao svoje uspone i padove, ali jedno je sigurno, oni nikad nisu odustali.

Iako kao i većina sovjetskih satelita beznadežno pocepani dualitetom dva kluba Sparte i Slavije, pamte i velike šezdesete trećeg praškog kluba Dukle, kao i prvu polovinu sedamdesetih, kada su Slovaci vukli na leđima zajedničko loptanje dva naroda.

Kruna je bio penal Antonjina Panenke, doprinos teoriji i praksi fudbala u Beogradu 1976.

Naslonjeni na nemačku fudbalsku školu, kojoj su sami služili kao prvobitni uzor, Česi su posle pada zida u svojoj ligi iskusili jednu drugu vrstu diktature, fudbalske. Kao i u većini tranzicija istočne i srednje Evrope, tim sa najviše državnih resursa je držao slovo, Sparta je osvojila 12 titula u novoj državi, nateravši Slaviju da joj gleda u leđa.



Novi vek je doneo nova pravila, ne zaboravite da su ostaci one nekadašnje zajedničke škole fudbala, predvođeni Pavelom Nedvedom stigli na korak od evropske titule 1996. ali je tamošnjem fudbalu pomogla pojava Libereca, kao i titula Banjika iz Ostrave.

Sklon sam da sudim, da je upravo ta 2003. u stvari bila tektonska promena, makar kada je poslednjih desetak godina u pitanju, tu je posađena klica nove češke filozofije sa kojom će se suočiti Partizan u četvrtak uveče.

Taj šampionski Banjik je redefinisao stvari, Pavel Vrba je u tom trenutku bio pomoćnik Františeku Komnackom, pošto je prethodnu sezonu završio kao čuvar klupe. Na debiju je primio sedam komada od Slavije, neke bi to verovatno nateralo da potraže drugi posao, ali to je bio tek početak neverovatne priče.



Sledeće godine je dvojac osvojio titulu, ali odmah i naredne ispao iz lige. I za Vrbu je to značilo progon iz Ostrave, njegove ideje napadačkog fudbala, na koje Česi često gledaju kao na nepotreban rizik su prezrene i odbačene. Pošto proroke iz sela isprate kamenjem, morao je da pređe granicu, u Slovačkoj su imali više sluha, vodio je tim iz Puhova, Matador, dobio otkaz. To je bio dar sa neba jer je ostao preko granice, preuzeo Žilinu i sa 99 golova u šampionatu osvojio titulu. To je verovatno najbolji slovački tim od kada su podelili imovinu sa komšijama, ali ni to nije bilo dovoljno Vrbi da se zadrži, još jednom je njegova filozofija došla u sukob sa idejama čelnika.



I tu počinje balada u Zapadnoj Bohemiji koja je poznata po pivu, tu je fudbal od sporedne važnosti. Partizanov rival je jednom, početkom sedamdesetih osvojio kup, mislim da im je Škoda bila sponzor, menjali su imena, ali ne i ambicije. Stalno na klackalici između prve i druge lige, daleka fudbalska provincija u koju je Sparta slala bilo mlade, bilo islužene i neposlušne. Kada je čovek odeven u kaput i staromodni džemper, sa licem koje kao da je iskočilo iz knjiga Bohumila Hrabala suočio umorne i neiskusne, ono što netalentovani nazivaju kombinacijom mladosti i iskustva, svlačionica se zgledala.



Ipak, naterao ih je da veruju u fudbal u kome kreacija odudara od češkog nagona da stvari rešava brzo i po cenu kvaliteta, sa jakim bekovima koji kampuju na protivničkoj polovini, i agresiji na 40 metara od protivničkog gola. Rezultat je stigao za par godina, ne samo da je Viktorija stigla prvo do Evrope, nego je uspela da osvoji nekoliko titula i kup, sve potpisano Vrbinim stilom, češki Ferguson koga igrači zadirkuju, ali i poštuju.

Uspeli su da ga nagovore da se ošiša kada je osvojio titulu, ali je i sam dobio opkladu, fabrika piva je častila oko 11 000 navijača, nakon što je Plzen stigao do Lige šampiona.



Interesantan podatak, Plzen je postizao blizu tri gola po meču u tim velikim sezonama, nisu bez razloga nazvani "Mala Barselona", a iako je Vrba još od 2012. bio na meti reprezentacije, Plzen je popustio tek u zimu 2014. i to nakon što im je federacija platila 8 miliona kruna odštete.

No, iako je sa Česima stigao na EP gde nije slavno prošao, Vrba je požurio da podnese ostavku, on nije čovek koji će sedeti i čekati okupljanja. Njegovi dani prožeti su danonoćnim radom u klubu, kafom i krofnama koje donosi zaposlenima.

"Nisam mogao, nije mesto selektora za moj temperament i shvatanje posla", priznao je nedavno, nekada prosečni štoper koji je izvršio prevrat u češkom fudbalu.



Put ga je odveo u Rusiju, ali u pogrešno vreme i mesto koje se teško nalazi na karti.

Stigao je u Anži negde kada je Sulejman Kerimov odlučio da omiljenu igračku ostavi u podrumu. Vrba je bio šest meseci u Rusiji, klub je smanjio budžet, Čeh nikako nije mogao da shvati zbog čega treniraju u Ramenskoje u blizini Moskve, a u dalekom Dagestanu igraju utakmice. Jasno mu je bilo da su te standarde kao uslov postavljali Eto i Vilijan, kao i Žirkov, ali kaže da nije osećao povezanost tima, da su navijači sjajni, ali da je vezu nemoguće razviti, ako dođete dan pre meča. Kada su otpustili strance, isplatili su i njega, pa je proveo ugodnih nekoliko meseci ne radeći ništa.

"Nije to bio nerad, putovao sam, gledao igrače po akademijama, posećivao stara mesta, čekao ponudu".

Imao je tri, jedna je od Sparte, na sreću Zvezde, odbio ih je pa su doveli Stramaćonija, da je Italijan završio na "Marakani", a Vrba u Pragu, jesen bi zaista bila siva kao i obično u srpskom fudbalu.

Ovako, Pavel Vrba će u Beograd sa Viktorijom koja je već osvojila titulu u Češkoj na polusezoni, dominantni su, i malo ko će vam reći da Vrba nije najzaslužniji. Kod njega nema trikova, tim sastavljen od Čeha, nadahnut, opasan, danas sam se baš ismejao nečijoj gluposti u medijima koja se sastojala od šaputanja da će Plzen igrati bunker u Beogradu.

To bi valjda bio najveći obrt još od kopernikanskog u istoriji.

Nadajmo se da let do Beograda nije bio previše udoban, jer je u Rusiji to najviše nerviralo i dekoncentrisalo Pavela Vrbu.



"Liga je dobra, ali tamo morate da letite stalno. I to samo po sebi nije problem, osim što ste jednom smešteni u normalnom avionu, a drugi put se osećate kao deo prtljaga", objasnio je rusko iskustvo.

Sada je opet tamo gde je njegov fudbalski Licej, gde je filozofska škola dobila potvrdu u praksi i gde se Vrba najbolje oseća. Za Partizan to je loša vest...