"Ze" iz Setubala - O oštrim laktovima i nevaspitanju pobednika

"Nevaspitanko koji je vređao sve i svakoga u Italiji, verujući da skup kaput i kašmir čini čoveka", reći će jednom Maks Alegri o Žozeu Murinju dok su se rvali pod skutima "Madonine".

Kada vam tihi čovek iz Livorna uputi takvu uvredu, dve su mogućnosti, da ste rodom iz Pize ili da zaista predstavljate bol u dupetu pristojnih ljudi.

Samo, to je Murinjo, napisao sam sinoć, Setubal gde jedan od pet automobila nestane, gde su noćne šetnje po plaži poput pozivnice za seksualni napad, ne možeš da izbaciš iz sebe.

Tamo Žozea, zovu "Ze", tamo ne ostavljaju prostor za veličanstvene nadimke i političku korektnost. Moraš da gaziš ili te kupe sa asfalta, kašičicom.

Tamo vam pokvare Božić, mali Ze je svedočio sceni kad je praznični ručak prekinula zvonjava telefona, ocu su pokvarili apetit, smenjen je u trenutku dok je slavio Hristovo rođenje sa najbližima.

Poznajem čoveka koji se seća Murinja kao polaznika trenerske škole, "ambiciozni, nametljivi čupavac", perfektno ga je opisao jedne večeri koja se opasno ljuljala u sitnim satima.

Murinjo se kroz život probijao laktovima, prevodeći za Bobija Robsona, ubacivao je svoje taktičke zamisli, pratio je legendardnog Engleza i u Barselonu, dok su se igrači smejali, uspeo je da gazeći preko rezervisanog Alesanka, od "Prevodica" kako su mu se podsmevali stigne do nezvaničnog pomoćnog trenera.

Sa Van Galom je provodio više vremena nego sa Matildom, nema ništa lošeg u krađi znanja, i sam je rekao da je spreman da ga prenese saradnicima, mada ne do nivoa da mu sujeta proradi kao u slučaju Viljaš Boaša.

Murinjo je nevaspitan i to je ok, dok pobeđuje. Nemojte biti licemeri, to što je odgovorio na uvrede navijača Juventusa jeste odsustvo stila, ali on nikada sebe nije nazivao vitezom, on je "Ze".

Stajao sam na tribinama kada su navijači Milana vređali Pirla, u prvom meču koji je igrao za Juve, taj genije nije čovek na koga možete da se naljutite, prosto, to je kao da uzmete da pocepate Leonardovu sliku jer je čoveka previše približio Bogu. No, svetina je takva, i sam sam takav dok psujem Krasića na jezicima koje razume i ne razume.

Murinjo je sigurno veliki trener, samo sa nerealnom ambicijom da ga svi vole.

Sve ono sinoć podsetilo je na scene iz 2010. kada je obrnuo igricu sa Interom, taj "tris" ili "tripleta" je kao da od "Ukletog Holanđanina" napravite kruzer za američke penzose.

Tada se svetio Barseloni za poniženja iz prošlog veka, ali i onu komičnu epizodu kada su Begristajn i Sorijano, belo gledali njegove karte i šeme u "Meriotu" u Barseloni, dok ih je 2008. ubeđivao da je on pravi čovek za Rajkardovog naslednika. Delovalo je kao gorki zalogaj za onaj Božić iz detinjstva. Murinjo i Mendeš su stigli na sastanak ne znajući da je "Ćiki" svog drugara Pepa već postavio za trenera.

Murinjo jednostavno nije mogao da odoli, i osuđivati ga je dokaz neshvatanja fenomena, Arigo Saki je prodavao cipele u Breši i revolucionisao fudbal, Murinjo nije izmislio ništa, ali je pokazao da vešti zanatlija poput Đepeta može, uz pomoć drugih, da oživi i Pinokija.

Zbog toga je ova pobeda velika u njegovim očima jer je ulična "luta" u Setubalu, tamo gde se on najbolje oseća i tamo gde nema foliranja i rukavica. To što će reći da je zaslužena, samo je njegov način da nam objasni da i dalje ima oštre laktove.

Fudbal je zbilja carstvo nevaspitanih, ali nevaspitanih sa rezultatima. U tome je razlika između nepristojne misli i istog takvog dela, Murinjo je odavno prešao tu granicu.

I kad pobeđuje, nikoga nije briga...