PROFIL - Danci - Kontinuitet kao opomena!

 DANSKA:

Učešća (1964. 1984. 1988. 1992. 1996. 2000. 2004. 2012. 2020.)

Najveći uspesi (Šampioni 1992. Polufinala 1964. 2020.)

 Od kada je "Dinamit" zapalio Evropu u prvoj polovini osamdesetih, Danska i EP je priča koja se prenosi sa kolena na koleno. Iako do početka devedesetih nisu imali profesionalnu ligu, Danci su se pojavili prvo 1964. na završnom turniru, pa su igrali polufinale dvadeset godina kasnije.

Ali, o tome u delu o istorijskim postignućima, sadašnji tim je u fokusu Srbije kao glavni protivnik za drugo mesto i direktan plasman bez gledanja tabele sa trećeplasiranim timovima.

Kako rekosmo pre dve godine su nas lagano dobili u prijateljskom meču, imaju iskusnu ekipu i daju im se veće šanse da budu uz bok Englezima nego Srbiji.

Selektor Hjulmand je na klupi od 2020. kada su u pitanju treneri, kod ove reprezentacije je kontinuitet najvažniji. Nemac Pjontek, pa Meler-Nilsen, pre svih Morten Olsen (Olsenova "banda" sa početka veka), Norvežanin Hareide i sada Hjulmand su sastavili 5+ godina. Tu nema nikakve misterije, retko menjaju, nije povezano sa rezultatima, ne menjaju planove, vrlo su studiozni i rezultat toga su tek četiri propuštena velika takmičenja za 40 godina. Drugim rečima, Danci su uvek tu.

Ima talentovanovih igrača i onih manje talentovanih, ali standard je davno uspostavljen. Njihovi timovi naginju skandinavskom stilu, ili bolje rečeno Englezima, ali to je stvar prošlosti, jer ni "Gordi Albion" nije više isti. Danci su se menjali kroz faze, više insistirali na igri, ali neke stvari ostaju nepromenjen. Čvrsti štoperi, sjajni u duelu, prelaz ka nekim prošlim vremenima je neuništivi kapiten Kjae, ali i Vestegard, Andersen iz Palasa, pa i Kristensen koji je nešto jači na lopti, ili voli tako da misli.

I dalje je Eriksen "mozar" tima, ostatak veznog reka je manje više trkački. Danska će uvek ponuditi kombinacije brze igre, nametanja duela, krilni igrači su brzi, meta centaršuteva je naravno Hojlund, Dolberg je sada u Belgiji, on je mnogo više obećavao u Ajaksu. Jonas Vind je odigrao na momente odličnu sezonu u Bundesligi, on recimo može sjajno da se uklopi sa Hojlundom.

Selektor Hjulmand je napravio odlično Nordsjeland, gde je proveo veći deo trenerske karijere. Danci igraju često sa trojicom pozadi, pokušavaju da kontrolišu pas, nema preskakanja igre, 3-4-3 omogućava da grade iz poslednje linije, imaju recimo veoma visok procenat kompletiranog pasa. Ne žure, Dilejni i Hojberg iako generalno posmatrano slabiji na lopti od Eriksena, umeju da iznenade potezom. Grupa nije bila teška, jurili su se sa Slovenijom, napravili najveći kiks u Kazahstanu, ali kada je bilo moranje, to su relativno lako rešili.

ISTORIJAT

O EP 1992. mnogo je napisano i ispričano, heroji iz 1992. koji su otišli umesto eliminisane Srbije (zbog sankcija) se često negativnim tonovima opisuju u našim medijima. Ali, oni su samo prihvatili poziv i napravili čudo. Takođe, često se prenose bajke kako njihov najbolji igrač Mihael Laudrup nije na takav način želeo da se pojavi na prvenstvu. Nije to u pitanju, razlog je prozaičniji, zvezda Barse je odbio da igra jer nije želeo da otkaže odmor, mada postoji i priča da je bio u sukobu sa selektorom Melerom-Nilsenom. Danci su bili toliko ubeđeni da dolaze na izlet, da su svi rezervisali odmor nakon grupne faze, jasno, bili su srećni da ga otkažu. Pisaćemo o tome za vreme prvenstva, priča zaslužuje posebno poglavlje.

