Ono kad Srbija ustane na levu nogu

Iz Augzburga: Ivan Cvetković

Reprezentacija Srbije uveliko se sprema za poslednju, odlučujuću utakmicu grupne faze Evropskog prvenstva u Nemačkoj. I dok se veći deo tima protiv Danske praktično zna, jedna od pozicija koje su u određenoj meri enigma za selektora Dragana Stojkovića jeste mesto levog spoljnog fudbalera. U šali bismo dodali da su “orlovi” u Nemačkoj ustali “na levu nogu” jer upravo taj deo terena predstavljao je najveći problem protiv Engleske, ali i protiv Slovenije.

Utakmicu protiv “Gordog albiona” započeo je Filip Kostić, fudbaler ofanzivnih karakteristika koji se relativno lako prilagodio defanzivnim zadacima otkako je Stojković postao selektor. Međutim, problem je nastao već od prvog minuta Evropskog prvenstva kada je član Juventusa i pored velike želje delovao indisponirano, a posao u defanzivi mu nije olakšao ni vihorni Bukajo Saka koji je rođenog Kragujevčanina stavio na Tantalove muke.

Kostić je u ofanzivi delovao sporo i neupotrebljivo, a sve je kulminiralo detaljem iz 42. minuta kada je doživeo povredu ligamenata zbog koje je minut kasnije morao da završi utakmicu. Nedugo zatim, završio je i učešće na samom Evropskom prvenstvu, pa je Stojković pred preostale mečeve ostao bez primarnog rešenja na levom “ving-beku”.

Fudbalera Juventusa zamenio je tada Filip Mladenović koji se protekle sezone istakao odličnim igrama u dresu Panatinaikosa, dok je dobro delovao i na treninzima u Nemačkoj. Mladenović je ostavio prilično dobar utisak već od prvog kontakta s loptom, dok je i u nastavku meča sa nekoliko dobrih poteza i prodora privukao pažnju. Sasvim je logična bila odluka selektora Stojkovića da nekadašnjeg fudbalera Crvene zvezde uvrsti u startnih 11 protiv ekipe Slovenije.

Na papiru, bila je to “win-win” situacija, Mladenović je defanzivno sasvim pristojan protiv ekipe koja nema istaknute krilne fudbalere, dok je u napadu zbog svog sjajnog centaršuta redovno opasan po odbranu rivala.

Desilo se sve suprotno od toga.

Posle dobrog poteza na startu, kako je vreme odmicalo Mladenović kao da je sve više bio u kontra-ritmu. Dogodilo mu se jedno proklizavanja, potom i neoprezan žuti karton koji je stavio u problem ne samo njega, već i ostatak ekipe. Na kraju je opravdano zamenjen, ali tu agonija ne staje. Naprotiv, umesto Mladenovića ušao je Mijat Gaćinović i odigrao čitavo poluvreme, a nakon relativno dobrog početka usledila je agonija. Izgubljena lopta na polovini Slovenije otvorila je kontru “Dežele” koja je iz te akcije i postigla vodeći pogodak. Posle toga, Gaćinović se glavom nije vratio u meč.

Jedina moguća preostala opcija za Dragana Stojkovića za poziciju levog bočnog je Veljko Birmančević. Iako fudbaler pre svega ofanzivnih karakteristika, rođeni Šapčanin upisao je dvadesetak minuta u dve utakmice u kojima je menjao Andriju Živkovića po desnoj strani terena sa pristojnim učinkom za tako kratko vreme. Član Sparte istakao je da je spreman da obavlja sve moguće zadatke za reprezentaciju Srbije, čak i u defanzivi, a kako je Danska mnogo brža u tranzicionom napadu od Slovenije (ako do takvog “Danski dinamit” uopšte i dođe zbog želje da nametne inicijativu od početka), možda Birmančević i deluje kao pristojno rešenje.

Ne bi bilo iznenađenje ni videti Živkovića po levoj, a Birmančevića po desnoj strani terena što bi Srbiji donelo ozbiljan potencijal kada su u pitanju centaršutevi sa ove strane. Po broju takvih dodavanja na jednom meču smo drugi na čitavom prvenstvu.

Osnovno je pitanje kako će se nešto slabija partije protiv Slovenije odraziti na Mladenovića zbog rizika od novog žutog kartona koji ga isključuje za potencijalnu nokaut rundu, dok se veoma rizičnim čini učešće Gaćinovića iako se radi o fudbaleru sa zanimljivim kvalitetima. Ovde je ključno pitanje mentaliteta.

Fraza “ustati na levu nogu” potiče od starih Rimljana. Naime, ovaj narod je odvajkada smatrao da je leva strana zla i da donosi nesreću. Zato su verovali da ukoliko osoba kada se probudi i krene da ustaje iz kreveta prvo zagazi levom nogom, ceo dan će biti baskuzna i događaće joj se loše stvari.

Početak koji možda ne obećava sada nije toliko važan.

Sve je dobro što se dobro svrši.