Nije neočekivano.
Na potez mislim, tajming je trebalo da bude noć finala.
Pisao sam o Zidanu, prvo šamarajući sam sebe kada sam posumnjao da veličine tako lako iz razgažene veštine nošenja kopački, uskaču u te vazda tesne lakovane cipele.
Jer, priznajem, mislio sam na obične velike igrače, ne shvatajući da Zidan to nije.
Nema veze sa igračkom klasom, čitava ta priča pada u vodu kada samo pomislite da je najbolji izvođač ikada u našoj galaksiji danas lupetalo koje izaziva sažaljenje, i predstavlja antireklamu za predivnu igru. Jeste, ta latino karikatura nekadašnjeg sebe je rođak koga zaključate u podrum da gostima ne bude neprijatno.
Ne, ne radi se o tome, već o činjenici da Zidan ne mora ništa. Od kada je proslavio onu nevaspitanu budalu i odšetao sa terena, on zaista nije predmet dokazivanja, on je aksiom, u ljudskom smislu.
Postoji čovek koji je igrao sa njim i koji kaže da je Zidan verovatno najveći heroj malog čoveka, potpuno ravnodušan prema fami, imun na svetla pozornice i aplauze iz mraka. Zbog toga, kada su se pogasili reflektori, ono što je košmar dostojan Dorijana Greja kada su u pitanju fudbaleri, ali i svakakve druge dive, Zidan je ostao tvrđava, tamo gde su drugi ruševine sa dva potporna zidića.
Ta pozicija je lagodna, doduše sad zvučim kao teoretičari očiglednosti što ih u TV studijima premeštaju kao fikus iz kadra u kadar svako jutro, ali zaista je tako.
Samo neko kao Zidan može da opstane u ovakvom Realu, kraljevstvu veličanstveno talentovanih ego-manijaka i predsednika koji verovatno Baju Patka smatra najznačajnijom ličnosti u istoriji.
Teško da taktička genijalnost pomaže u situaciji kada svlačionica izgleda kao "Igra prestola" od prvog do poslednjeg dana sezone. Te pojedinačne sujete se sudaraju kao molekuli, u svom tom kršu, samo neko takav kao Zidan može da bude totem.
I to nije neograničeno, vremenom boje izblede, otpadne perje, grom rascepi bojeno drvo, urođenici otkriju zlatno tele, neki batica poput Iska poveruje da bolje gura točak od ostalih.
Hajde da budem iskren, Real je igrao loše, čitave sezone. To može da bude zbir Ronaldovog manjeg napona tokom jeseni, Bejlovih povreda, biologije kao smrtnog neprijatelja Luke Modrića, a moguće je i samo da su postali siti i gojazni, uspeh deblja, pumpa zadovoljstvo samim sobom
I opet, na kraju završilo se pobedom, taj put koji su prešli, gde postoji varanje, prečica, saplitanje dostojno prezira, sve to spere zaboravnost leta. Sećanje je krhko, kao i letnja romansa, pobednici uvek sa tim računaju, čak i ako im je potreban Mr Proper da skinu neke vidljive mrlje.
Ali, ovaj tim nije išao tamo gde Perez želi, sad, da li je mašina postala dosadna onima koji broje novce, ili je ovo prilika da ga ispoliraju i slažu da ga je kakva španska baba vozila do pijace i natrag, svejedno je, Zidanov odlazak je čista logika.
Pisao sam mnogo puta o tome, komandant je vezan za svoju legiju, ti senatori su neko od koga znaš šta da očekuješ i obično pobednik padne u tu zamku.
Ali, ni Zidan nije običan pobednik, njegov vladar je suviše moćan da bi otrpeo tvrdoglavost vojskovođe. Pa istorija nas uči upravo tome, da uvek strada onaj koji previše dozvoli sebi.
Nema sumnje da Zidan može sve, ali ne preko granice koju crtaju gornji ešaloni. On jednostavno čak ni mašući sa 10 pehara za 30 meseci ne može da sačuva Navasa od slanja u depo za otpisane stvari, Benzemu od želje da tu tako atraktivnu "devetku" ponese neko drugo, mlađe, lepo lice. Pobogu, Benzema je MILF svetskog fudbala, navijači u jednom trenutku prerastu te stvari.
Nemam sumnju da Zidan ni za trenutak nije promenio mišljenje o Bejlu, to što izvučeš dve karte iz špila i orobiš kazino kao Velšanin onog nesretnika Karijusa ne znači da već sledeće večeri nećeš izaći praznih džepova.
Zidan ne daje garancije, on je sam kako rekosmo aksiom, ostali su dokazive stvari, samo teorije koje treba potvrditi.
Francuz je lik koji se neće gurati na brvnu sa predsednikom, on ili rešava jednim udarcem glavom, ili se okrene i ode drugim putem.
U ovoj situaciji nije bilo teško pogoditi, novi igrači nisu njegova šolja čaja, a opet on bi morao da meša napitak i bude odgovoran za ono čime će zagrejati hladni, nezadovoljni, frustrirani "Bernabeu", te najgore navijače na svetu.
Kako rekoh, lik ne mora ništa, u tom pravcu u kome će Real krenuti možda je pećina sa blagom, to ne možemo znati. Ali, sigurno da ni izvesnost budućnosti ne bi impresionirala Zidana, već je bio, video, pobedio.
Kako rekoh, čovek je aksiom i to je najveći kompliment koji ljudsko biće može da dobije.
