Varljivi "xG faktor", zašto je Srbiji potrebno da pogađaju napadači?

Iz Augzburga: Ivan Cvetković

Forma reprezentacije Srbije nakon plasmana na Mundijal u Kataru rezultatski jeste u blagom padu i to je ono što brine sve navijače.

Puleni Dragana Stojkovića jesu se kvalifikovali za Evropsko prvenstvo, ali su za tako nešto morali da strepe do polednjeg sudijskog zvižduka u Leskovcu protiv selekcije Bugarske kada je bilo 2:2.

Stojković je u nekoliko navrata, posebno posle rezultata koji nisu bili zadovoljavajući, isticao da Srbija nije zaslužila negativan rezultat, što je nailazilo na oprečne komentare mnogih navijača.

Otkako je započeo ciklus kvalifikacija za Evropsko prvenstvo, “orlovi” su u dva navrata poraženi od Mađarske, dva puta odigrali nerešeno protiv Bugarske, dok su upisana i tri poraza u prijateljskim utakmicama protiv Belgije.

I dok je rezultat neumoljiv, jedan sve važniji statistički podatak u svetu fudbala ide u korist tvrdnji selektora Dragana Stojkovića.

Radi se o faktoru poznatom kao “Expected goals”, u prevodu sa engleskog očekivani pogoci.

"Očekivani golovi (xG – expected goals) računaju se veoma jednostavno. Na osnovu hiljada i hiljada pregledanih utakmica za svaku tačku na terenu izračunata je empirijski procentualna verovatnoća da će se šut završiti pogotkom (ako je datoteka izvora bogatija podacima, na to se zatim dodaju i drugi faktori). Sabiranjem procenata za svaki šut na meču dobijamo ono što se pojavi na ekranu vašeg TV ili kompjutera", razumljivo je to objasnio Vladimir Novaković na Velikim pričama.

Ukratko, računa se sve što potencijalno može da završi u mreži. Najvažnija je pozicija iz koje se šutira, matematički proračun o tome kolika je realna mogućnost da se postigne gol na osnovu težine i ugla udarca, kao i postavke igrača i razdaljina svih činilaca.

Ako krenemo redom, Srbija je u Razgradu jedva izvukla nerešeno golom Darka Lazovića u poslednjim trenucima meča. “Orlovi” su imali xG u vrednosti od 0.49, dok je Bugarska imala 0.37. U presudnoj utakmici za odlazak na EURO, Srbija je u Leskovcu odigrala 2:2 sa Bugarima, a razmera xG faktora bila je 1.39 prema 0.26 za “orlove”.

Mađarska je slavila u Beogradu pred praznim tribinama rezultatom 2:1, iako je Srbija imala xG u vrednosti od 2.13 naspram Mađarskih 1.48. Čak i kada se činilo da su Mađari bili bolji od našeg nacionalnog tima u svakom aspektu igre u Budimpešti gde su takođe slavili sa 2:1, xG faktor je pokazao 1.29 prema 0.86 u korist Srbije.

Belgija je u prijateljskom meču slavila sa 1:0 i većim xG faktorom od Srbije, a isti je slučaj i sa mečom protiv Rusije koji je posle ranog isključenja Milana Gajića postao prilično izvestan.

Navijači su odmah zapazili manjkavosti u pripremnoj utakmici pred EURO protiv Austrije koju je domaćin pobedio sa 2:1. Opšti je utisak bio da je tim Ralfa Rangnika mogao da postigne mnogo više od dva gola, naročito u prvom poluvremenu, ali je xG pokazao nešto drugo - 1.00 prema 0.42 u korist Srbije.

Šta možemo da zaključimo iz ovakve statistike?

Nešto slično što i posmatranjem fudbala “odokativno”. Srbija je u gorepomenutim utakmicama stvorila veliki broj prilika, ali je problem bila efikasnost, naročito igrača u samom špicu napada. Pre nego što je Aleksandar Mitrović postigao gol protiv Švedske u 60. minutu igre, poslednji srpski napadač koji je dao pogodak bio je upravo centarfor Al Hilala. Samo što se to dogodilo još 17. oktobra prošle godine u 73. minutu.

Skoro pet čitavih utakmica jedan srpski napadač nije zatresao mrežu protivnika za svoju reprezentaciju.

Nekako se ustalila praksa da kada srpski navalni fudbaleri postižu golove, “orlovi” ostvaruju pozitivan rezultat. Zato su oči čitave nacije uprte, između ostalog, i u Aleksandra Mitrovića i Dušana Vlahovića.

Za Petra Ratkova je možda još rano, ali neka u pripravnosti bude i Luka Jović.