Manje je poznata činjenica da je Danska 1964. igrala u završnici, u polufinalu. Njihovi najbolji igrači su tada igrali u domaćoj amaterskoj ligi, ali su u kvalifikacijama izbacili Maltu, Albaniju i onda Luksemburg u baražu u trećoj utakmici. Naravno, bili su lak plen za Sovjete u polufinalu, a izgubili su od Mađara i za treće mesto.

U novije vreme, strašna generacija iz 1984. sa Arnesenom, Elkjerom Larsenom, Lerbijem, Olsenom, mladim Molbijem je igrala polufinale, a posle senzacionalnog trijumfa iz 1992. Danci su igrali nokaut fazu 2004. i polufinale na prošlom šampionatu. Ujedinjeni posle onoga što se dogodilo Eriksenu i motivisani do neba imali su fantastičan turnir posle mučenja u grupi. Rasturili su Velšane, izbacili Čehe i posle velike borbe pali na "Vembliju" nakon produžetaka protiv domaćina Engleza.

Bilo je i prvenstava kada su razočarali. Mada u Nemačkoj 1988. iako su imali dobar tim nije bilo realno da se vrate posle startnog poraza od Španaca, u grupi su bili domaćin i Italijani, pa su turnir završili bez bodova. Tu je opadanje "Dinamita" počelo, ali su četiri godina kasnije osvojili pomenutu titulu. Kada su branili titulu nova generacija je odigrala solidno, ali nije prošla, kao ni četiri godine kasnije u Belgiji i Holandiji gde je grupa za njih bila prejaka, sa Holanđanima, Francuzima i opasnim Česima. U Portugalu su uspeli da prođu grupu, sećate se kontroverznog remija od 2:2 sa Šveđanima koji je eliminisao Italijane i za koji nas niko neće ubediti da nije namešten. Nisu dugo potrajali, već u prvoj nokaut rundi su ih Česi odučili od fudbala.

Na prvenstvu 2012. Danska je bila u grupi smrti, ali su tukli vicešampione sveta Holanđane, izgubili od Portugala i Nemaca i otišli kući.

No, kako rekosmo od osamdesetih su gotovo uvek tu. Igrali smo sa njima u kvalifikacijama za EP 2016. dobili su nas lako u oba meča. Iz tog tima i dalje igraju Kjaer, Eriksen, Šmajhel, Jusuf Polsen. Kod nas su Mitrović, rezervni golman Rajković, Đuričić, Kostić, Maksimović, ali oni su bili tek poletarci.

PROGNOZA

Voleli bismo da grešimo, ali Danska bi mogla da stigne i dalje od druge faze. Iskusni su, imaju generaciju koja je mnogo iskusnija na velikim takmičenjima od naše u smislu igranja nokaut mečeva. Umeju i da se brane, mada generalno njihova brzina i bokovi predstavljaju veliku snagu. Kjaer i Eriksen su već veterani, biologija čini svoje, ali su iskusni i vode nepogrešivo ekipu, selektori na terenu.

Dosta je tu vrednih igrača koji već dugo u klubovima igraju na visokom nivou, a možda ih i potcenjujemo. Recimo Dilejni, Skov, Skov-Olsen, Jusuf Polsen, odlični ofanzivni bek Mjele…

Standardni su, generalno imaju bolje sezone nego naši fudbaleri, mada nisu tako zvučna imena, pa ni u tako jakim ligama. Ali, sa druge strane, ume i Danska da razočara, da se muči, pogotovo ako im se odseku bokovi.

Dobri jesu, ali se sa njima može igrati, u to nema nikakve sumnje.